[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 12. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

11. Jan 2001 16:52 (GMT+01:00)

Posle tri decenije meštani Kokinog Broda sišli do svojih kuća i imanja

Zavičaj isplivao iz Zlatarskog jezera

Iz vode zbog suše izronili davno potopljeni temelji kuća i štala, njive i bašte

Meštanima Kokinog Broda, sela na magistrali Užice - Nova Varoš, ovih dana iz vode Zlatarskog jezera isplivao je - zavičaj. Posle nezapamćene suše u ovom kraju, dok je jezero iz noći u noć "osezalo", na mestima na kojima je već decenijama duboka jezerska voda, ovih dana ukazale su se davno potopljene njive i bašte, livade i ispod livada temelji kuća i štala, zidine njihovih nekadašnjih domova.

- Za poslednjih četrdesetak godina, od kako je jezero zaplavilo stari Kokin Brod, ovo je treći put da se voda ovoliko povuče i da možemo da obiđemo zavičaj. Koliko se sećam, negde 1972. jezero je bilo palo još niže, ali od tada sve ove njive, livade i temelji kuća bili su neprestano pod vodom - priča sedamdesetogodišnji Boško Lečić, koji je na obalama Uvca i kasnije Zlatarskog jezera proveo u Kokinom Brodu čitav život.

Dok stoji ispod temelja brane Hidroelektrane "Kokin Brod", svojevremeno najduže zemljane brane u Evropi, Boško Lečić ima priču za svaku kamenu zidinu, pocrnelu od vode i mulja i za svaku njivu koja se sada nazire i koja je skoro isplivala iz jezera.

- Eno, tamo ispod preliva brane, tamo su bile kuće Bujišića, malo dalje od njih iza onog brda, koje se ne vidi kad je voda visoka, tamo su bili Zorići. Onomad su se videle i kuće Velimira, Vasa i Gvozdena Dumbelovića, sad se voda podigla pa su ponovo zaplavljene. Ona zidina tamo što se vidi ono je Mandića kuća, gore uz jezero bili su Đokići i Sindžirevići, bio je pre nekoliko dana, tamo na onoj kosi isplivao i temelj kuće Zdravka Matijevića - govori Lečić.

Malo je ovih dana bilo meštana starog Kokinog Broda koji su ponovo mogli da vide svoj davno potopljeni zavičaj, svoje kuće, groblje iznad sela koje je takođe završilo u jezeru. Kako je voda nadolazila i potapala njihova imanja, oni su odlazili, danas oni žive od Banata do Srema, po Šumadiji, oko Čačka, Užica, po Novoj Varoši.

- Oni su otišli, ali, svi su žalili i žale za Kokinim Brodom. Kakav je to pejzaž bio, kakva lepota. Kako je to plodna zemlja bila, pa, dole, sad se to ne vidi od vode, u lukama Uvca, na ušću Zlošnice u Uvac, kukuruz je bolje rađao nego u Čačku. Dole okolo sad se vide samo zidine, a u tim zidinama ljudi su ostavili srce svoje duše, ostavili su svoje nekadašnje živote, svoj zavičaj, sve je to duboko unesrećen narod, koji je ovoj državi i društvu mnogo dao, a od države nije dobio ništa - kaže Lečić.

Sada od pejzaža i lepote o kojoj govori Boško Lečić nema više ničega. Naziru se samo obrisi. Zelene livade i bašte, plodne njive, sada su pokrivene debelim slojem mulja i blatom od koga se teško može prići kućama. Kota jezera pala je za tridesetak a možda i više metara, a u vodi, još dvadesetak metara duboko ostali su jedan betonski i jedan drveni most preko Uvca, mnogo kuća, zgrade zadružnog doma, stanice milicije, srce starog Kokinog Broda.

- Mine me želja kad sve ovo vidim, prisetim se starih vremena, ali se odmah i duboko razočaram, nema više one lepote, evo šta je jezerska voda napravila od onog divnog Kokinog Broda, ostalo je grdilo - priča Lečić, dok lagano hoda po svom nekadašnjem, dugo neviđenom zavičaju, i priseća se:

- Evo, baš na ovo mesto, gde sad stojimo, sećam se dobro, voda je, 1961. kad je Brod konačno potopljen, donela i krov crkve u Puljcima. Sećam se, lim je neki bio, posle je to narod nekud odneo. Doplovila je crkva, crkveni krov, odozgo, niz jezero, kakva je to slika bila...

Mnogi na obalama Uvca pamte još tu neviđenu i nezaboravljenu sliku kad je krov uvačke crkve plovio niz Zlatarsko jezero, dok ga je vetar danima i nedeljama terao od obale do obale novog, veštačkog jezera, a ljudi okolo "krstili se i molili Boga za spas duša, pred tom strašnom slikom".

Ovih dana, kada je iz jezera isplivao stari Kokin Brod, isplivali su iz vode i temelji stare crkve u Puljcima, desetak kilometara, kanjonom Uvca uz jezero. Ljudi iz okolnih sela silaze ovih dana, kao nekad, do temelja crkve. Pale sveće, mole se Bogu, neki su ovih dana sišli i do groblja, do grobova svojih predaka i zapalili im sveće posle punih četrdesetak godina.

A temelji crkve, u to se narod ovih dana uverio, stoje nedirnuti. Stoji i gornji, kameni zid, i malter na njemu, koji je tako svež i očuvan kao da je juče stavljen, kao da nije poslednjih četiri decenije bio pod vodom.

U kućama Matijevića i Dumbelovića iznad jezera i dan danas živa je priča da je sa crkve u Puljcima, dok je voda nadolazila, narod spasao i na brdo koje se zove Ljubičina ravan izneo krst i nekoliko ikona, a crkva građena ispod stene visoke barem dvadesetak metara ostala je...

Meštani Kokinog Broda, oni retki koji su ostali blizu, očekuju da će za koju nedelju, kad navale prolećne vode, jezero ponovo nadoći, pokriće voda njihov zavičaj, a onda će iznova morati da čekaju neku dobru sušu, da jezero ponovo "osegne", pa da oni opet vide svoj zavičaj, da ponovo siđu do kućnih pragova gde su ostavili svoje duše...

Tekst i foto : Zoran Šaponjić


vesti po rubrikama

^reportaža

16:16h

Srbi i ostali pravoslavci u nedelju ponovo slave Novu godinu: U treći milenijum - drugi put

16:31h

Reporterski zapis sa juga Srbije gde se badnjak kači na borna kola: Bujanovac, srpski Alamo

16:52h

Posle tri decenije meštani Kokinog Broda sišli do svojih kuća i imanja: Zavičaj isplivao iz Zlatarskog jezera

17:03h

Agenti istočnonemačkog Štazija prskani radioaktivnim sprejom

17:22h

Američki naučnik tvrdi da će se za pet godina roditi prvo klonirano dete

 



     


FastCounter by LinkExchange