GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Mišljenje

Cena bescen blaga

Povodom proslave 30 godina Kompanije „Braće Karić"

„Lakše je kamili kroz iglene uši proći negoli bogatima u carstvo Božje ući". (Sveto Jevanđelje po Marku, 10.25). „Jer gdje je blago vaše ondje će biti i srce vaše." (Sveto jevanđelje po Mateju, 6.24)

Večne premudrosti jevanđelja zaobiđene su u velikom luku prilikom dodele ordena „Svetog Save" braći Karić, zašto? Ko dozvoljava da se prodaje orden „Svetog Save"?

Da li je naša mera Sveto jevanđelje ili blago braće Karića?
Zašto su Karići sve bogatiji a naš narod sve siromašniji? Da li je proslava jubileja primerena ovom trenutku? Zašto Karići ne otkriju tajnu svog bogaćenja?
Može li se biti: materijalno bogat i pošten, prepun vrlina, kako nam predstaviše slavljenike?

Kako to da svi drugi stižu do vrlina podvigom a samo Karići zgrtanjem novca?
Čije to carstvo gnjilosti vrlinom odzvanja?
Zašto učene glave njihovog univerziteta ne protumače svojim osnivačima Sveto jevanđelje?

Da li takve učene glave mogu nekoga nečemu naučiti?
Da li su Karići jedini postali bogati poštenim radom?
Da li je garaža u kojoj su počeli zaista čarobna?
Da li će imati Karići snage da vrate odličje koje nisu zaslužili? Šta leži u osnovi svakog bogatstva? Poštenje!?!

Ima još bezbroj pitanja. Nema odgovora. Slavljenici su onima koji znaju odgovore stavili kolač u usta. S punim ustima nije pristojno govoriti.
Zar nas cena bescen blaga nije dovela dovde?

Ratko Jokanović, Beograd


Protest

U vašem cenjenom listu izašao je 28. i 29. decembra 2000. godine, u nastavcima "hvalospev" o istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu, g. D. Gerasimoviću, iz pera izvesnog Z. Brzića.

Čudno je da list "Glas" koji svi mi cenimo više nego mnoge ostale dnevne listove i smatramo da je bio predvodnik borbe protiv kriminalnog bivšeg režima, i ljudi koji su činili stub tog režima, piše hvalospev za čoveka koji je sve samo ne to.

Gospodine Brziću, poznato vam je da je g. Gerasimović bio među nekoliko istražnih sudija koji su dobijali delikatne i teške kriminalne slučajeve, tj. ubistva i pljačke.

Navedite mi koji je od tih slučajeva g. Gerasimović rešio? Navešću samo moj slučaj. Kad sam se žalio Okružnom sudu zbog očigledne prevare i pljačke, i to dokumentovao, moj "slučaj" dospeo je u ruke g. Gerasimovića. I umesto da rešava po predmetu, imao je sve: ugovore, potvrde o uplaćenom novcu, itd. Kao i dokaz da mi ugovorene oprema nije isporučena g. Gerasimović je najpre u kancelariju pozvao čoveka koji me je opljačkao, sa njim se nešto razgovarao i onda pro forme pozvao i mene. Kada sam ušao u kancelariju, bez ikakvog razloga napao me je da mi je novac vraćen i uz najpogodnije reči sa uzvicima marš napolje, izbacio iz kancelarije. Uzalud sam pokušavao da se pozovem na činjenice i dokumenta koja su bila ispred njega.

Ja sam se žalio na ovakav postupak, naravno, po zakonu preko Okružnog suda Vrhovnom sudu Srbije (za sve ovo šaljem Vam fotokopije), i moja žalba je završila u Vrhovnom sudu Srbije - Odeljenje Novi Sad. Zašto u Novom Sadu, kad smo obojica iz Beograda? Pitajte "poštenog" i "pravičnog" sudiju Gerasimovića. Naravno, od 17.01.1997. kad je žalba predata do danas još nije rešena. Nadam se da će nova vlast ispuniti ono što je obećala i da ću ja zbog ovakvog postupka g. sudije a i zbog opljačkanog novca podneti novu krivičnu prijavu ali ovoga puta i protiv "poštenog" sudije Gerasimovića. Onda ćemo videti koliko je pošteno koji predmet radio i koliko i kako je bio plaćen taj njegov rad. Verujte sve se zna, i ako se bude htelo lako je dokazati.

Nadam se da će Vaš cenjeni list, čiji sam stalni čitalac u poslednje dve godine, objaviti ova moj dopis.

Ovo je samo primer kako pojedini stubovi bivšeg režima pokušavaju kao golubi prevrtači da se prebace u pobedničke redove, čak i uz pomoć vašeg lista. Naravno, potrebno je sakriti sve ono što je ranije prljavo rađeno i zadržati položaj.

Nemojte da ovako nešto dozvolite ako ni zbog čega drugog, a ono da ne razočarate nas vaše čitaoce.

S poštovanjem
Đorđe Komad, Zemun


Razmišljanje

Ko dobija utakmicu

Uz komentar profesora Koste Čavoškog

Srpski ambasadori, s pažnjom i odobravanjem pročitao sam komentar pametnog i dobronamernog profesora Koste Čavoškog „Pobedniku pripada plen".

I ja sam, kao i profesor, iznenađen pa i zapanjen nekim kadrovskim rešenjima DOS-ove vlasti. To se posebno odnosi na slanje izvesnog Radomira Diklića za srpskog ambasadora u Parizu. Čovek nikada nije bio u diplomatiji. Gledao sam ga na Televiziji. Zbunjen je iznenađen, razume se prijatno.

Ko ne bi, kaže on, Pariz se ne odbija. Čovek priča kako ga u SMIP-u ignorišu. To nije slučajno. On je do sada bio direktor „Bete". I pravo u Pariz. Pa to je uvreda i Srbije i Francuske i srpske diplomatije iz slavnih dana kada su tamo odlazile intelektualne i kulturne veličine.

Kako Srbin i pristalica DOS-a zbilja sam tužan. Ovakva rešenja kao i još neka kompromituju DOS. U to sam više nego siguran. To će mu se obiti o glavu. Sa lošim igračima (i zbunjenim) utakmica se ne dobija.

Milan Jokić, Beograd


Podsećanje

„Profesorko" Ješić, postojei druge činjenice

„Mene brane činjenice", „Glas", 6 - 8. januar 2001.

Kao prava profesorka, kojoj zvanje „profesor" nije bilo samo zbog završenog nastavničkog fakulteta, nego i stalni životni poziv i ljubav, želim kao neutralni čitalac da reagujem na neubedljivu politikantsku odbranu političara, a ne pedagoga Branke Ješić, inače penzionisanog ministra i saveznog poslanika!

Po poreklu sam iz Sremske Mitrovice u kojoj je ova agresivna guračica radila pre skoro trideset godina. Prethodno je bila učiteljica u Crvenki, a kao profesor, mnogo više kao pomoćnik direktora, radila je u mitrovačkoj gimnaziji. Od pre skoro 25 godina Ješićka je stalno na nekim političkim funkcijama: prvo u CK Srbije kao šef Slobinog kabineta, zatim u Gradskoj skupštini i Starom gradu (opet sa Slobom) da bi za vernost postala ministar, a u Saveznoj skupštini čak predsednik skupštinskog odbora! Volela bih da Branka, koja sigurno sada ne živi kao ja od bedne profesorske penzije (već ministarske!) kaže kada je to, gde i kome bila profesor...
Ali, to nisu najvažnije činjenice na koje gđu ili bolje reći drugaricu Ješić želim da podsetim. Nisam baš sigurna da su samo „zdravstveni" razlozi bili u pitanju kada je zahvaljujući visokom položaju zamenila svoj i tada veliki i lep stan u 45. bloku u Novom Beogradu za najstroži centar Beograda: „zdraviji" stan drugarice Ješić je na svega 200-300 metara od Skadarlije, zgrade „Politike", Terazija, Trga republike... Da li bi skromna profesorka Ješić, da nije bila to što je bila ikada stigla u najelitniji, pa i najskuplji deo Beograda? I o toj činjenici treba javnost obavestiti! „Glasu javnosti", a i mladim ljudima iz Otpora, od srca preporučujem da istraže zloupotrebe koje su, kao i u slučaju „poštenog" Zorana Lilića i mnogih, mnogih drugih učinjene čime su oni, mahom poreklom iz zabite provincije, došli do pravih dragocenosti u srcu metropole kakva je Beograd!

Ovo pišem imajući na umu da su se naši „pošteni" SPS-JUL političari uglavnom smeštali po Slaviji, donjim delovima Bulevara revolucije, Đušinoj, Strahinjića Bana i sl. Naravno, da ne pominjemo Senjak i Dedinje. A za to vreme ne mali broj Beograđana sa više kolena bilo je prinuđeno da se seli u Novi Beograd, Miljakovac, Lisičji potok... Primerom drugarice Branke, naravno, pošli su i mnogi drugi. NJene naslednice u gradskoj prosveti Kata Lazović i te kako je izneverila „svoj" ljubljeni Novi Beograd, iako joj je kao i Branki poslužio kao kadrovska trambulina, kada joj je funkcija omogućila da se domogne stana takoreći na Trgu publike!

