[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 14. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

13. Jan 2001 16:12 (GMT+01:00)

Dr Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Vojislava Koštunice, o zbivanjima na međunarodnom i unutrašnjem planu

Kosovo nije Hirošima

Zaokret američke politike prema Jugoslaviji poslednjih dana je više nego upadljiv, a najava sređivanja odnosa unutar SRJ pretpostavlja ispisivanje novih stranica istorije ove države. O predstojećim i neminovnim promenama na međunarodnom, federalnom i republičkim nivoima i impresijama iz Vašingtona, gde je bio sa ministrom Goranom Svilanovićem, za "Glas" govori dr Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije, dr Vojislava Koštunice.
- Mislim da je to bila važna poseta zato što SRJ i SAD u bliskoj budućnosti moraju da sarađuju. Budući da do sada odnosi nisu bili dobri, krajnje je vreme da dođe do saradnje i rešavanja problema koji su ranijih godina iskrsavali. Najpre mogu da pomenem da su sagovornici u SAD bili vrlo raspoloženi da se zajednička država Srbije i Crne Gore - SRJ - održi. Gospođa Olbrajt je dala jezgrovitu formulaciju da bi oni voleli da vide "demokratsku Crnu Goru u demokratskoj Jugoslaviji".

Šta ta izjava zapravo znači, data je tako da svako može da je tumači kako hoće?
- Čim je pomenuta demokratska Jugoslavija, to znači da je to državni okvir koji SAD podržavaju, a kad je pomenuta ta demokratija i za Crnu Goru i za Jugoslaviju, to je jedan tip uređenja koji će Sjedinjene Države da pomognu. U ovom momentu važno je da SAD jesu za očuvanje Jugoslavije koja će se ubuduće razvijati kao pravna država i na način jedne demokratski organizovane države, to jest federacije.

Dobre namere

Kako mislite da će u Crnoj Gori reagovati na platformu koju je izložio predsednik SRJ?
- To je teško predviđati. Međutim, vreme leči mnoge stvari, a moguće je da će predlog predsednika SRJ uneti mnogo svetla u dobre namere ovdašnje demokratske vlasti u pogledu odnosa Srbije i Crne Gore i da će, uz dobro obrazloženje i dijaloge, doći do prihvatanja bar jezgra ovog koncepta, ako ne i koncepta u celini.

Da li su američki političari sa kojima ste se susretali delovali iskreno? Veruje se, kad je visoka politika u pitanju, a pogotovo američka, da se jedno govori, drugo radi, treće misli?
- Jezik diplomatije nije neiskreni jezik, to je jezik sa svojim šiframa. Prema tome, ko ume da čita šifre, on zna koliko je sagovornik iskren ili neiskren. Na nivou tih šifara mislim da su jedni i drugi, predstavnici sadašnje i buduće administracije, sa kojima smo razgovarali, bili iskreni.

Kad ste "dešifrovali" kodove, koliko, prema tim porukama, Amerika sada menja svoju politiku prema nama?
- Pomenuo sam odnose Srbije i Crne Gore. SAD su u dobroj meri podržavale stav Vlade Crne Gore. Mislim da to sada više nije slučaj, a da to pogotovo nije slučaj kad je reč o budućoj administraciji. Drugi aspekt se tiče otvorenosti prema reviziji Kumanovskog sporazuma. Razgovarali smo sa visokim oficirima i oni su zaista spremni da mnoge odredbe tog vojno-tehničkog sporazuma revidiraju u pravcu koji nama odgovara.

Šta to konkretno znači?
- Naša delegacija je, pre svega, tražila ukidanje tampon zone. Ako se to ne prihvati, siguran sam da će se prihvatiti predlog o smanjivanju obima zone bezbednosti i da naša policija, bolje naoružana i drugačije organizovana, kontroliše tu zonu. Uspostaviće se i bolji odnosi kontrole te granice i od strane Kfora i sa ove naše strane, iako su obe strane naše bar formalno.

