GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Pismo

Nema trgovine mrtvima

Glas predsednika Saveta za državno-patriotsku saradnju (osnovanog u oktobru mesecu u Parizu: Psihološko potiskivanje sećanja je ubijanje samoga sebe

Politička kultura jeste hrabrost da se rasture konformizam i strah, sada kada bombe više ne padaju po nama. Moralno, integrisani ljudi, posle afektivnog stanja, uvek nastave da razmišljaju i proveravaju sopstveno sećanje. Jer, dotle dok postoji sećanje, postoji i psihološki identitet. U protivnom ga nema.

Neće se moći izbeći srpski razgovor sa gospođom Tužiteljkom. U suprutnom, ista bi nastavila da dosađuje sa kohortom beznačajnih atlantskih novinara, koji su (budući da nikakvo specifično znanje ni titule nemaju) dobili status portparola TPI-a, stepenik više u karijeri. Tuželjkino bi dosađivanje steklo veću političku težinu, a nama bi oduzimalo snagu da radimo ono što je za našu zemlju daleko važnije. Bolje je zato primiti je i sa njom, odnosno njenom institucijom nekako odmeriti snagu i pravednost. Ali, malo ko u javnosti pominje izvanredan tekst Koste Čavoškog kako zapravo sa tom osobom treba razgovarati.

Mogle bi i "spontane demonstracije" protiv saznanja o osiromašenom uranijumu da nam se dogode. Već ih je bilo u Grčkoj, Italiji, pa čak i Belgiji. Pogrešno je misliti da ne treba demonstrirati pod vladom koja je prijateljska, jer je to stav političke nekulture. Manifetacije su glas ljudi koji ne mogu da pišu ili ne mogu direktno da vide ljude iz vlasti, a pri tome imaju u osnovi za zemlju važan stav. Rekoh, dok postoji sećanje, postoji i psihološki identitet, u protivnom ga nema.

Bio je to etnofenomen kome su se moje francuske kolege, psiholozi i psihijatri čudili: Srbi su odlazili iz zemlje, a pred samo bombardovanje masovno, u krcatim autobusima, počeše da se vraćaju kući. Samo mi, znali smo šta ovo znači. Zbog svega toga, ja lično nisam zaboravila ništa.

Kratko podsećanje: "Srbi su svi kepeci i mikrobi" - P. Brikner, "Srbi su novi totalitarni osvajači", B. Henri Levi, "Srbi su novi fašizam", Gluksman, B. Kušnera neću citirati. "Pravoslavni ne pripadaju Evropi", profesor Žorž F. Drajfus (kao S. Frojd posle sarajevskog atentata: "taj mali i primitivni narod")… Primećuje se da razlika između režima i etnosa nije istaknuta, a ne data, ne samo izgovorena, već i napisana uopštavanja, u svetu ljudskih prava ne protestvuje nijedna antirasistička liga.

Nisam zaboravila ni dva meseca zavijanja užasnih sirena i prekidanje bioritma, psihičkog mešanja jave i sna, ležanja u podrumu na vlažnom kamenu na zimskoj temperaturi, prekidanja struje, vode, razgovora, emocija i ljudskog dostojanstva. Više od dva meseca buke, požara, dima, razbijenih prozora, prašine starog zaveta, koju su posuli po Srbiji, sve tobože da bi bio promenjen politički poredak. Isti oni koji su uz prigušivače decenijama u rokiju od 48 sati menjali političke marionete po Latinskoj Americi. Koji su tako elegantno "sklonili" još Če Gevaru, a za njim seriju ideološki sasvim različitih šefova (ne trba ni pominjati licemerja na liniji: uvoz - izvoz crnog zlata, propuštanje agresivnih saveznika, jer ni Turska niti zaraćene strane Bliskog Istoka nikada neće biti bombardovanje, niti će tamo biti podignute optužnice, bez obzira koliko mrtvih ima)…

Na kraju drugog milenijuma, isti ti njihovi potomci su dva meseca maltretirali čitav jedan narod (odnosno, bar dva ako računima albanske civile), fosforom i napalmom spalili ogroman broj civilnih života, tj. ljudi od krvi i mesa, bombardovali i opozicione gradove u Srbiji, zagadili zemlju, vodu i hranu (zločin protiv čovečnosti, tj. ubistvo budućih generacija), a sve da bi ostvarili logiku Maršalovog plana: ruši da bi mogao da gradiš, odnosno, da otvaraš radna mesta. Svaka čast ovoj verziji judaističko-protestantske ideologije rada!

