Nova demokratska vlast u Srbiji najavila je prioritetno donošenje Zakona o denacionalizaciji kojim bi se, između ostalog, stvorili preduslovi za povraćaj privatne imovine oduzete posle Drugog svetskog rata. I već ova najava izazvala je oprečna mišljenja u srpskoj javnosti.

Naime, dok jedni naglašavaju da je denacionalizacija preduslov za privredni i svaki drugi oporavak naše zemlje, oni drugi upozoravaju da je nemoguće izvršiti potpunu denacionalizaciju jer bi se na taj način ispravljanjem stare načinila još veća nepravda.

Podaci kažu da je samo u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata i samo u Beogradu nacionalizovano čak 40 hiljada stanova, a ta brojka je do kraja pedesetih gotovo duplirana. Eksperti, pak, ukupan broj nacionalizovanih "stambenih jedinica" u Srbiji procenjuju na nekoliko stotina hiljada (samo u Vojvodini, na primer, posle rata nove vlasnike su dobile kuće više od 300 hiljada panonskih Nemaca).

Situacija se samo dodatno komplikuje kada znamo da su stanovi i kuće u međuvremenu promenili po nekoliko vlasnika, a većina njih je početkom devedesetih i otkupljena.

No, na "udaru" najavljene denacionalizacije naći će se i neki od simbola glavnog grada. Stari vlasnici traže, na primer, povratak Palate "Albanija", svojevremeno najviše zgrade u Beogradu.

		Kolarac hoće svoje I naslednici najbogatijih predratnih beogradskih porodica strpljivo su sve ove godine čekali povratak očevine. Dragoslav Đorđević Kolarac, sin jednog od najbogatijih Srba svih vremena Ilije Đorđevića Kolarca, odbacuje neke predloge prema kojima bi naslednicima bila isplaćena novčana nadoknada na ime oduzete imovine. On traži bezuslovni povratak očevine i pravo "slobodnog raspolaganja". Objašnjava da naslednici najbogatijih predratnih Srba imaju već izrađene poslovne planove koji bi samo doprineli razvoju zemlje...

Ovo impozantno zdanje podigao je Trgovački fond koji je pre rata okupljao najuglednije srpske trgovce. Fond su osnovali da bi obezbedili sebe i svoje potomke. Svaki član Fonda je najmanje deset godina morao da ulaže novac da bi nakon toga mogao da uživa penzijsku "rentu". Fondom je raspolagala Hipotekarna banka i izgradila mnoge zgrade u strogom centru prestonice.

Pored "Albanije" Fond je sagradio i zgradu na uglu današnjih ulica Srpskih vladara i General Ždanove (sada je u prizemlju zgrade velika knjižara "Nolita"), kao i dve poslovne palate na Slaviji koje su u međuvremenu srušene. Posle rata 1945. godine Trgovački fond je imao 3200 članova i kapital procenjen na 550 miliona predratnih dinara. Sve do 1958. godine Fond je nekako funkcionisao isplaćujući svojim "osiguranicima" skromne prinadležnosti.

Donošenjem Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta "narodna vlast" je, međutim, nacionalizovala imovinu Fonda ostavljajući mu na raspolaganje tek 74 kvadrata prostora u "Albaniji". Naslednici Trgovačkog fonda danas traže povratak svoje imovine i nadoknadu kapitala 1947. nasilno ugašene Hipotekarne banke.

Dragana Milovanović, predsednik Trgovačkog fonda u ime naslednika traži povratak imovine i novčanu nadoknadu izgubljene dobiti.

I zgrada Radio Beograda ima svog pravog vlasnika. Ovo prelepo zdanje, naime, izgradio je Zanatski fond da bi tako zbrinuo ostarele zanatlije. Naslednici imućnih zanatlija sada se okupljaju i traže "svoje".

D. J. V. - S. M.

sutra: Šta su sve imali najbogatiji Srbi