Sve su to činjenice koje takođe imaju moralno značenje. Na našu, srpsku nesreću ovakvo „poštenje" izuzetno košta ovaj narod, jer se na funkcije i dolazilo da bi se profitiralo (stekao ugled, veća plata, a onda naravno i penzija, stan na ekskluzivnim lokacijama koji vredi bar trostruko više nego u nekim tamo Miljakovcima ili Bežanijama, honorari po upravnim odborima i sl.), a ne pokazao patriotizam u korisnim idejama i radu. Šta je drugarica Ješić uopšte dala kao profesor prosveti? Da li je poznata kao stručnjak, odličan direktor škole, vrstan nastavnik, pisac udžbenika, inovator... Zato je i molimo da se ubuduće potpisuje, ako već neće kao „penzioner", a ono bar kao „političar u penziji"... A vas u „Glasu" molim da pokrenete sveobuhvatnu akciju da se utvrdi koliko je bivših „budža" SPS-JUL došlo u Beograd iz kojih mesta, jesu li tamo zadržali stanove i kuće, a gde su pak po Beogradu podobijali skupocene i kolike stanove? Ovo molim jer sam šezdesetih godina lično preživljavala tragičnu prisilnu selidbu uglednog beogradskog inženjera Vukovića iz njegove kuće u Kneza Miloša (pred Prvu konferenciju nesvrstanih) ni manje ni više nego u Lisičji potok...

Darinka Uskoković-Rakić,
prof. u penziji, Beograd


Predlog

Kako doći do reda

Uvođenje tarifnog sistema, da ili ne?

Nedavno, u jednom od svojih izlaganja potpredsednik Savezne vlade, gospodin Labus, izjavio je da bi naplatu utrošene električne energije trebalo vršiti primenom tarifnog sistema, čime bi se doprinelo racionalnom korišćenju električne energije.

U vezi toga želim da podsetim, da je u proteklih nekoliko godina, kada je takođe dolazilo do restrikcija u isporuci električne energije, EPS pokušavao da uvede jednu vrstu tarifnog sistema u obliku "blok tarife", ali do toga ipak nije došlo.

Prema saznanju iz prošle godine prema "blok tarifi", koju je predložio EPS, domaćinstva bi bila svrstana u tri grupe potrošača, pa bi tako oni građani koji troše do 600 kv bili svrstani u "zelenu zonu", oni koji troše od 600 do 1.600 kv bili u "plavoj zoni", a oni koji troše preko 1.600 kv bili bi u "crvenoj zoni".

U skladu s ovakvim razvrstavanjem, bilo bi i plaćanje struje prema kome se "zeleni" ne opterećuju većim izdacima, "plavi" se kažnjavaju, a"crveni" bi imali enormne troškove.

Namera uvođenja "blok tarife" opravdala se potrebom da se građani u korišćenju električne energije prilagode tehničkim mogućnostima elektroprivrede.
Tom prilikom su najčešće pominjani ljudi koji se greju na struju kao primer neracionalnog trošenja struje.

Međutim, to gledanje je uvek bilo jednostrano, jer struja je samo jedan od vidova energije i ako hoćemo da stvari dovedeno u red, onda moramo poći od energetskog sistema kao jedne celine.

Prava je istina da se racionalna potrošnja električne energije u većoj meri postiže kada energetski sistem skladno funkcioniše.

Činjenica je, međutim, da je najveća količina struje neracionalno potrošena kada daljinsko grejanje nije funkcionisalo ili je slabo funkcionisalo, pa je veliki broj ljudi struju koristio za dogrevanje.

Nedavno je jedan predstavnik izvršne vlasti Beograda izjavio da kod daljinskog grejanja na gas grad Beograd izdvaja od 7 do 10 miliona dinara u vidu dotacija, jer je cena grejanja na gas daleko od ekonomske.

Polazeći od prethodne konstatacije, dolazi se do zaključka da bi se primom "blok tarife" građani koji se greju na struju doveli u neravnopravan položaj u odnosu na druge građane, i da bi oni plaćali ceh naših neracionalnosti.

Takođe, smatram da bi ljudi iz EPS kada govore o građanima koji se greju na struju, trebalo da imaju na umu, da je ova grupa građana najrevnosnija u avansnoj kupovini struje, i da je EPS njihovim masovnim odzivom mogao da sprovede potrebni remont postrojenja.


Slobodan Đaković,
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange