GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Podrška

Zaboravim reči vladike Nikolaja

Bože, usliši molitve naše u znak podrške sveštenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske. Pred agresijom bezbožnika stojimo nemi, sa molitvom na usnama i u srcu. Ohrabrimo se rečima vladike Nikolaja:

"Podigoše nevernici rat protiv Gospoda neba i zemlje - suho lišće protiv vetra planinskog! Dokle vetar šumi, čuje se šuštanje lišća. No, kad se vetar zahukti, razvejaće se lišće po ritovima i drumovima, i osamljen list po list izgubiće avaz i slepiće se s blatom. Jer nevernik se u gomili smeća oseća jak i odaje glas. U samoći ga jede strah i nemoć. Protiv koga dižete rat, bezumnici? Protiv Onoga li, koji pomišlja svojom pali sunca? Zaista, manje je smešan rat, što ga vrbe oglase gromovima, i čikovi vodeni strašnim kondorima. Objaviste rat ne Bogu no sebi, i Bog sa sažaljenjem gleda na vaše samoubistvo. Suho lišće oglašuje rat gvozdenim točkovima! Šta ostaje od vas, bezbožnici, kad Gospod izvuče iz vas ono što je Njegovo? Ne ostaje li nemoć, i rugoba, i bolest, i bezumlje, i nesreća.

Rekoh svome narodu - zapamti: takva je pobeda životodavaca i takav je poraz bezbožnika."

Nevernicima koji ovih dana nasrću na pravoslavne hramove u Crnoj Gori ne vredi govoriti, oni su ustali protiv sebe samih a tu bitku će okončati tek onda kada sebe potpuno satru i fizički i duhovno. Jedino možemo reći - Oprostimi im Bože, ne znaju šta čine.

Udruženje "Sv. Andrej Prvozvani", predsednik Saveta Sava Mihailović, Beograd


Kritika

Kako do masnije čorbe

(Otvoreno pismo Draganu Tomiću, bivšem predsedniku Narodne skupštine Srbije)

Ne mogu da Vas oslovim sa "druže", jer nismo zajedno drugovali, a neću vas osloviti ni sa "gospodine". U Božićnom broju "Glasa" pročitao sam toliko Vaših ljigavih izjava koje odaju Vaš karakter i koje ću morati da prokomentarišem i to jednim citatom.

To je odlomak iz najoriginalnijeg pamfleta jugoslovenske književnosti "Mićunijade" koji je napisao moler Nikolić (ime sam zaboravio) iz Nikšića, a odnosi se na Mićuna Pavićevića, nekada miljenika kralja Nikole i crnogorskog dvora, koji je posle propasti kraljevine kralju okrenuo leđa.

"... Od Svetoga Petra
do Nikole Kralja
pokuš'o si rđo
kako bi okalja'
istoriju našu
i sve naše borbe
kako bi doša'
do masnije čorbe.
Ti niko i ništa
prase sa bunjišta
lupežu bez časti,
kuće i ognjišta."

Mislim da je dovoljan ovakav citat da biste se prepoznali. Navodite da ne kontaktirate ni sa kim iz vrha SPS-a, i da se družite samo s prijateljima iz drugih partija. Ističete da ne pripadate tom establišmentu, već da se bavite samo svojim poslom, privredom. To bi se moglo porediti sa skorašnjom izjavom Mire Marković u kojoj ona tvrdi kako nema razvijeno osećanje za materijalne vrednosti i kako se njena porodica ne bi obogatila pa čak i da je mogla?!

Da ste izjavili - Slobodan Milošević je u krizi zbog gubitka vlasti i izbornih rezultata na kojima je doživeo potpuni fijasko, i ja sam uz njega i stoički delim s njim teškoće kao što smo delili i vlast - ili da ste bar ćutali trudeći se da sada kao potpuni gubitnik ne perete ruke od svih zločina koje ste naneli ovom narodu prethodnih godina, i ja i svi bi Vas cenili i poštovali na neki način (što ne znači da bi Vas opravdali, jer za takve stvari opravdanja nema!).

A Vi - Vi izjavljujete "Ja nisam bio Slobin čovek". Nadam se da će neko na TV-u prikazati Vaše izjave i citirati sve pogrdne reči i potpune besmislice koje ste kao "patriota" upućivali stranim plaćenicima i izdajnicima, tj. napaćenom narodu koji se godinama borio protiv vaših zala.

Ovo je samo da Vas podsetim, a budite uvereni da ćemo mi večno pamtiti Vaše izjave sa mesta predsednika Skupštie, čak i onda kada Vam budemo pevali "Vječnaja pamjat". Očekujem da ako bude suđeno Slobodanu Miloševiću u Hagu - da Vi budete prvi dobrovoljni svedok jer to odgovara Vašem karakteru (osim kao se ne nađete na optuženičkoj klupi tik uz njega kako bi konačno pravda bila zadovoljena).

Vladimir Kusovac, Beograd


Mišljenje

Ko to tamo plače i zbog čega?!

U toku decembra meseca 2000. i januara 2001. godine otvaraju se neke besmislene rasprave oko toga da li je moralno to što Milan St. Protić odlazi u Vašington i ostavlja "jadni" Beograd bez gradonačelnika.

Nama je očigledno komunizam isprao mozgove, da mi više nismo u stanju da shvatimo proste stvari (kažem nama zato što sam deo ovog naroda srpskog, a ne zato što smatram da je i meni "ispran mozak").

Nama mora da bude jasno da je mesto ambasadora SRJ u Vašingtonu, za ovaj narod i ovu državu, najbitnija stvar na svetu, jer ovaj narod i ova država zavise od politike SAD. Ta politika može biti pozitivna ukoliko su pravi ljudi na pravo mestu. Na sreću, po mom mišljenju, izabran je pravi čovek za to mesto i smatram da on mora tamo da ode makar Beograd nemao gradonačelnika.

Članak poput onog "Zar i ti sine Milane?" nije priličan (po mom mišljenju) da sam morala da napišem svoje mišljenje. Pametni, sposobni ljudi, uz to impozantne pojave (što je takođe veoma bitna stvar) imaju važnija posla od mesta gradonačelnika i od toga da reše problem gradskog prevoza i slično.

Mogu samo da kažem Bože pomozi nam, jer nama ne vrede revolucije dok nam neka sila ne vrati mozgove u normalno stanje. Na kraju ovog članka zamolila bih redakciju "Glasa" da svoje novine malo preuredi. To kažem zato što se natpisi o našoj crkvi, patrijarhu, našim verskim praznicima i verskim skupovima, po pravilu objavljuju na zadnjoj strani pored slika golih lepotica.

Ta kombinacija je ipak nepristojna i podseća na Brozovo vreme i njegovo ponašanje u odnosu na neke vrednosti u Srbiji, a bogami i na ponašanje njegovog naslednika na teritoriji SRJ. Dajte za početak da bar u novinama damo crkvi neko bolje mesto.

Svetlana Zečević Malinić, Jagodina


Podsećanje

Lekcija Šarla de Gola

Mala reakcija na buru koja se u javnosti podigla povodom odbijanja gospodina predsednika Koštunice da se sastane sa Karlom del Ponte

U knjizi pokojnog Vladimira Dedijera o J. V. Staljinu i SFRJ, postoji pasus u kome autor opisuje susret između Šarla de Gola i izvesnog našeg visokog izaslanika (verovatno Srbina u ime SFRJ), a povodom proslave pobede nad nacističkom Nemačkom, u godinama neposredno posle rata. Susret se odigrao na prijemu u Parizu.

Pasus opisuje snishodljivo udvaranje predstavnika SFRJ francuskom predsedniku time što je napadao Francuze koji su se odlikovali izdajničkim držanjem prema svom (francuskom) narodu u toku Drugog svetskog rata, držeći se na nacističkoj strani. General de Gol oštro odgovara (otprilike): "Gospodine, vaše lopove i izdajnike napadaje u vašoj zemlji, a moje lopove i izdajnike ostavite meni".

Znači da je moralno lice Evrope izgledalo sasvim drugačije u to vreme. Sa svojim kulturnim i nacionalnim identitetom, general Šarl de Gol je održao lekciju gostu iz zemlje u kojoj je već odavnoj (formiranjem Jugoslavije) započeto raslabljivanje i uništavanje nacionalnog identiteta (o ličnoj kulturi tog gosta ne želim da komentarišem).

Predsednik Koštunica, kao hrišćanin i čovek sa očuvanim nacionalnim identitetom u najpozitivnijem smislu te reči, odbijanjem da primi gospođu del Ponte jasno stavlja Evropi do znanja kakav je njegov moralni intergritet, na izvestan način ih podseća na njihove kulturne korene, a ujedno drži čas iz hrišćanskog morala ostalim DOS-ovcima svog ranga: Batiću, Hiberu, Koraću i ostalima.

Po meni lekcija kaže:
1. Ako mu sudi Haški sud, neće biti ni dotaknuti njegovi zločini prema svom (srpskom) narodu, čime će biti uvećana srpska tragedija jer će biti minorna u odnosu na njegove krivice prema drugim narodima na prostoru bivše SFRJ.
2. Suđenje Miloševiću u Hagu je ozakonjenje američkog i evropskog dolivanja na vatru u godinama rata u bivšoj SFRJ, odnosno skidanje krivice sa američkih i evropskih predsednika i generala umešanih u sukobe.
3. Posle tog suđenja nijedan Šiptar ne bi seo na optuženičku klupu u Hagu, jer bi to postalo bespredmetno: osudom "uzroka" posledica biva "pomilovana".

