GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Znatiželja

Zloupotreba slobode

Pitanje koje svako od nas običnih ljudi, postavlja sebi na početku i na kraju dana. Pitanje koje bismo mogli postaviti predstavnicima vlasti u cilju povećanja da pravo stvara i obavezu, a da sloboda od Boga pretočena u pisana pravila sa najdubljim razumevanjem i poštovanjem drugog jeste najveća sloboda. Bez teoretskih poznavanja Istine i života po Istini, bez harmonije sa samim sobom nema harmonije ni mira sa bližnjima.

Gledajući i slušajući predstavnike bivše i sadašnje vlasti, ne uplićući se mnogo u njihove nadležnosti, želela bih da ukažem na nekoliko činjenica i da postavim nekoliko pitanja. Preporučujem knjigu „Poimenični popis Sandžaka vilajeta Hercegovina", autora Ahmeta S. Aličića, objavljene u Sarajevu 1985. (izdavač je Institut za orijentalistiku). U ovom dokumentarnom delu, između ostalog, utvrđivan je posed Osmanske države, zatim status stanovništva i njegovih poreskih obveznika i dr. Autor zaključuje da je stanovništvo većinom hrišćansko (98 odsto), da su njegove teritorije: Bijelo Polje, Pljevlja, Morača, Kolašin, Onegošt (današnji Nikšić), Rovci, Jezera, Banjani, Žabljak, Šćepan-polje i dr. Mnogi delovi današnje Crne Gore pripadali su staroj Hercegovini. Ovaj popis obavljen je 1475-1477. godine.

Nije mi namera da potežem pitanje teritorija, samo konstatujem: danas su vojne i civilne granice postavljene na Šulama kod Pljevalja. Carinska uprava i policijska stanica na Šćepan polju... Komunistički i bezbožnički sistem rasturio je nekadašnju državu. Sada bi pojedini predstavnici vlasti da deo preostale države daruju ili rasprodaju. Kome? Za kakvu robu? Za čiji to interes? Ako imate uši da čujete i oči da vidite, zaključićete: ta Crna Gora, gospodo, čiji ste vi predstavnici, sa tri raščinjena popa, odavno je otkupljena krvlju, zlatom i molitvama naših svetih otaca!
Stoga evo nekoliko pitanja: da li posle svega iko može verovati ateisti? Šta je i ko je čovek bez vere? Da li će savezna vlast raspisati referendum na teritoriji Jugoslavije sa istim pitanjem, istoga dana? Da li će vratiti crkvenu imovinu Mitropoliji crnogorsko-primorskoj? Na kraju, da li ste spremni da organizujete demokratske izbore - lokalne, republičke i savezne - u Crnoj Gori?

Na ova i mnoga druga jednostavna pitanja pozitivni odgovori daju rešenje. Kome rešenja ne odgovaraju? Kome sloboda nije potrebna? Ko slobodu zloupotrebljava? Ko se zloupotrebom slobode spotiče?

Marica Ružić,
Beograd


Zapažanje

Uredničko iskustvo

Vremena su se promenila, ali ističem dve stvari

Ne znam ko je izmislio projekte i donacije, ali znam da kada neko iz medija dođe u situaciju da dođe do toga da piše i traži, to znači da nešto nije u redu sa okruženjem u kojem taj medij radi. Ovde "nešto nije bilo u redu" više od 10 godina.

U ovom poslu sam video sve i svašta, a ovih dana, valjda pod uticajem promena (a i nove godine, (milenijuma), i završetka jedne burne godine u mom životu), uhvatim sebe kako razmišljam o dobrim stvarima koje su mi se dešavale, što se posla tiče, jedna od njih je u svakom slučaju saradnja sa ljudima koji su na početku ovog užasa iza nas shvatili da uvek postoji način da se u lošim vremenima mora raditi bolje nego što je to možda normalno, kako bi se loša vremena promenila. Normalno, pri tom mislim na ANEM.

