[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 21. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

20. Jan 2001 18:10 (GMT+01:00)

Dr Slobodan Antonić o novoj strukturi moći koja se formira oko Koštunice i Đinđića

Strateg protiv taktičara

Koštunica je srbijanski političar 19. veka, ali u najboljem smislu te reči, što se tiče načela i morala...

Nekoliko događaja u nizu na srpskoj političkoj sceni uzburkalo je javnost skoro do usijanja, što se, inače ranije nije dešavalo. Kad je negdašnji neprikosnoveni vođa povlačio nepopularne poteze negodovalo se „u sebi" ili u zatvorenom krugu bliskih ljudi... Sad su se stvari promenile i lideri, ma koliko popularni bili, nisu više neprikosnoveni i nedodirljivi. O fenomenu vođa i političkih elita za „Glas" govori dr Slobodan Antonić, analitičar koji se godinama bavi analizom upravo ovih pojava.

- Dok smo ranije imali Miloševića u centru moći i „klijentizam" koji se širio oko njega, sad imamo dve snažne političke ličnosti, Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića, koji za sada sarađuju, ali je potpuno jasno da su oni političari koji će odrediti sledećih nekoliko godina u Srbiji. Njih dvojica su sad glavni, potpuno različiti po strukturi ličnosti, temperamentu... i oko njih se na dva pola formira struktura moći. Koštunica je srbijanski političar 19. veka, ali u najboljem smislu te reči, što se tiče načela, morala...

Manja država - brža karijera
Kad je Crna Gora u pitanju, mislim da se jasno vidi kako je veći deo crnogorske elite za nezavisnost. Na neki način se razumeju i razlozi. Najveći deo elite i u Srbiji i Crnoj Gori su ljudi koji dolaze do položaja zato što postoji država i kad je takva elita u pitanju, što je država manja, to su mogućnosti za napredovanje veće, jer je konkurencija slabija. Na primer, ako se poredi Kina i Jugoslavija, za ambasadorsko mesto u Londonu ili Vašingtonu konkuriše dve milijarde Kineza i 10 miliona Jugoslovena, znači, 200 puta je lakše postati ambasador Jugoslavije u Londonu, nego u Kini, a 2.000 puta je to lakše nekome iz Crne Gore.

Izoštrena čula javnosti
Jako je dobro što sada javnost žešće reaguje, jer to pokazuje da zapravo nije ravnodušna. Ranije se dešavalo da javnost ostane manje više ravnodušna i prema događajima kao što su Sarajevo, Srebrenica, nestanak ljudi... ali sad i takve poteze, kao što je poseta Koštunice Hilandaru, da ne govorim o poseti Miloševića... uzburkavaju javnost. Mislim da je to dobro i da je to pravi način na koji javnost treba da reaguje.

Hag nema alternativu
Saradnja s Haškim tribunalom u narednom periodu je uslov saradnje s međunarodnom zajednicom i realno govoreći, naša država će očigledno morati da sarađuje s Hagom. Mi tu nemamo izbora, tome nema alternative, što bi rekao Milošević... Politika zahteva pragmatične mere koje podrazumevaju nagodbe, kompromise i pristajanje na nešto na šta se inače ne pristaje, ali ako je uslov za uključenje Srbije u Evropu izručenje Miloševića - onda mislim da je odluka vrlo jasna, ma koliko Hag bio problematičan sam po sebi.

Ali, mi živimo u 21. veku...
- On je, naravno, čovek koji ceni partiju, ali pre svega razmišlja strateški o državi, naciji, demokratiji... Nasuprot tome, imate Đinđića koji je moderan političar i ide za utilitarizmom, principom korisnosti, koja ne mora da bude lična. To je čovek koji ima poseban dar i energiju za organizacione stvari. Ono što se sad može videti, to je koliko želi od svoje stranke da napravi jednu snažnu političku mašinu. Kad je u pitanju DSS, nemam takav utisak, mada je po istraživanju javnog mnjenja to najpopularnija stranka u Srbiji.

