BEOGRAD - Posle uvođenja kontrolisanog plivajućeg kursa, neophodno je da se donesu precizne prognoze o ekonomskim kretanjima za tri do šest meseci, na koje će moći da se osloni NBJ prilikom odlučivanja da li će svojim intervencijama braniti postojeći nivo deviznog kursa.

Ukoliko i u slučaju trajnijih promena odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu kurs ne bi bio promenjen, centralna banka bi uzalud trošila devizne rezerve, upozorili su autori Mesečnih analiza i prognoza Instituta ekonomskih nauka.

		Plate veće, ali se ne oseća S obzirom na mogućnost da se u ovoj godini društveni proizvod poveća za 15 odsto i lična potrošnja bi realno mogla da poraste za oko 20 procenata. To ne znači da će za toliko biti povećane zarade. U ovoj godini, prema prognozi Instituta ekonomskih nauka, one će dostići 150 do 170 maraka. Trenutno zbog jačanja dinara plate su u markama povećane, ali ne i njihova realna kupovna moć, što će se nastaviti u ovoj godini.

Oni, takođe, upozoravaju da ekonomska politika za ovu godinu neće biti poznata sve dok se ne konstituišu Republička vlada i parlament, odnosno dok se ne utvrde republički budžet, javna potrošnja i kako će se pokrivati deficiti u Srbiji.

Oko modela privatizacije još nema saglasnosti ni među stručnjacima ni među čelnicima DOS-a, a ako se usaglašavanje oko tog koncepta bude oteglo odložiće se i priliv investicionog kapitala na kojem su inače zasnovane projekcije platnog bilansa za ovu godinu, upozorio je Stojan Stamenković.

Po njegovom mišljenju, u ovoj godini industrijska proizvodnja bi mogla da poraste za oko deset odsto, pre svega zahvaljujući nekim granama koje imaju šanse, kao što su tekstilna, prehrambena i industrija građevinskog materijala (ukoliko u drugom polugođu počne obnova infrastrukture), a u određenoj meri će se oporaviti i energetski sektor. Proizvodnja naftnih derivata bi, na primer, mogla najmanje da se udvostruči.

Suprotno zvaničnim najavama, u Institutu ekonomskih nauka smatraju da će cene u ovoj godini porasti za 20 do 30 odsto. Disparitete treba otklanjati postepeno, najbolje u roku od tri godine kada je u pitanju struja, a kontrolu cena zadržati samo u monopolskim delatnostima. Pri tome sporna je kontrola cene hleba, kaže Stamenković koji smatra da ona neće prevazići cenu koštanja u uslovima konkurencije koja već postoji.

- Kontrola ovakvih cena traži subvencije iz prenapregnutog budžeta i umesto toga treba uvesti prave zaštitne cene po kojima bi država bila dužna da otkupi sve ponuđene količine. Odmah se moraju objaviti cene za određene poljoprivredne proizvode, i to sa inflacionom i deviznom klauzulom, kako bi bile poznate na vreme za prolećnu setvu i za primenu agrotehničkih mera za jesenas zasejanu pšenicu. To će dati bolje efekte na ove cene od njihove kontrole, tvrdi Stamenković.

B. Jager

 

		Sve za struju Po mišljenju dr Miladina Kovačevića, u 2001. nema prevelikog prostora za rast standarda pošto će očekivani porast deviznog priliva u platnom bilansu od 700 miliona dolara morati da se utroši u druge svrhe. Toliko je, naime, potrebno samo za uvoz struje od aprila do septembra, kada se mora izvršiti remont elektroenergetskih kapaciteta i za uvoz rezervnih delova i materijala za te namene, tvrdi Kovačević.