Glupo mi je da pišem o 99 odsto dobrih stvari, sada je vreme i za reorganizaciju Asocijacije, jer su se vremena promenila, ali dve stvari moram da istaknem. Niko osim ANEM nije tokom loših godina shvatio da treba ići u ono što se zove "unutrašnjost", i niko osim ANEM nije shvatio da snaga leži u koordinaciji. Za ostvarenje ovih ciljeva naravno da je bio potreban novac, a tako je i danas. Ne osećam se ni najmanje dužnim da objašnjavam kako se nešto radilo, jer znam da mi nikada Veran Natić ili bilo ko iz ove kuće nije na nečastan način omogućio novac ili opremu za kuću u kojoj sam urednik od 1997. godine, septembra.

Na protiv, ponekad su mi bili, a i sada su, povremeno vrlo dosadni u insistiranju na detaljima. Ponekad sam sebe hvatao kako ljude iz centrale vidim kao smešne, jer su se ponašali kao administrativni radnici iz kancelarija strogo uređenih država. A pri tom su svi dolazili iz medija, što pomeni znači da im takve uloge ni najmanje ne leže. Ali dobro, tek sada vidim da tako nešto nije bilo ni najmanje smešno, jer su znali daće neko nekada tražiti repove i tamo gde ih nema.

Svima koji ih traže, mogu samo lično da preporučim da krenu po "užoj" Srbiji i Vojvodini, a bogami i šire, kako bi videli šta se dešavalo, a šta su propustili. Za kraj možda samo preporuka: projekti se ne izmišljaju, a naročito ne projekti tipa "biti nezavisniji od nezavisnih". Ako za tako nešto bude bilo potrebe, već će ih samo vreme nametnuti.

Nebojša Ristić,
urednik SOKO TV,
Sokobanja

P. S.
Nadam se da ćemo jednom mi ovde skupljati novac i davati ga nekom ANEM u tamo nekoj zemlji, jer sam na žalost realista i znam da će slobodni mediji uvek biti na udaru tamo nekog režima.


Protest

Pravda će stići krivce

„Niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno", „Glas", 6-8.1. 2001.

Badnji dan. Nas nekoliko majki stojimo pred spomenikom „Zašto?", u rukama držimo Badnjak i pitamo se gde taj svežanj svetog drveta treba da stavimo? Da li da stavimo kraj spomenika našim žrtvovanim, jer da je sreće, trebalo bi oni da ga danas unesu u naše kuće. A s druge strane, u rukama nam je „Glas javnosti" sa slikom okružnog javnog tužioca Andrije Milutinovića koji, kao da nam svojom pojavom i poslednjom rečenicom u objavljenom intervjuu u prazničnom broju, šalje Božićnu čestitku, na veoma sarkastičan način.

Naviru sećanja: Velika sudnica Palate pravde, roze tepih i novi toaleti za NATO krivce, dana 28. 11. 2000. Čitanje optužnice od strane pomenutog gospodina. Posle tri dana većanja Klinton, Olbrajt, Koen, Bler, Širak, Vedrin itd. osuđuju se na po 20 godina robije. Farsa je završena, na vreme, dva dana pre izbora. A da je bila farsa videlo se i po tome što g. Vedrin dođe u Beograd i ode iz Beograda.

Farsa je završena, a g. Andrija Milutinović i posle 20 meseci od tragedije na RTS-u, svoj zadatak ne ispunjava. Zahtev za pokretanje istrage, koji smo podneli pre toliko meseci, nalazi se baš u Vašem tužilaštvu, u Vašoj fioci. Pitamo Vas g. Milutinoviću, da li mi majke treba da počnemo da hapsimo i da radimo Vaš posao?

Koji su Vam još dokazi potrebni da biste pokrenuli istragu? Da li treba da Vam predamo 16 obdukcionih listova ili da Vas nateramo da ponovo pustite snimke, koje ste na dan 18. 11. 2000. puštali, a oni nisu bili za oči nas majki?

