[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 23. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

22. Jan 2001 16:12 (GMT+01:00)

Posle uranijuma, u centru svetske pažnje sada je plutonijum

Kosovo prvenac u primeni

U Zalivskom ratu nije korišćen, ali ni u Bosni. Municija začinjena nuklearnim otpadom - idealno mesto za skladištenje, tvrdi prof. dr Stevan Đelajlija

Posle silne gužve napravljene u svetskom javnom mnjenju povodom korišćenja osiromašenog uranijuma na Kosovu, sada opet iz sveta stižu vesti da se u koktelu "obogaćene" municije korišćene u NATO bombardovanju našao i još opasniji plutonijum.

Na to ukazuju preliminarna istraživanja UNEP - Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, koji su na osnovu uzoraka zemlje i municije sa Kosova u ženevskoj laboratoriji dokazali prisustvo uranijuma 236 i plutonijuma.

Plutonijuma, kojeg u prirodnom okruženju ima u tako zanemarljivim količinama, da i nije vredan pažnje. Ali, prilikom oslobađanja iz nuklearnog goriva, neophodnog za rad nuklearnih reaktora priča o plutonijumu i drugim opasnim radionukleidima je sasvim drugačija.

Kakve veze ima nuklearno gorivo sa municijom u kojoj su nađeni tragovi plutonijuma, objašnjava dobar poznavalac ove problematike profesor dr Stojan Dželajlija, specijalista medicine rada:

- Nuklearno gorivo je neophodno za pokretanje turbina u generatorima i proizvodnju struje. Međutim, u toku rada generatora dolazi do trošenja ovog goriva (uranijum 235 i 238) uz istovremeno stvaranje opasnih veštačkih radionukleida, koji se inače u prirodnom procesu raspadanja retko, ili uopšte ne javljaju. Među njima su i uranijum 236 i plutonijum, mereni na tone u zavisnosti od snage nuklearki. Koliko se plutonijuma i drugih radionukleida kao škart godišnje oslobodi nije teško izračunati. U svetu ima 220 nuklearki prosečne snage 1.000 megavata. Svaka takva nuklearka u sebi ima 100 tona nuklearnog goriva, pri čemu trećina godišnje mora da se zameni. Kada se broj nuklearki pomnoži sa iskorišćenim gorivom iz reaktora, onda se dolazi do jedne fantastične brojke i ujedno problema gde i kako trajno i pouzdano ovo izuzetno radioaktivno gorivo skloniti.

Skladištenje nuklearnog goriva je izuzetno skup posao, kaže naš sagovornik, jer zbog izuzetno visoke temperature moraju da odleže pod specijalnim režimom. A da bi se približila početnim vrednostima obogaćenim gorivima potrebno je da prođe čitav vek. Svetska javnost više ne prihvata da se u specijalnim omotačima od betona spuštaju u mora, a nije baš najsrećnije rešenje ni skladištenje u nerđajućim kontejnerima koji se spuštaju u rudarska okna. Ovde takođe mora da se izvrši posebna priprema da voda ne bi izvršila koroziju i sadržaj odnela u vodotokove.

I očigledno, da je moćnim zemljama bilo najjednostavnije da ovo nuklearno gorivo upotrebe za izradu municije. Dr Dželajlija skreće pažnju da u radioaktivnoj municiji korišćenoj u ratu preko Drine nije otkriveno prisustvo plutonijuma. Kosovo je očigledno prvenac u njegovoj primeni. Kao stručnjak nije spremam da potvrdi tezu da je ovaj element toksičniji "milion puta u odnosu na uranijum":

- U odnosu na uranijum 235 i 238 sigurno je toksičniji na desetine i stotine puta. Koliko tačno nijedan ozbiljan naučnik, bilo da je reč o radiobiologu, genetičaru, toksikologu ili fizičaru, nije u stanju to precizno da kaže. A ove stručnjake i njihova mišljenja sigurno treba uvažavati. Njegovo ponašanje slično je ponašanju uranijuma. Ako ga ima u municiji sa uranijumom, on će se takođe naći u aerosolnim česticama oslobođenim prilikom eksplozije izuzetno razorne snage. On takođe putem udisaja dospeva u pluća, a odatle može da se krvotokom ilimfom raznese u bilo koji deo tela. Ukoliko se veže za alveole pluća, isto kao uranijum na tom mestu dovodi do radio zračenja.

Dr Dželajlija takođe upozorava, da zračenje nije prisutno samo u momentu eksplozije. Pošto je reč o jako laganim česticama aerosola, potrebni su sati da one padnu na zemlju. Pa iako padnu recimo na peskovitu, ili suvu zemlju dovoljno je samo malo podići prašinu pa da se te čestice takođe ponovo dignu u vazduh, što znači da su opasnost od kontaminacije u kontinuitetu. Vetar može da ih sa mesta eksplozije prenese na sasvim drugo mesto koje nije bilo izloženo kontaminaciji i ugrozi stanovništvo, i uopšte živi svet sa tog područja...

- U svakom slučaju, govoriti da je ozračenost sa veoma malim dozama za koje je potrebno da prođe između pet do 15 godina da bi se eventualno uočile posledice kod stanovništva, treba uzeti sa dozom opreza. Jer, kad su u pitanju male doze, mi ne znamo šta se događa na nivou ćelije, i da li i kakva oštećenja ona trpi. Zbivanje na molekularnom nivou još uvek nije dovoljno ispitano. Upotreba ove municije sa mogućim prisutnim hemijskim supstancama usložnjava situaciju. Mi u takozvanom "balkanskom sindromu" nemamo sve komponente karakteristične za "zalivski sindrom" u kome su kod vojnika prisutne infektivne komponente (prenosi se s čoveka na čoveka) i genetske posledice na potomcima. Verovatno da još uvek nije postignuto sadejstvo svih komponenata - ističe dr Dželajlija, naglašavajući da kod stanovništva ne treba širiti paniku, ali da sigurno treba raditi temeljnu, pre svega stručnu istragu. Jer, vojska sigurno poseduje projektile koji nisu eksplodirali, i njih bi trebalo analizirati. Da li u sebi sadrže plutonijum ili ne, nije svejedno ako se zna da je njegovo vreme raspada 70 hiljada godina. Radi istine i pravovremene zaštite stanovništva, i potomstva!

Zorica Ostojić


vesti po rubrikama

^društvo

16:12h Posle uranijuma u centru svetske pažnje je plutonijum: Kosovo prvenac u primeni
16:32h Na račun Zorka-farma putovali i političari

16:49h

Pančevo: Odboru za borbu protiv kriminala stižu prijave

17:04h Istraživači Instituta društvenih nauka: DOS-u veruje tri petine građana
17:13h

Dr Mirosinka Dinkić o siromaštvu u obrazovanju: Gladni nam uče decu

18:11h Kako su deljeni stanovi Federacije (18): Sud na potezu
   


     


FastCounter by LinkExchange