[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 25. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

24. Jan 2001 18:45 (GMT+01:00)

"Glas" istražuje: Koji je profil članova nove Vlade Republike Srbije

Novi ljudi nove politike

Od Karađorđa do danas 110. "namesništvo". Prva vlada bez socijalista. Najduže "u sedlu" Mirko Marjanović, najkraće Dragutin Zelenović

Skupština Srbije bira u četvrtak vladu koju će, samostalno, oformiti DOS. U ovoj, 110. srpskoj vladi od Karađorđa, koju će predvoditi predsednik DS Zoran Đinđić, SPS prvi put neće imati predstavnike od uvođenja višestranačja u Srbiji (1990).

Prva vlada od uvođenja višestranačja osnovana je februara 1991, na čijem je čelu bio Dragutin Zelenović. Imala je pet potpredsednika i 21 ministra (Ratomir Vico, Danilo Ž. Marković, Jovan Zebić, Radmilo Bogdanović...) Prva rekonstrukcija bila je decembra 1991, kada je za premijera izabran Radoman Božović i dodato ministarstvo - za nauku i tehnologiju.

Marjanović - najduže
Najduže, ceo mandat, "izdržala" je vlada Mirka Marjanovića (1994-1998), a najkraće vlada Dragutina Zelenovića (10 meseci). Božovićeva i Šainovićeva vlada trajale su po oko 14 meseci.

Ministar u zatvoru
Šainovićev kabinet morao je da bude rekonstruisan na samom početku, jer je ostao bez ministra trgovine i turizma. Velimir Mihajlović, zajedno sa Savom Vlajkovićem, završio je u zatvoru.

Novu vladu Srbija je dobila februara 1993, posle prevremenih izbora decembra 1992. Za predsednika je izabran Nikola Šainović, a imala je pet potpredsednika, 22 ministra i jednog ministra bez portfelja (Zoran Aranđelović, Srboljub Vasović, Vladislav Jovanović, Đoko Stojčić, Slobodan Unković, Zoran Sokolović, Dragan Dragojlović, Vladimir Cvetković...).

Prvi premijer koji je ostao do kraja mandata je Mirko Marjanović. "Njegova" vlada je izabrana marta 1994, posle vanrednih parlamentarnih izbora decembra 1993. Imala je pet potpredsednika, 21 ministra i četiri ministra bez portfelja (Dragan Tomić, Dušan Vlatković, Aranđel Markićević, Branislav Ivković, Nada Popović-Perišić, Leposava Milićević...) Ukinuta su tri ministarstva: za inostrane poslove, odbranu i ekonomske odnose s inostranstvom i privredni razvoj, a osnovano Ministarstvo za privatno preduzetništvo (Radoje Đukić).

Marjanovićeva vlada rekonstruisana je dvaput. Prvi put maja 1996, kad je razrešeno pet ministara (jedan podneo ostavku) i imenovani novi. Osnovano je i Ministarstvo za turizam.

Drugi put Vlada je rekonstruisana februara 1997, kada je imenovano šest novih ministara i jedan potpredsednik. Ukinuto je Ministarstvo za privatno preduzetništvo, a osnovana tri: za brigu o porodici (Bratislava Morina), ekonomsku i vlasničku transformaciju (Milan Beko) i lokalnu samoupravu (Zoran Modrinić). Posle rekonstrukcije, Vlada je imala pet potpredsednika, 23 ministra i šest ministara bez portfelja.

Nova vlada, šest meseci posle parlamentarnih septembarskih izbora, formirana je marta 1999, a za predsednika opet izabran Marjanović. U Vladu su prvi put ušli predstavnici SRS-a, sa 15 ministara. Isti broj ministarskih mesta imao je SPS, a JUL pet. Vlada je imala 35 članova - pet potpredsednika, 23 ministra i sedam ministara bez portfelja (Vojislav Šešelj, Milovan Bojić, Tomislav Nikolić, Dragomir Tomić, Ratko Marković, Vlajko Stojiljković, Aleksandar Vučić, Zoran Anđelković, Dragoljub Janković...)

Juna 1999. radikali su podneli ostavke na ministarska mesta, kad je Skupština prihvatila plan Černomirdin - Ahtisari za Kosmet. Ali, predsednik Srbije Milan Milutinović je, odmah potom, doneo uredbu prema kojoj svi članovi Vlade moraju da ostanu na svojim mestima. Vlada je rekonstruisana novembra iste godine, kad je osnovano Ministarstvo za više i visoko obrazovanje. Tad je bilo pet potpredsednika, 24 ministra i sedam ministara bez portfelja.

Oktobra 2000. Marjanović podnosi ostavku, a predstavnici SPS-a, DOS-a i SPO-a formiraju Prelaznu vladu Srbije. Tri ministarstva - policije, finansija i pravde - imala su po tri koministra. Ova vlada kolektivno je upravljala Republikom do decembarskih parlamentarnih izbora, odnosno do danas.


Vlada Srbije (24. januar 2000 - )


ZORAN ĐINĐIĆ
- premijer
Rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je filozofiju 1974. godine u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu Konstanca, Nemačka. Kao student je bio uhapšen i osuđen na godinu dana jer je sa studentskim vođama iz Ljubljane i Zagreba pokušao da osnuje autonomnu studentsku organizaciju. Predavao filozofiju na Univerzitetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača DS-a, na čijem je čelu od januara 1994. Bio je poslanik u Skupštini Srbije i šef poslaničkog kluba DS-a. Početkom 1997. postaje gradonačelnik Beograda. Tokom 2000. bio je jedan od koordinatora SZP-a i menadžer izborne kampanje DOS-a. Sad je i poslanik u Veću republika. Oženjen, otac dvoje dece.

ŽARKO KORAĆ - potpredsednik Vlade
Rođen 1947. u Beogradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je i danas profesor. Učestvovao u antiratnim i građanskim akcijama. Bio poslanik u Skupštini Srbije (1993-1997). Predsednik SDU od 1996. i jedan od njenih osnivača. Oženjen, otac dvoje dece.

JOŽEF KASA - potpredsednik
Rođen 6. februara 1945. u Subotici. Ekonomski fakultet završio je u rodnom gradu. Bio je finansijski direktor u "Vodovodu" , ITK "Bačkaprodukt" i "Subotičanki", pre završetka fakulteta, zatim rukovodilac Odeljenja plana i analize u SOUR "Novogradnja", član Poslovodnog odbora za finansije HI "Zorka". Gradonačelnik Subotice je od 1988. Bio je član DZVM-a, zatim osnovao SVM, čiji je predsednik od 1995. SVM je s regionalnim strankama formirao Saveza demokratskih partija. Od 1990. triput je biran za narodnog poslanika. Iz dva braka ima troje dece.

MOMČILO PERIŠIĆ - potpredsednik Vlade
Rođen 1944. u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca. Završio Vojnu akademiju kao i Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Diplomirani psiholog. Bio je načelnik Bilećkog korpusa, načelnik Štaba i komandant Treće armije, na čelu artiljerijskog Školskog centra u Zadru i načelnik Štaba i komande Bilećkog korpusa. Načelnik GŠ VJ od 1993. do 1998. Oženjen, ima dva sina.

VUK OBRADOVIĆ- potpredsednik, zadužen za unutrašnju bezbednost i suzbijanje korupcije
Rođen 11. aprila 1947. u selu Kodželj kod Toplice. Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske, Visoku vojno- političku školu i Komandno- štabnu školu operatike. Četiri puta je vanredno unapređivan u JNA. Bio je najmlađi general JNA, a vojnu karijeru završio na mestu načelnika Generalštaba za moral. Vojna služba mu je prekinuta, na lični zahtev, 20. maja 1992. zbog neispunjenog zahteva roditeljima vojnika koji su bili na ratištima u Hrvatskoj i Sloveniji. Bavio se privatnim preduzetništvom. Osnivač je i predsednik SD. Poslanik u Veću republika Skupštine SRJ. Oženjen, otac dvoje dece.

DUŠAN MIHAJLOVIĆ- potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova
Rođen 1948. u Valjevu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio je predsednik Mladih istraživača Srbije i službenik u RSUP Srbije. Bio je predsednik Izvršnog veća Skupštine Srbije, predsednik SO Valjevo, generalni direktor "Lutre", a potom predsednik UO. Jedan je od osnivača i predsednik ND. Poslanik u Veću republika. Oženjen, hobi planinarenje.

NEBOJŠA ČOVIĆ - potpredsednik, zadužen za finansije i ekonomiju
Rođen 1958. u Beogradu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao. Posle poslova u fabrici "Ivo Lola Ribar" i REIK "Kolubari", postavljen je na mesto generalnog direktora DP "Proleter" koji je kasnije promenio ime u "FMP trejd". Bio je asistent na svom fakultetu. Kao funkcioner SPS-a postavljen je za potpredsednika, a zatim i predsednika IO Skupštine Beograda. Bio je gradonačelnik Beograda. Napustio SPS posle izborne krađe na lokalnim izborima 1996. Osnivač je i predsednik DA.
Oženjen, otac dvoje dece.

ALEKSANDAR PRAVDIĆ - potpredsednik, zadužen za privredu

Rođen 1958. u Čačku. Završio Ekonomski fakultet u Beogradu. Radio kao ekonomski analitičar u zdravstvu, a bio zaposlen u Zdravstvenom centru u Gornjem Milanovcu. Jedan je od osnivača DSS-a. Član je GO DSS od osnivanja, a bio je član IO od 1996. do 1998. godine. Od 1996. bio je odbornik u SO Gornji Milanovac i predsednik odborničke grupe DSS-a. Sad je predsednik SO Gornji Milanovac. Od pre tri godine je potpredsednik stranke. Poslanik je u Veću građana. Oženjen, ima dvoje dece.

BOŽIDAR ĐELIĆ - ministar finansija

Rođen 1965. godine u Beogradu. Magistrirao 1991. na harvardskoj školi biznisa, oblasti finansija i strategija, kao i makro-ekonomije i međunarodnog prava. Diplomirao na vodećoj francuskoj biznis školi. Diplomirao na Institutu političkih nauka. Magistrirao ekonomiju na Visokoj školi društvenih nauka u Parizu. Pre povratka u Beograd radio kao šef ekspertske ekipe potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, zadužen za pregovore s međunarodnim institucijama i pripremu programa ekonomskih reformi. Od 1993. do novembra 2000. radio u vodećoj svetskoj strateškoj konsalting firmi McKinsey & Company. Bio savetnik ruskog premijera Anatolija Čubajsa (1997), radio programe ekonomskih reformi Ruske Federacije i Poljske, kokreator programa privatizacija u ovim dvema zemljama, bio je i direktor Makroekonomskog kabineta ruskog ministra finansija Borisa Fjodorova, savetnik predsednika jedne od vodećih svetskih elektronskih firmi, Tomson SA. Učestvovao je u pregovorima s MMF-om, Svetskom bankom, EU, EBRD. Oženjen, otac dvoje dece. Govori engleski i francuski, a služi se ruskim, nemačkim i poljskim.

VLADAN BATIĆ - ministar pravde
Rođen 1949. godine u Obrenovcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, magistrirao 1977. i doktorirao 1981. Radio je kao referent SO Obrenovac, ali je, kao nepodoban, ostao na tom mestu čitav radni vek, iako je u međuvremenu postao doktor nauka. Već 17 godina bavi se advokaturom. Nikad nije bio član SK. Bio je jedan od osnivača DS-a i član IO DS-a. Jedan je od osnivača DSS-a, u kojoj je bio potpredsednik, ali je isključen iz stranke zbog stava da je trebalo da se priključi protestima Koalicije Zajedno 1996/1997. S proleća 1997. osniva DHSS, na čijem je čelu i danas. Jedan je od osnivača SZP-a. Oženjen, otac troje dece.

GAŠO KNEŽEVIĆ - ministar prosvete
Rođen 1953. u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu (1976), magistrirao 1984. a doktorirao 1987. Zaposlen na Pravnom kao vanredni profesor. Poslanik u Veću građana, ministar za više i visoko obrazovanje u Prelaznoj vladi Srbije. Početkom 2000. napustio Pravni fakultet i radio kao advokat i izvršni direktor Centra za unapređenje pravnih studija. Bio arbitar spoljno-trgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Jugoslavije, ali je skinut s liste arbitara zbog političkih razloga. Osnivač i član saveta Beogradskog centra za ljudska prava i osnivač CUPS-a. Član Predsedništva GSS-a. Oženjen, otac dvoje dece.

OBREN JOKSIMOVIĆ - ministar zdravlja
Rođen 1952. u SO Breza, BiH. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. Stekao zvanje primarijusa 1997, a sedam godina bio načelnik u Zdravstvenom centru Petrovac.
Bio član SKJ i dobrovoljni učesnik na mnogim ratištima. Član je GO i Političkog saveta DSS-a. Oženjen, ima četvoro dece.

DRAGAN MILOVANOVIĆ - ministar za rad i zapošljavanje
Rođen 30. septembra 1955. u Beogradu. Po profesiji je metalac i apsolvent mašinstva. Od 1975. radi u IMT-u. Bio na čelu Nezavisnog sindikata metalaca Srbije. Poslanik u Veću građana. Predsednik je UO IMT-a i član UO Grupe Zastava. Predsednik ASNS-a. Bio član Političko-promotivnog tima SZP-a. Oženjen, otac dvoje dece.

GORAN PITIĆ - ministar za ekonomske odnose s inostranstvom
Rođen 1961. u Velesu, Makedonija. Završio ekonomski fakultet, potom poslediplomske studije. Docent na istom fakultetu. Kopredsednik je u nevladinoj organizaciji LEKS Liga eksperata. Specijalizirao je na Londonskoj školi ekonomije, kao i na univerzitetima u Velikoj Britaniji i Kanadi.

GORDANA MATKOVIĆ - ministar za rad, boračka i socijalna pitanja
Rođena 1960. u Beogradu. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu (1986), gde je magistrirala i doktorirala. Doktorirala i na Filozofskom fakultetu. Od 1984. zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, a 1996. direktor Centra za međunarodne projekte. Radi i kao predavač na poslediplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu.

MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ - ministar za saobraćaj i veze
Rođena 1962. godine u Beogradu. Završila Građevinski fakultet u Beogradu. Zaposlena u Saobraćajnom institutu CIP od 1990, a sad je rukovodilac za ino-poslove. Udata, dvoje dece. Govori engleski, francuski i italijanski.

DRAGOSLAV ŠUMARAC - ministar građevine
Rođen 1955. godine u Raškoj. Završio Građevinski fakultet, gde je i magistrirao. Doktorirao na univerzitetu Ilinois u Čikagu.
Bio asistent, vanredni i redovni profesor na Građevinskom fakultetu. Bio član Predsedništva Jugoslovenskog društva za mehaniku. Oženjen, otac troje dece.

DRAGAN DOMAZET - ministar za nauku i tehnologiju
Rođen 1948. u Nišu. Završio Mašinski fakultet u Nišu, na kojem radi kao profesor. Poslednjih šest godina proveo na Univerzitetu za istraživanja u Singapuru. Bio potpredsednik DS (1993). Oženjen, otac dvoje dece.

ALEKSANDAR VLAHOVIĆ- ministar za privredu i privatizaciju
Rođen 1963. u Beogradu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Konsultant u Ekonomskom institutu u Beogradu (1987-1992), potom odlazi u jednu od najvećih svetskih kompanija u oblasti revizije i konsaltinga "Deluit&Tuš". Pre dve godine postao je partner u ovoj firmi. Prošle godine je postavljen na mesto generalnog direktora ove firme za Jugoslaviju i RS. Kontrolisao je projekte ove firme s procenom kapitala u Jugoslaviji, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji i BiH. Saradnik je Ekonomskog instituta u Beogradu.

DRAGAN VESELINOV - ministar poljoprivrede
Rođen 1950. u Barandi kod Opova. Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Počasni je profesor koledža Svetog Antonija i Londonskog univerziteta. Predsednik Narodne seljačke stranke (1990-1996), potom Koalicije Vojvodina. Oženjen, otac dvoje dece.

GORAN NOVAKOVIĆ - ministar za energiju i rudarstvo
Rođen 1959. u Beogradu, gde je i završio Građevinski fakultet. Magistrirao menadžment na Masačusets univerzitetu. Radio je u preduzeću "Morgan" u Njujorku. Smatraju ga vrhunskih stručnjakom za energetiku.

SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ - ministar za trgovinu, turizam i usluge
Rođen 1965. u Beogradu. Završio Ekonomski fakultet, na kojem je i magistrirao. Radio u Institutu za tržišna ispitivanja. Oženjen, jedno dete.

BRANISLAV LEČIĆ - ministar kulture
Rođen 1955. u Šapcu. Završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 1978. Glumom se profesionalno bavi od 1976, a član je JDP-a od 1980. Nije član nijedne stranke, ali se deklariše kao aktivista Otpora. Bio član SK tri meseca. Oženjen, otac dvoje dece.

VOJISLAV MILOVANOVIĆ - ministar vera
Rođen 1943. u Apatinu. Završio Građevinski fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a od 1985. angažovan na izgradnji hrama Svetog Save u Beogradu. Bio je predsednik Saveta za saradnju nevladinih organizacija i član Saveta CeSID-a. U Prelaznoj vladi Srbije bio zamenik ministra za građevinarstvo. Nije član nijedne partije. Oženjen, otac dvoje dece.

N. MIJUŠKOVIĆ
Ž. BULAJIĆ


vesti po rubrikama

^politika

16:00h "Glas" istražuje o čemu su razgovarali Koštunica i Del Ponteova: Predsednik održao predavanje Karli
16:15h Susreti Karle del Ponte u Beogradu protiču u tajnosti
16:25h Oko 250 građana protestovalo ispred SMIP-a
16:40h Švimer o uslovu za prijem SRJ u SE: Potpuna saradnja s Hagom obavezna

16:55h

Britanski dnevnik "Times" ocenjuje: Dolazak dobar znak

18:10h

Bogojević o pregovorima s Makedonijom: Nastavak pregovora u Beogradu

18:30h Gde su, šta rade - Željko Simić, eksministar kulture: Nisam se odrekao političkih ambicija
18:40h Čemu ukidanje ministarstva?
17:00h Đinđić: Kao građanin očekujem hapšenje Miloševića
17:15h "Glas" zove Podgoricu: Glasanje u Crnoj Gori 22. aprila
17:30h Šta uraditi s Havijerom Solanom kada dođe u Beograd?
17:35h Istraživanje u Crnoj Gori: Polovina za nezavisnost
17:40h Perović o srpskoj platformi: Jasno odbijena ponuda Podgorice
17:50h Šef rumunske diplomatije Mirčea Džoana o prioritetima Oebsa: Kosmet na prvom mestu
18:45h "Glas" istražuje: Koji je profil članova nove Vlade Republike Srbije
19:00h Na VMA potvrđeno: Mihalj Kertes se leči od stresa
20:57h Večera s Del Ponteovom
22:56h Glavni tužilac Tribunala najavila: Optužnice protiv pojedinaca iz OVK
23:16h Napad albanskih ekstremista na položaje policije
23:59h Matićeva ambasador u Makedoniji
   


     


FastCounter by LinkExchange