Rad od jutra do sutra

Tvrdi se da do predsednika Jugoslavije više nije lako doći, da sada tu priliku ima samo mali broj privilegovanih...
- Za dva i po meseca, koliko sam ovde, primećujem da on radi od jutra do mraka i da nema ni vikenda ni odmora. Broj delegacija i ljudi koje primi je enorman. S druge strane, u pravu ste, postoji mnogo veći broj zahteva za kontakt, ali mislim da nije dobro da se mnoge stvari koje se mogu rešavati na nivou državnih organa- rešavaju na nivou predsednika Republike. Prosto, ljudi moraju da se naviknu da institucije počinju da rade i da će se ti razni interesi najbolje izražavati u samim institucijama.

Koliko događaji na Kosovu i jugu Srbije mogu da uspore reforme u koje neminovno moramo da idemo?
- Ja mislim, ne mnogo. Naročito ako se bude smirila situacija oko zone bezbednosti. Naime, Kosovo je sada pod protektoratom, to je sasvim jasno - civilna i vojna uprava OUN je tamo vlast. Prema tome, ostatak zemlje, Srbija i federacija, ne moraju da se dnevno bave pitanjem bezbednosti na Kosovu. Možemo, vodeći svakodnevno brigu o tome kako se sprovode odredbe iz Rezolucije 1244, uporedo da sprovodimo reforme. U ovom trenutku Kosovo nije kočnica za duboke reforme koje ova vlast hoće da sprovede.

A mogu li ta zbivanja da zaustave strane investitore?
- Mislim da ne može uopšte da ih demotiviše situacija na Kosovu. Njih, pre svega, može da motiviše ili demotiviše stabilizacija pravnog sistema kod nas. Znači, dobri zakoni koji će obezbediti normalnu tržišnu privredu i strana ulaganja, tu je naša odgovornost stoprocentna. Siguran sam da će za dogledno vreme takvi zakonski uslovi biti sprovedeni.

Postoji teza da su sva događanja i dizanje panike oko uranijuma zapravo alibi za evropsku stranu da se izvuče sa Kosova?
- To je činjenica koju su, nažalost izložile druge zemlje, a ne naša i čini mi se bez nekakve propagandne namere, već zbog same stvari. Mi to takođe moramo da predočimo našoj javnosti, ne može se dogoditi da druge zemlje brinu o svojim vojnicima, a da naša zemlja ne brine o svojim građanima. Najbolji put za regulisanje tog slučaja jeste da se istina iznese na videlo.

Znači, taj slučaj, po Vama, nema političku pozadinu?
- Nema. A što se tiče nekakvog obeshrabrenja da ljudi ovde dolaze i ulažu, pa nije to Hirošima! Nije za poređenje, ali konačno i Hirošima se obnovila kao grad, a razmere ove katastrofe su neuporedivo manje.

Pre nekoliko dana predsednik SRJ je najavio smenu načelnika DB, ali pri tom nije ni spomenuo generala Pavkovića?
- Sigurno će biti reformi i vojske i policije, kao što je to već počelo i sigurno će biti drugačijih kadrovskih rešenja u odnosu na dosadašnja, ali to je zaista stvar jedne nove, drugačije, pametnije, kadrovske politike, koja neće biti u rukama pojedinaca, nego institucija. Pre svega, kontrola njihovog rada treba da bude u rukama glavnog zakonodavnog organa - parlamenta. Dok se ne uspostavi taj red u odnosima zakonodavstvo - izvršna vlast - nije dobro praviti velike efekte i spektakle sa ljudima, a nemate adekvatne zamene.

Znači, nema ni reči o "opčinjenosti" Pavkovićem?
- Nema ni reči o tome. LJudi svašta pričaju, mi možemo da mislimo šta hoćemo, ali to su profesionalci koje moramo da zamenimo profesionalcima. Odnosi u vojsci su vrlo osetljivi i smena radi smene ne bi donela efekte. Svi koji su nešto loše učinili, biće pomereni na ovaj ili onaj način, ali ne mogu se ljudi skidati sa položaja samo radi javno-mnjenjskog efekta.

Kako vidite budućnost Srbije, Crne Gore i Jugoslavije?
- Pošto su pesimisti u modi, ja samo zato nisam pesimista.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^intervju

16:12h

Dr Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Vojislava Koštunice, o zbivanjima na međunarodnom i unutrašnjem planu

16:38h

Jožef Kasa, predsednik SVM-a, za "Glas" o nepostojećem mađarskom secesionizmu

 



     


FastCounter by LinkExchange