[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 23. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

22. Jan 2001 18:15 (GMT+01:00)

"Glas" istražuje: Kako se biraju diplomate koje će našu zemlju predstavljati u svetu? (2)

Ambasador od ugleda, prvi sekretar od prakse

Kurtoazne posete drugim ambasadorima najbitnije (Darko Tanasković). Diplomatija jeste i nadahnuće, lični pečat (Vladeta Janković). Svilanović mora da aktivira i "staru gardu" (Ilija Đukić)

Diplomatska akademija pri SMIP-u namenjena je prevashodno mladim kadrovima, pripravnicima. Šef diplomatije Goran Svilanović, govoreći o školovanju mlađih diplomata, najavljuje novi program Akademije.

- Ima mnogo ljudi između 25 i 35 godina koji izvanredno znaju jezike, imaju političko iskustvo, nisu kompromitovani, ali već rade u domaćim ili stranim nevladinim organizacijama ili strankama. Problem je što plate u SMIP-u za njih nisu interesantne, ne mogu svi baš direktno da odu u inostranstvo, potrebno je da neko vreme provedu u Ministarstvu, još ponešto nauče. Tražim način kako da ih privučem - objašnjava ministar.

Obuka od "malih nogu"
Fakulteti političkih nauka imaju smerove međunarodnih odnosa i međunarodnog prava koje daju određena znanja diplomcima. Tu su poslediplomske studije koje daju dopunsko obrazovanja. Konačno obrazovanje, ipak, stiče se u specijalizovanim institucijama, kao što su Bečka ili Diplomatska akademija na Malti. Velike sile imaju razvijen sistem obrazovanja diplomata. Svojevremeno, 1975 -1976, bilo je pokušaja da se naše buduće diplomate obrazuju upravo u Beču ili na Malti, ali mala smo zemlja, pa je takav sistem teško razviti - kaže prof. Simić.

Patriota, poliglota...
Bez obzira da li je diplomata od karijere, prof. Tanasković smatra da bi svaki ambasador trebalo da poseduje sledeće sposobnosti: zdrav osećaj patriotizma i lojalnosti prema sopstvenoj državi, sposobnost sistemskog mišljenja, predviđanja i osećaja za trenutak, zatim komunikativnost i poznavanje stranih jezika uz, naravno, temeljno i široko humanističko obrazovanje.

Mladi, čini se, nisu problem. Kako obučiti one koji više nisu tako mladi a kojima je mesto u diplomatiji pripalo koalicionim dogovorom?
- Ozbiljne obuke diplomata na ovim prostorima gotovo da nikad nije ni bilo - kaže za "Glas" Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

- Svaka vlast u svetu za ambasadore imenuje zaslužne ličnosti u koje ima poverenja i koje će zastupati njene interese, pri tom ne vodeći računa o diplomatskom obrazovanju. To nije ništa neuobičajeno. Primer je čuvena glumica Širli Templ, koja je bila ambasador SAD u Pragu. Ali, upravo se zbog toga na mesto drugog čoveka u ambasadi obavezno postavlja neki "karijerni diplomata" s bogatim iskustvom - objašnjava Simić.

Predstoji veliki posao kako bi se zamenio i obučio i čitav personal u ambasadama i konzulatima jer je, kako ističe Simić, prethodni režim prilikom imenovanja vodio računa isključivo o partijskoj pripadnosti.
- Potrebno je "očistiti" ideološku komponentu i naći ljude koji umeju da rade svoj posao. Međutim, SMIP će morati da računa i na usluge postojećeg kadra jer bez njih još dugo neće moći da se organizuje diplomatska aktivnost po pravilima struke - uveren je prof. Simić.

I Ilija Đukić, bivši ambasador u Kini i šef diplomatije u vladi Milana Panića, smatra da će, bar u prvo vreme, Svilanović morati da se osloni na neke od "proverenih kadrova". Brojni predstavnici u inostranstvu poslati su u penziju zbog neslaganja s bivšim režimom i, kaže Đukić, upravo među njima trebalo bi tražiti pomoć da se premosti ova situacija u jugoslovenskoj diplomatiji.

- Bilo bi zgodno kad bismo mogli da obavimo "mehaničku zamenu" diplomata, ali je to nemoguće, jer ni sama smena vlasti nije bila uobičajena; reč je izmeni društvenog sistema - ističe Đukić, te smatra da bi osnova za odabir kadrova trebalo da budu znanje i iskustvo, ukoliko je to moguće, a zatim i definisanje cilja diplomatije u nekim zemljama.

- Tamo gde su centri finansijskih institucija trebalo bi slati one koji su finansijski stručnjaci ili stručnjaci za monetarnu politiku, dok u zemlje s kojima, na primer, želimo prvenstveno kulturnu saradnju, treba slati ljude iz tog miljea - objašnjava Đukić.

Različite formule
U većini zemalja uobičajena je formula 4 - 2 - 4, odnosno da profesionalni diplomata provede četiri godine u nekoj zemlji, potom dve-tri godine bude u svojoj, pa opet ode na četiri godine u neku drugu zemlju. Ipak, latinoameričke zemlje upražnjavaju drugačiju praksu; njihovi ambasadori budu i po nekoliko mandata zaredom u istoj zemlji, dok Italija, na primer, svoje diplomate iz Čilea "baci" na Daleki istok.

Deca diplomata
Deca diplomata, ukoliko je reč o evropskoj zemlji, uključuju se u sistem državnih škola. Ako je, pak, reč o zemlji u kojoj se ne govori neki svetski jezik, onda pohađaju američku ili francusku školu čije su školarine prilično visoke (10.000 - 12.000 dolara godišnje). Međutim, u SMIP-u postoji pravilnik prema kojem naše ministarstvo plaća veći deo školarine. Supruge diplomata su, za vreme boravka u inostranstvu, na neplaćenom odsustvu u firmama u kojima rade u SRJ.

Iako izbor ambasadora izaziva mnoge kontroverze u javnosti, Đukić kaže da "na čitav proces gleda spokojno".
- Jedino se na "slučaju Protić" primećuje izvesna "trapavost" nove vlasti, odnosno čini se da nisu bili spremni za preuzimanje državne uprave, pa je tako i došlo do dupliranja funkcija - zaključuje Đukić.

Profesor Vladeta Janković 1. februara odlazi u London kako bi preuzeo mesto ambasadora. Šta je odlučilo da potpredsedniku DSS-a, u koalicionoj raspodeli, pripadne baš mesto šefa diplomatskog predstavništva u Velikoj Britaniji?
- Pretpostavljam, to što sam godinama živeo u Britaniji, dobro govorim engleski, poznajem mentalitet ljudi, kulturu... S druge strane, tokom boravka u Engleskoj stekao sam mnoga poznanstva, a to su sad ljudi od uticaja, pa bi kontakti s njima mogli da budu veoma korisni u učvršćivanju novostečene pozicije u svetskoj diplomatiji - smatra prof. Janković.

Novimenovani ambasador kaže da uoči preuzimanja funkcije oseća izvesnu tremu zbog nedostatka diplomatskog iskustva, ali dodaje da s njim u London odlazi veoma probrana ekipa.
- Sve su to ljudi s bogatim iskustvom i oslanjam se na njihovu pomoć. Moj savetnik je čovek koji je čitav radni vek proveo u diplomatiji. Ali, diplomatija nije samo "suvi zanat". Ima element nadahnuća i potrebno je uneti lični pečat. Ne bih da zvučim pretenciozno, ali upravo zbog toga su za ambasadore svojevremeno birani i Andrić, Rakić, Crnjanski, Dučić... Diplomatija jeste kombinacija profesionalizma, rutine i vrste instinkta - objašnjava Janković.

Naglašava da je od početka višestranačja u Srbiji bio zadužen za kontakte sa stranim delegacijama i novinarima, što se može smatrati nekim iskustvom.
- To, naravno, nije zamena za "stvarno" iskustvo, ali upoznat sam s načinom komunikacije u diplomatskim okvirima i mislim da ću moći da na pravi način predstavim politiku nove vlasti - kaže Janković, s kojim u London idu i Dragana Đurić, savetnik predsednika SRJ za ekonomska pitanja, i Maja Divac, novinar.

Baš kao ni prof. Janković, ni profesor orijentalistike na Filološkom fakultetu u Beogradu Darko Tanasković, koji je bio ambasador u Ankari u veoma teškom periodu za našu zemlju (1994 - jul 1999), nije karijerni diplomata.
- Otišao sam u zemlju čija su kultura, istorija, a pre svega jezik, područje mog akademskog bavljenja, ali i dugogodišnjeg ljudskog i intelektualnog zanimanja, tako da mi je to bilo od velike pomoći u diplomatskom radu, iako sam mnogo toga morao da naučim.

Prof. Tanasković, iako po osnovnoj profesiji filolog, kaže da je daleko od toga da poznavanje jezika smatra ključnim uslovom za uspeh u diplomatiji.
- To je samo jedan, ali izuzetno bitan, preduslov za uspešno obavljanje ovog posla. Stvari su i tu relativne; jednom diplomati iz SAD, Rusije ili Japana nepoznavanje zemlje prijema neće bitno otežati diplomatski zadatak, odnosno ne kao u meri u kojoj će jednom diplomati iz Grčke, Bugarske ili SRJ poznavanje zemlje prijema pomoći u tome. Poznavanje jezika, po pravilu, jeste i poznavanje kulture i mentaliteta, a idealno je i poznavanje istorije zemlje o kojoj je reč.

Poznavanje jezika - kaže prof. Tanasković - trebalo bi posmatrati na tri nivoa.
- Danas je gotovo nezamislivo uspešno obavljanje diplomatske misije u bilo kojoj zemlji bez poznavanja engleskog jezika, iako su, naravno, mogući izuzeci. Drugi nivo je poželjnost poznavanja jezika zemlje prijema, pri čemu se upućivanje ambasadora u neku od zemalja u kojima se govore svetski jezici, bez poznavanja jezika te zemlje, najblaže rečeno smatra neučtivim, čak uvredljivim. Ako se radi o zemlji u kojoj se govori manje poznat jezik u svetu, utoliko se u njoj više uvažava činjenica da je diplomata uložio truda, a njegova zemlja shvatila značaj poznavanja jezika date zemlje. To otvara mnoga vrata. Treći nivo je poželjnost poznavanja većeg broja stranih jezika, radi uspešnijeg kretanja u diplomatskom koru.

Kako izgledaju prvi dani po odlasku u misiju, prof. Tanasković kaže: "Najvažnije je da vas u samoj ambasadi dobro i bez predrasuda primi kolega koji je do vašeg dolaska vodio ambasadu i koji vam, kroz saopštavanje svog iskustva, olakšava te prve korake. Značajno je da vas kolektiv ambasade u celini dobro primi i da odmah imate orijentaciju stvarnog značaja i uticajnosti nekih državnih resora i onih ljudi koji ih vode u zemlji prijema."

Pored tih prvih diplomatskih kontakata, koji kreću protokolarno, određenim redom, "postoji određeni manevarski prostor i važno je da se u početku uspostavi kontakt s pravim ljudima i novinarima zemlje prijema."
- Svako kašnjenje u tom delu odlaže početak efikasnog delovanja - tvrdi prof. Tanasković. - Moje iskustvo je da izuzetan značaj za uspešan početak imaju i "kurtoazne posete" ambasadorima zemalja akreditovanih u zemlji prijema. Te posete su sve samo ne kurtoazija. Od njih se ranije nije odstupalo, a danas se sužavaju na one predstavnike za čije zemlje imate poseban interes. Predstavnici nekih uticajnih zemalja gotovo da i ne osećaju potrebu da odlaze u takve posete predstavnicima manjih zemalja.

Da izlet u diplomatiju nije bio promašaj ne samo za njega lično već i našu zemlju, prof. Tanasković na kraju ovako objašnjava: "Pogledom na salon naše ambasade u Ankari na oproštajnom prijemu, kojim sam obuhvatio sve prijatelje i poznanike, predstavnike zemlje domaćina, shvatio sam da je moje diplomatsko i iskreno ljudsko delovanje dalo rezultate."

Svetlana Arsić
Nataša Mijušković


vesti po rubrikama

^politika

16:00h "Glas" zove Podgoricu: Bez dogovora o izborima i referendumu
16:15h Parlamentarna skupština SE odlučila: SRJ dobila status specijalnog gosta
16:25h Ambasador Milinković o specijalnom statusu: Prvi korak ka stalnom članstvu
16:30h Podrška EU učvršćenju demokratije i reformama u SRJ
16:40h Uskoro suđenje članovima SIK
16:50h Novi napadi na policajce kod Bujanovca i Medveđe
18:00h Batić s Del Ponteovom u četvrtak
18:15h

"Glas" istražuje: Kako se biraju diplomate koje će našu zemlju predstavljati u svetu? (2)

18:30h

Reagovanja - Emir Kusturica piše povodom svog portreta u "Glasu" u rubrici "Ko je ovaj čovek?": A koje ste vi novine?

18:45h Posle mesec dana od vanrednih republičkih izbora, konstituisan srpski parlament
17:00h Šiptari protiv Trajkovića na čelu Komiteta za Kosmet
17:10h Tirana o obnavljanju diplomatskih odnosa sa Beogradom
17:20h Karla del Ponte u utorak su Beogradu
17:30h Savezni ministar policije Živković: Nemam nalog za hapšenje Mladića
17:45h Koštunica optužio SAD za bombardovanje SRJ, najavivši da će taj stav preneti Del Ponteovoj
19:15h "Glas" saznaje: Sin bivšeg predsednika uskoro se vraća u zemlju
19:20h Ministar Svilanović demantuje: Vujović nije dobio otkaz
19:40h Članovi SPS-a i JUL-a u Palati federacije
23:39h Vojislav Koštunica primio delegaciju Saveza vojvođanskih Mađara
00:26h Predstavnici stranaka kod Milutinovića: Đinđić mandatar Vlade Srbije
   


     


FastCounter by LinkExchange