I dobila je dosta novih članova...
- Da, ali jedno su članovi, a drugo su ljudi, elita, koja može da „progura" stvari.

Kažete da će elita tek sada početi da odlučuje.
- Da, samo što se nova politička elita neće regrutovati prostom kooptacijom, postavljenjem, kao što je to radio Milošević, nego će to biti proveravano putem izbora.

Susret Koštunice i Miloševića i izjava predsednika SRJ da nema vremena za Karlu del Ponte izazvao je burne reakcije...
- Neke od tih poteza Koštuničin glavni politički rival koristi i to je opet jedna jasna igra. Evo, kad je u pitanju Karla del Ponte, čim je predsednik SRJ rekao da nema vremena da je primi, odmah se javio Đinđić, koji je rekao da će da je primi. Iz toga se vidi da pokušava da ga „istera" na čistac pred međunarodnom zajednicom, da pokaže kako je on kooperativan, a da je Koštunica samo jedan „mekani" Milošević.

Đinđić želi da podrži tu sliku pred Zapadom, jer zapravo se bije i bitka ko će biti glavni partner Zapadu u Srbiji. Ne treba zaboraviti da SAD uvek sarađuju sa najmoćnijim, prvim čovekom, zato su i sarađivali sa Miloševićem, a ne treba smetnuti s uma da je Koštunica do sada bio najpopularniji čovek u Srbiji.

To ste rekli u prošlom vremenu?
- Nisam čitao najnovija istraživanja, posle susreta sa Miloševićem i zbivanja oko Karle del Ponte, ne znam kako će to da se odrazi na njegov rejting.

Zašto je, po Vama, došlo do susreta s Miloševićem upravo u trenutku sukoba s Crnom Gorom i kada iz Haga stižu nedvosmisleni signali?
- Koštunica je možda imao neke svoje razloge koje javnost ne zna, možda je pogrešno savetovan ili je zaista bio iskren kada je mislio da treba da bude drugačiji od Miloševića, mada je i njemu verovatno jasno da on nije običan predsednik najmoćnije opozicione stranke, već simbol starog režima i neko ko je dovoljno ozloglašen da ne može tek tako, bez ozbiljnog razloga, da se susretne s njim.

Ali, moram da kažem da će takvih susreta još sigurno biti. Politički život podrazumeva i različite nepopularne mere i kad je Koštunica u pitanju, sigurno će toga biti kao što će ih biti i kad je predsednik Vlade u pitanju. Posmatrano sa stanovišta strukture moći, po mom mišljenju, i jedan i drugi rival nastojaće da koriste greške protivnika. Đinđić još nije bio u prilici da napravi grešku, jer zapravo faktički nije ni počeo da vlada. Njegov položaj je tek vrlo nezavidan, s obzirom da ne možete imati zdravu ekonomiju bez zdravih preduzeća. Kako ćete to da napravite, bez otpuštanja? A to je strahovito nepopularno.

Ako Đinđić misli da napravi ozbiljne reforme, ne da promeni masku i kulise, on će morati da skreše državne donacije, proda državna preduzeća i nije važno da li će to biti ove ili sledeće godine, taj račun će doći i mi ćemo morati da ga platimo. U toj situaciji on će tada biti izložen napadima. Postavlja se pitanje šta će dotle biti? Sad se zauzimaju pozicije, glavne poluge moći za završni obračun, koji će verovatno uslediti sledećih godina ili čak do kraja ove godine.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^intervju

18:05h

Dr Dragan Kalinić, predsednik NS RS, o iskušenjima nove vlasti u RS

18:10h

Dr Slobodan Antonić o novoj strukturi moći koja se formira oko Koštunice i Đinđića

18:35h Radovan - Beli Marković, „smireno i rezignirano", o smrti i pisanju
   


     


FastCounter by LinkExchange