Na nešto ćemo ipak i mi moći da podsetimo preostale hrišćane u svetu: u pravoslavnoj slici vaseljene, trgovine mrtvima nema.

Međutim, jasno je da je tadašnji arogantan i autistični režim iskoristio što je mogao iz ovoga zla. Govori se danas da je bivši jugoslovenski predsednik znao za bombardovanje i odobrio ga. Ostavimo sve to hladnokrvnoj proveri, ali čak i da je tako, opravdava li to one koji su bombardovali? Ako znamo da je Mika u dogovoru sa Žikom ubio Peru, pa Mika objavi da je to Žika odobrio, a zatim optuži Žiku, da li to opravdava Miku za smrt Pere? Ili je onda Mika koji tuži Žiku još krivlji?

Malo je verovatno da nema K. del Ponte poseduje duhovnu snagu da može "neincestuozno" da osudi zločine "jače strane". Ali, spremljen, ofanzivni razgovor sa osobom koja je nužno zlo, mogao bi da probudi savest snažnih pojedinaca na svim kontinentima. Zašto se onda žurimo da pokažemo da su krivci samo kod nas? Uostalom, ono što većina Srba u svetu zamera bivšoj vlasti, velikim delom nije ono što joj zamera Haški tribunal! Iz Pariza sam pre više godina pisala o bedi i korupciji unutra i topljenju srpske zemlje spolja.

Hoće li se Srbija i Crna Gora danas ponašati kao devojka, koju je momak ostavio, pa joj se ponovo vratio, a ona tad od sreće ima suženje svesti i ne može da rasuđuje? Jednom smo već bili proživeli period obožavanja svega što je anglo i američko, od priglupih filmova i loših jezičkih imitiranja, do potpunog brisanja interesa za sopstveni identitet (on postoji samo u dijahroniji i istoriji) i grubog osiromašenja individualne i kolektivne ličnosti. Pošto istorija nije linearna, opet smo pali na provincijalnu početnu tačku, iako nas je ono prvo nekritičko divljenje Farisejima koštalo zalađivanjem odnosa sa najvećim evropskim kulturama (recimo, u periodu De golove Francuske). Sadašnji naš šef države i intuitivno i razumski usmerio se simboličnim odlaskom u Bijaric baš tamo gde nam je bilo mesto još u drugoj Jugoslaviji, koja je nesrećnim slučajem iz sovjetizovana ili amerikanizovana, već prema odnosu moći. Ovo prvo zbog slovenske pripadnosti još i može da se shvati, ali nedavno sam na našoj televiziji videla dokumentarni film englesko-američke proizvodnje, gde se drugi svetski rat čudno prikazuje (dok su se engleski dečji horovi borili pevajući u čast pobede nad Hitlerom i "molili se" za Ruse-sic! Sovjetski generali su gubili bitke…).

Ako išta znamo iz ovog perioda to je da je Džugašvil, pored toga što je bio politički kriminalac posle rata ipak vojno dobio Drugi svetski rat! Zar bi uopšte bilo sovjetskog bloka da ovo nije bio slučaj? Ali, englesko-američki dokumentarac dao je prednost dečjem horu i borbi protiv Hitlera i završio se tačno pre nego što je Hitler poražen pred Moskvom, rečenicom: "a onda se spremala velika zima i neizvesnost za Firera". Balkan koji je uz hrabru, najvećim delom srpsku i grčku borbu, sasekao svu Rajhovsku budućnost, nije ni pomenut. To je bio kraj filma, a početak bentammovske filozofije morala i korisnosti. Iskreno rečeno, uplašila sam se ovog sramnog falsifikata i laži.

Naravno, kada "baza" preradi jednu ovakvu već problematičnu aksiološku misao, kakva je u svom redukcionizmu bentamovska (Džeremi Bentam) onda dobijemo praunučad u vidu političkih agresivnih sudova po celome svetu, nacionalnu poslovicu opremljenu za izvoz "što jače kosiš travu, to bolje raste", ili javno vešanje dečaka od devet godina u centru Londona jer je krao tuđu poštu (1800. a institucija smrtne kazne za maloletnu decu u Engleskoj traje do 1860. godine. Nigde nekog lokalnog Monteskijea da zbog toga protestvuje). Ovaj poslednji podatak iz pravničke arhivske građe meni je kao psihologu, bio posebno interesantan.

Eto, to je to, svim zaljubljenicima ostrva treba na neke stvari skrenuti pažnju, jer ćemo narednih decenija pregovarati uglavnom sa ljudima takvih tradicija. Valjda, ipak, sa razumnim bićima (emotivnost od njih ne treba tražiti), ili manje konvulzivnim strukturama od sada već bivše gđe Olbrajt koja bi na pomen rei "Srbs" urlala "Bombing, bombing".

Šteta je što nam Pašić nije ostavio neki vodič tipa: "Kako razgovarati sa agresivnim moćnicima". Ali, uzdajmo se u Vojin talenat i u obuku naših mladih profesionalaca. Uostalom, sve je bolje od identifikacije sa agresorom i političke samomržnje. Da ponovo ne bismo postali "čauši" i nedodirljivi Indusi samo da bi se dobila neka investicija ili Fulbrajtova stipendija, čujmo i iskustva naših iseljenika koji su lucidno demistifikovali "velike zemlje", živeći decenijama u njima. Još Dučić i Solženjicin što se američkog kontinenta tiče, imali su šta da kažu. A pre njih, nezaboravni Monterlan.

Ono što je za mentalno zdravlje, u slučaju ranjivih naroda najgore, to je nametnuto, brzo, psihološko potiskivanje, jer ono prvo pokreće nekritičnost i plitku euforiju, a zatim opet reciklira agresiju. Posle nekoliko godina, u ovom slučaju, ponovo može da započne novo inaćenje i ćeranje. Može opet da nastupi peto godišnje doba - rat, kako bi rekao Dušan Kovačević.

Brzo potiskivanje neprijatnih sadržaja onemogućava UVID a time i terapiju i izlečenje, odnosno NEUTRALIZACIJU PROŽIVLJENE PATNJE. A bez te neutralizacije, gnev i agresija se sudbinski vraćaju. Mi ćemo u narednoj deceniji morati da divanimo sa svima, i prijateljskim i neprijateljskim institucijama i ljudima. Veoma je važna činjenica biti trezan u tim odmeravanjima moći (jer se današnji međunarodni odnosi isključivo na ovo svode), a ne iz mržnje hipomanično prelaziti u nekritično divljenje ili infaltilnu intojekciju agresora ("ja ću prvi da dotrčim da tati kažem ko je kriv!"), da bi se cenzurom zabašurio poraz i sopstveno ružno sećanje. Psiholozi i psihijatri znaju da takva samoobmana nikada ne uspeva.

Tržišnu budućnost može da ima i bolestan narod (kao što je ima mazohistički ili sadistički zavisnik, jer njega tržište čak i želi), ali da li će taj narod i pojedinac opstati? Valjda je cilj našeg oktobarskog preobraćaja bio da živimo: Prvi korak za ovo je, pored radosti promene koju osećamo, nepotiskivanje (jevtinim sadržajima ne sakrivati zbrku i bol). Proživljeno zlo i unutrašnjeg i spoljnog porekla, mora se do kraja razjasniti i osvestiti, da bi se trajno prevazišla povreda. Ko je od domaćih u ovoj zemlji krao i ubijao, a ko je spolja ubijao pomoću nje?

Mi Srbi iz "centara moći", jednom drugom prilikom pričaćemo priču o tome kako se prodaju ratovi kroz glupost obezčašćenih lokalnih poglavica. Dosanjajmo sada prvo naš san jesenje noći. Ali, ne zaboravimo ništa: zatvorimo povremeno oči i dozovimo u sećanje zavijanje smrti u purpurnoj boji užasnog smrada. To žrtvovanima kao hrišćani dugujemo.

Patnja prolazi - govorio je Francuz Leon Bloa još pre mnogih psihijatara i pravnika, ali činjenica da ste patili - nikada.

Mila Alečković Nikolić,
psiholog, dr i pisac


Upozorenje

Protiv cepanja Srbije

Deklaracija o položaju Vojvodine u Srbiji

Skupštinskim odlukama Srba, Bunjevaca i ostalih Južnih Slovena od 24. odnosno, 25. novembra 1918. godine, u Rumi (za Srem) i Novom Sadu (za Banat, Bačku i Baranju) o bezuslovnom prisajedinjenju ovih vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji, sa kojima je ona ušla prvodecembarskim aktom u proglašenu Kraljevinu SHS, potvrđenu na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. do 1920. i sankcionisanju mirovnim ugovorom u Trijanonu i razgraničenjem sa Mađarskom i Rumunijom, obnovljenom posle Drugog svetskog rata, utvrđenu važećim ustavom Republike Srbije u ovim oblastima, koje bez Baranje čine skoro trećinu teritorije Republike Srbije, nakon konstituisanja skupštine AP Vojvodine posle izbora od 23. septembra 2000. godine, na kojima su na pokrajinsku zvaničnu političku scenu stupili otvoreni separatisti i razbijači jedinstva srpskog naroda i srpske države, objavljujemo

1.
Današnja AP Vojvodina koju čine Bačka, Banat i Srem deo su teritorije Republike Srbije čije jedinstvo simbolišu: srpski grb, srpska zastava, ustav, narodna skupština i Vlada. Prema tome, Vojvodina sa Srbijom ne čini političku ili državnu uniju, nego je njen sastani neotuđivi deo. Pokrajinski organi sprovode vlast i zakone Republike u okvirima svojih nadležnosti. Pokrajinska skupština prihvata, usvaja i obezbeđuje sprovođenje zakona Republike u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Suverenitet Republike Srbije štiti i brani suverena prava svih svojih građana pa i Pokrajine. Zato je protivustavan svaki akt Pokrajinske skupštine, ili njenog organa, uperen protiv suvereniteta ili jedinstva Republike i ravnopravnosti svih njenih građana. Pokrajinska skupština ne može da donosi odluke koje po Ustavu Republike Srbije nisu u njenoj nadležnosti, ili su u suprotnosti sa njim. Zato zahtevamo, radi obezbeđenja od protivustavnih odluka Pokrajinske skupštine, koje omogućavaju secesionističku politiku u Pokrajini, da se uspostavi nadzorno telo pri Ustavnom sudu Republike Srbije, koje će se starati o sprovođenju ustava i sprečavati donošenje političkih, administrativnih i drugih odluka suprotnih njegovim odredbama.

2.
Tražimo da državni organi Republike Srbije preduzmu neophodne mere radi sprečavanja aktivnosti svake antidržavne delatnosti. Neophodno je da se što pre preduzmu mere koje će prekinuti već započeti rad Pokrajinske skupštine na izdvajanju Pokrajine iz Srbije, posebno što je sastav Pokrajinske skupštine takav da predstavnici nacionalnih manjina koji u Vojvodini čine tek oko četvrtine stanovništva odlučuju o sudbini ogromne većina Srba AP Vojvodine. Ukoliko se ne zaustavi protivnarodni i protivdržavni rad Pokrajinske skupštine, zahtevamo da se ona raspusti i raspišu novi izbori na nivou lokalne samouprave i Pokrajine, radi uspostavljanja odgovarajujćeg predstavništva srpskog naroda i nacionalnih manjina.

3.
Budući da se politika razbijanja Srbije i izdvajanje Vojvodine iz njenog sastava sprovodi radi brige o navodnoj zaštiti nacionalnih manjina, zahtevamo da se manjinski problem rešava u skladu sa evropskim standardima. U naseljima u kojima postoji multietničnost i multikonfesionalnost neohpodno je obezbediti negovanje bunjevačke, šokačke, slovačke, rusinske, mađarske i rumunske nacionialne osobenosti u kulturi, prosveti i organima vlasti od opštine do okruga i Pokrajine te istovreeno zaštiti garantovana ljudska prava. Ostvarivanje manjinskih prava ne može biti protiv nacionalnih prava Srba i suvereniteta Republike Srbije.

U onim naseljima u kojima pored Srba žive Bunjevci i Šokci, obezbediti ravnopravnu upotrebu pored ćirilice, latinice a u onim opštinama i naseljima u kojima pored Srba, Bunjevaca i Šokaca žive Mađšari, Slovaci, Rusini ili Rumuni, obezbediti ravnopravnu upotrebu srpskog jezika i pisma i jezika i pisama tih nacionalnih manjina u svim javnim natpisima (saobraćjni znaci, firme, itd.).

4.
U sredinama u kojima su nacionalne manjina preuzele lokalnu vlast tokom izbora u 2000. godini, kada se Demokratska opozicija Srbije radi svrgavanja prethodnog nedemokratskog režima, povezala sa nekimp otencijalno secesionističkim strnkama, položaj Srba postao je zabrinjvajući, ali se u Pokrajini i Republici ne preduzimaju mere koje bi sprečile potiskivanje Srba i nacionalne tenzije. Radi obezbeđenja ljudskih i nacionalnih prava Srba, Bunjevaca i Šokaca u onim opštinama u kojima su pripadnici nacionalnih manjina u većini, neophodno je da se zakonskim putem, dvodomnim skupštinama, spreči majorizacija a delovanjem pravne države onemogući etničko čišćenje i obezbedi učešće u političkom životu, kao i negovanje sopstvene kulture i vere.

5.
Radi sprečavanja proizvoljnih i zlonamernih tumačenja potreno je da se utvrdi stvarni doprinos Pokrajine državnom budžetu Srbije, kao i učešće u rashodima, te ekonomske odnose Pokrajine u Republici, radi prekidanja priča "vojvođanskih" separatista o eksploataciji "vovođanske" privrede. Valja znati da nosioci separatizma i iridente, ideje tzv. vojvođanskog pitanja i tzv. vojvođanskog naroda potiču ponajviše iz komunističke nomenklature bivše KPJ, koja je nasilnim merama sprovela secesiju Pokrajine od matice zemlje i pokušala da izvrši njenno rasrbljivanje, a ta nomenklatura i dans, uz spregu sa drugim prepoz8natljivim separatistčkim snagama, pokušava da nastavi brozovski antisrpski posao izdvajanja Vojvodine iz Srbije.

6.
Radi pravednog i pravnog rešavanja tzv. vojvođanskog pitanja zahtevamo poništavanje svih odluka proisteklih iz stavova Kominterne o razbijanju Jugosalvije i srpskog naroda koje su regulisale položaj Vojvodine mimo volje naroda iskazane 1918. godine. to su: naredba Josipa Broza o uspostavljanju Vojne uprave Baranje, Bačke i Banata oktobra 1944. godine, čije su osnove bile velikohrvatski nacionalni program, program Komunističke partije Jugoslavije i odluka ASNOS-a iz marta 1945. kojom je sankcionisan antisrpski program federalizacije Jugoslavije. Tim i drugim pratećim aktima izvršena je secesija srpskih zemalja, poništeni su slobodna volja Srba, Bunjevaca i ostalih Južnih Slovena u Vojvodini, kao i međunarodni ugovori Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su čuvali celinu srpskog nacionalnog bića.

Na Bogojavljenje 2001.
u Novom Sadu

Srbi iz Banata, Bačke, Srea i Baranje okupljeni u Novom Sadu
Slede potpisi 17 uglednih Srba iz Vojvodine

 




     


FastCounter by LinkExchange