Da li je moguće da i novinar „Glasa" g. Dragan Vlahović, a i Vi, okružni javni tužilac, i ne pomenuste tragediju, očigledno sa namerom učinjenu od čelnika RTS-a, najveću po broju izginulih na jednom mestu u našem poslednjem ratu, ili je to i dalje tabu tema, koju je bolje ne pominjati?

Začuđujuća je Vaša hitrost, da kao prvi čovek Okružnog tužilaštva, već 4. oktobra 2000. sada već pokojnom sudiji Simeunoviću, podnesete zahtev da donese rešenje o hapšenju Nebojše Čovića i rudara Kolubare, a da 20 meseci od beogradskih Markala ćutite i dalje!

Možda smatrate da je u ratu sve dozvoljeno, da je kriva samo ona druga strana. Mi to ne uvažavamo!

A možda Vam nije dovoljan dokaz da su naši žrtvovani, to što se sada zna, da je postojala naredba Savezne vlade još od 26. marta 1999. da se ljudstvo i tehnika izmeste iz Takovske na rezervne punktove koji su i korišćeni, ali tek posle pogibije radnika, te da je svetlo dana ugledala i službena zabeleška od 2. aprila 1999. potpisana od četvorice zaduženih za obezbeđenje, a kojom se konstatuje da je direktor Milanović odbio da aktivira naredbu o evakuaciji radnika. Zbog čega? Istraga to mora da utvrdi a Vi ste javni tužilac Beograda.

I sami znate da je srušeno 45 objekata RTS-a širom Srbije. Niko nije stradao. Ljudi su na vreme bili evakuisani. Jedino su u najvažnijoj zgradi RTS-a u Takovskoj, svake noći, više od 100 ljudi bili na radnim mestima, verujući da će i oni na vreme biti evakuisani. Vaša dužnost bila je da protiv čelnika te kuće istog dana pokrenete krivični postupak, ali Vi i dalje, svojim ćutanjem, štitite krivce.

Mi Vas pitamo, da li biste ovako postupili da je Vaš sin žrtvovan, a Vi javni tužilac? Lako je odbacivati tuđu muku, a Vas smatramo saučesnikom bivše vlasti u zataškavanju ovog slučaja.

Vi kažete da Anketni odbor povodom Ibarske magistrale „ne obavlja posao zbog koga je formiran", a zaboravljate da je on i formiran upravo zbog toga što Vi svoj posao niste obavili kako treba. Carski rez u pravosuđu neće vršiti samo g. V. Batić, nego i mi, koji smo ojađeni i obeleženi za ceo život.

Sklonite se sa tog mesta g. Andrija Milutinoviću jer ste svoj posao jako, jako loše obavljali. Naša deca izgubila su živote zbog bahatosti i udvorištva tadašnjih čelnika RTS-a. Zahtevamo pravdu za naše mrtve i nećemo dozvoliti da saučesnici bivše vlasti, zajedno sa Vama, i dalje zataškavaju taj zločin.

U ime majki stradalih u RTS Žanka Stojanović i Mirjana Stoimenovski, Beograd


Pismo

Da nas Bog sačuva i ubuduće

G. Žarku Rakčeviću, šefu socijaldemokrata Crne Gore

Na jednoj od skorašnjih konferencija za štampu, govoreći o predstojećem referendumu o državno-pravnom statusu Crne Gore, gospodin Žarko Rakčević naveo je da se u Srbiji, pod okriljem SNP, već sprovodi popis Crnogoraca i istakao da smatra „neprimjerenim da o sudbini Crne Gore odlučuju oni koji u Srbiji žive preko 50 godina".

Budući da se o ovom „problemu" u poslednje vrijeme često govori i da su se s tim u vezi pojavili mnogi predlozi originalnih rešenja, osjećamo potrebu da gospodina Rakčevića pitamo koji je, po njegovom mišljenju, kriterijum „primjerenosti" za pravo na izjašnjavanje o jednom tako bitnom pitanju. Takođe, s obzirom da se nedavno i Liberalni Savez Crne Gore, koji o čitavoj ovoj stvari ima bliske poglede i stavove sa strankom gospodina Rakčevića, zalagao da se populaciji iznad 60 godina u Crnoj Gori prizna samo pola glasa na tom potencijalnom referendumu, zanima nas, kao državljane Crne Gore koji već godinama živmo u Srbiji, možemo li ubuduće očekivati još nekih kvantifikativnih i diskriminatorskih ograničenja s vaše strane, i neće li uskoro možda biti presudna i boja kose i oblik nosa?

A propos „popisa" od strane SNP, obavještavamo vas da nas dvoje (a ni ostale državljane Crne Gore u Srbiji koje mi poznajemo) niko nije skoro popisivao. Međutim, sudeći po sadašnjoj atmosferi kojoj je umnogome doprinela aktuelna crnogorska politika, nije isključeno da nam se i to dogodi.

U isto vrijeme, djeluje ako ne čudno, a onda u najmanju ruku interesantno da se državljanima Crne Gore koji su poslednjih desetak godina živjeli u Hrvatskoj, pravo učešća i izjašnjavanja na referendumu ne osporava, dok je u slučaju nas koji smo te godine proveli u Srbiji to „neprimjereno". Ne umijemo drugačije da objasnimo tu neobičnu nepodudarnost osim činjenicom da, barem nas dvoje, još uvijek ne smatramo Crnu Goru slobodnom da bi se tamo vratili, mada ovdje i ne uživamo u čarima „izgnaničkog života" u hotelu sa pet zvjezdica poput nekih vrsnih akademika starorimske akademije.

Prije nego što nam odgovorite na naša pitanja (u šta nimalo ne sumnjamo) i prije nego što se upustite u preduzimanje tako važnog pitanja, kao što je organizovanje referenduma, voljeli bi da, ako već niste, razmotrite sledeće... Pravo na političko izjašnjavanje u razvijenim demokratijama ne uskraćuje se nijednom državljaninu tih demokratskih zemalja ma gdje živjeli.

Primjera ima dosta, ali je najsvežiji onaj kome smo svi bili svedoci prilikom iščekivanja rezultata predsjedničkih izbora u Americi, kada su, između ostalog, bitnu ulogu igrali glasovi američkih državljana koji žive u inostranstvu (neki od njih i više od 30 godina, neki i sa dvojnim državljanstvima, recimo Izraela ili Švajcarske).

Kad već pominjemo Izrael, ne bi bilo loše da vas podsjetimo (budući da se zalažete za suverenu i međunarodno priznatu Crnu Goru), da je Vlada Izraela, nakon što su Jevreji posle više od dvije hiljade godina dobili državu, pozvala sve svoje sunarodnike, rasijane po cijelom svijetu, da se vrate u Izrael i uzmu aktivno učešće u političkom i privrednom životu svoje zemlje. Gospodine Rakčeviću, kako mislite da razvijate Crnu Goru, ako već unaprijed jednom dijelu svojih državljana ne dozvoljavate da se politički izjašnjavaju?

Takođe, željeli bi da vas podsjetimo da je „pročešljavanje" biračkih spiskova na ovim prostorima već viđeno i znamo kao se završilo za njihove kreatore. Nedavno je javnost upoznata sa sadržajem stenograma ljetošnjeg sastanka GO SPS, na kom je Uroš Šuvaković, visoki funkcioner Partije na privremenom radu u Službi, više puta apostrofirao svojim drugovima: „Još jednom pročešljajte biračke spiskove..." Gospodine Rakčeviću, dovoljno ste pametni, nadamo se, da bi sebi dozvolili da vam se dio proizvodnog programa „Radoja Dakića" jednog dana nenadano pojavi ispod prozora kancelarije.

I na kraju bi još samo ovo dodali: nama, gospodine Rakčeviću, nimalo ne smeta, niti smatramo neprimjerenim što ćete se vi izjašnjavati na tom potnecijalnom referendumu.

Tanja Bulatović, pisac
Mišo Vujović, novinar, Beograd



     


FastCounter by LinkExchange