Žao mi je što sam navela pasus iz knjige V. Dedijera, čoveka koji je na žalost bio vrlo aktivan učesnik osnivanja Haškog suda (koji su bili motivi osnivanja ovog suda u njegovo vreme nije mi poznato, čini mi se da se pominje prikupljanje podataka o Jasenovcu, tako da mi njegova uloga nije jasna, ali mi je jasna njegova odanost tadašnjem SFRJ režimu).

Branislava Stanković, Beograd


Molba

Ispecite, pa recite

Otvoreno pismo budućem ministru pravde gospodinu Batiću

Nisam sigurna da li je trebalo da Vam se obratim ili ne, ali, da budem iskrena, nervira me osuda nekoga ko nas ne poznaje, a pri tom treba da nas predstavlja. Niste još ni postavljeni na mesto ministra, a vi ste sebi dali za pravo da zaposlene u pravosuđu optužite i, naravno, osudite, bez utvrđivanja činjeničnog stanja i ispita okrivljenih.

A, okrivljeni, naravno ovde zaposleni, brane se, kao i uvek, ćutanjem. Unapred ste kolektivno sve etiketirali i javno prozvali da su korumpirani i podmitljivi. Ako Vi, kao advokat, imate saznanja i dokaze da ste nekog podmitili, molim Vas da javno kažete puno ime i prezime tog lica. Jer, po mom mišljenju, vi ste proizvoljno, napamet i paušalno osudili sve. Bila sam uverena da smo 5. oktobra prošle godine završili sa kolektivnom krivicom i da je stvarno došlo vreme promena. Više nisam sigurna. Prošli ministri su nas ignorisali a budući nam preti. Izgleda da je samo došlo do promene igrača. Rezervni su zamenili glavne igrače, samo je publika ostala ista, dok je rezultat nerešen.

Sa druge strane, želim ministra prema kome ću imati poštovanja. Ali ne i strahopoštovanja! On mora da bude pošten, umeren, stručan, profesionalac u obavljanju ove privremene dužnosti i iznad svega, dobar čovek. Takav ministar treba da:
- prvo upozna ljude koje predstavlja,
- uvede novi stil rada,
- obezbedi kvalitetan i efikasan rad,
- radi na unapređenju pravosudnog sistema,
- obezbedi uvođenje kompjutera,
- obezbedi veb sajt pravosuđa na Internetu,
- otvori odeljenje informisanja za obaveštavanje javnosti o radu pravosuđa,
- obezbedi usavršavanje kadrova,
- obezbedi bolji materijalni položaj zaposlenih,
- obezbedi novogodišnje paketiće deci zaposlenih,
- održava informativne sastanke o radu i problemima pravosuđa sa predstavnicima zaposlenih,
- organizuje susrete i razmenu iskustava sa pravosuđem drugih zemalja, itd. itd.

Posebno, treba da učini sve da pravosuđe bude elita ove zemlje. Ubeđena sam da ne tražim mnogo.

Istovremeno, smatram da se "carskim rezom" u pravosuđu, odnosno, promenom ljudi, bez utvrđivanja pojedinačne odgovornosti svakog od njih, neće mnogo uraditi na poboljšanju pravosudnog sistema.

I na kraju, glavni razlog moj javljanja je neslaganje sa Vašim najavama da ćete prvo razrešiti predsednike sudova i javne tužioce.

Protivim se tome, jer u pravosuđu ima ličnosti koji mogu biti primer i sadašnjim i budućim generacijama. Postoje ljudi koji su ceo svoj radni vek posvetili baš pravosuđu. Od pravosuđa, niti ove države, nisu dobili po dva stana ili nekoliko kredita, a o kućama na Dedinju da i ne govorim. Neki žive u garsonjerama. Ovo je za svaku pohvalu. Zar i Vi ne mislite tako? Neki jesu u prošlim godinama za sebe ućarili sve što su mogli, ali ne svi. Trebalo bi da su se kriterijumi za vrednovanje nečije ličnosti vrate u prave okvire. U prošlim vremenima biti pošten bilo je isto što i biti glup ili nesposoban.

Sledi da u pravosuđu još ima skromnih, vrednih, dostojanstvenih i poštenih, u primeni zakona ispravnih, koji se nikada nisu javno isticali i eksponirali. Shodno tome, izvršite proveru rečenog i dozvolite tim skromnim ljudima da i dalje rade svoj posao, kao i da dočekaju svoju penziju dostojanstveno, kako to zaslužuje svaki pošten i dobar čovek.

Slađanka Milošević, predsednik Sindikata Drugog OJT
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange