[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 6. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

05. Jan 2001 15:31 (GMT+01:00)

Iz božićne poslanice Srpske pravoslavne crkve

Dvadeseti vek je bio vreme plača

Verujemo da je to vreme za nama i da počinje vreme gradnje, radosti i ljubavi

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve uputio je svom sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve tradicionalnu božićnu poslanicu koja će u svim hramovima u zemlji i rasejanju biti pročitana na Božićnoj liturgiji.

U poslanici se navodi:
"Svemu ima vreme... Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire... vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi... vreme plaču i vreme smehu... vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi..."
(Prop. 3,1-8).

Godina koju ispraćamo bila je u celom hrišćanskom svetu posvećena dvehiljadegodišnjici hrišćanstva. Puna dva milenijuma je proteklo od one vitlejemske noći u kojoj je Bogomajka rodila Cara nad carevima, prevečnog Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista.

U toj hladnoj noći nije se našlo nijedno toplo mesto u nekoj od vitlejemskih gostionica, već je gostoprimstvo ponudila pećina. Sam čin rođenja nije propratila svita dvorjana, brinući se za zdravlje Majke i Bogočoveka koji se upravo rodio. Jedino mesto gde je Bogorodica mogla da položi svoje Čedo bilo je slama i bile su jasle.

Skromno, tiho, gotovo neprimetno. Bog je ušao među nas, postao jedan od nas, pomešao se s nama i doneo nam "vreme poruke" - poruke koja već 2000 godina ruši i menja carevine, obara gorde i podiže smirene, svetsku mudrost pretvara u ludost, preobražava ljudsko stvaralaštvo i sve i svakoga čega se dotakne. Poruka vitlejemske noći je da je Bog postao Čovek da bi čoveka uzneo na Nebo, i obožio ga. Sa tom istom porukom mi ulazimo i u treći milenijum, jer veće poruke od nje nema, niti se može zamisliti! Šta veće i više može da poželi bilo koji čovek, u bilo kojem vremenu, od toga da bude tamo gde i njegov Tvorac?!

Patrijarh Pavle u Sabornoj crkvi

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle služiće na Božić svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu u 9 sati. Svečano svenoćno bdenje počeće na Badnji dan u 17 časova, a prva božićna liturgija u ponoć.

P. P.

Ali "vremenu poruke" se vrlo često protive razna druga "vremena". Dvadeseti vek - koji upravo ispraćamo, a posebno njegova druga polovina - biće u svesti Crkve zapamćen kao "vreme plača". Mnogo je onih koji su u tom periodu zaplakali samo zbog svoje vere u Hrista.

Mnogo je onih koji su morali da napuste svoju otadžbinu, i da negde u dalekom svetu plaču pedeset godina za tom izgubljenom otadžbinom kojom su duvali vetrovi razaranja, demonskih ideologija, diktatura, nasilja i neslobode.

Mnogo je onih unutar Crkve koji su u ovom periodu morali da stisnu svoje srce, i u samoći i tišini samo plaču: zbog ismevanja i progona i Hrista i hrišćana, zbog proterivanja Crkve iz javnog života, dajući joj mrvice za prostor njenog društvenog delovanja. Samo u samoći i bezglasno Bogu su uznošene molitve da On Sam okonča "vreme plača".

I Gospod je to vreme okončao! Želimo čvrsto da verujemo da je "vreme plača, vreme razgradnje, vreme mržnje" konačno za nama, i da sa početkom novog veka i novog milenijuma za naš narod i njegovu Crkvu počinje "vreme gradnje, vreme radosti i vreme ljubavi". Ako smo sada ispunjeni optimizmom i nadom da se i na ovim prostorima može živeti slobodno i dostojno čoveka, uvek sa svešću da zemlju u raj ne možemo pretvoriti - ali možemo sprečiti da se ona u pakao pretvori, onda "vremenu gradnje" svi treba da pristupimo ozbiljno; jer zajedničku kuću gradimo, rukovođeni načelima na koja želimo da ukažemo - ovde i sada - pred kolevkom novorođenog Gospoda.

Želimo - i Bogomladencu se molimo - da nam otvori oči da u svim našim sadašnjim i budućim delanjima uvek imamo u vidu "malu Hristovu braću": sve one koji su iz raznih razloga proteklih godina ostali bez posla, ili čija su primanja tako niska da se od njih ne može porodica prehraniti; sve one koje svakodnevno srećemo - po zimi ili suncu, na ulici ili pijacama - u potrazi za hlebom svojim svakidašnjim; sve one čije je srce ucveljeno, jer ne mogu sebi ili svojim bližnjima da priušte lečenje, ili, pak, školovanje svojoj deci.

Da vidimo, i da se setimo stotina hiljada onih koji su proteklih godina ostali bez svojih kuća i imanja; stotina hiljada prognanih i raseljenih koji svoju nadu samo na Boga mogu da polože; ali i na našu dobrotu i milosrđe! Gospod je često govorio: da vidi onaj koji ima oči, i da čuje onaj koji ima uši! Mnogo je u jevanđeljima zabeleženo čuda isceljenja slepih upravo da bi se naglasio značaj čovečjeg "vida": da ne budemo samo u sebe i svoje probleme zagledani; da se osvrnemo i obratimo pažnju na brata svoga, jer onaj koji je "video" brata video je Gospoda svoga! Možda mu je baš u tom trenutku potrebna podrška, potrebna topla reč ili ona čaša hladne vode zbog koje ćemo biti opravdani!

Niko u ovoj zemlji ne može biti srećan i bezbrižan dok postoji toliko gladnih i žednih pravde - i to pre svega društvene pravde; toliko unesrećenih i beznadežnih ljudi kojima je pomoć neophodna. Imajmo u vidu neprestano da će "mala Hristova braća" i naš odnos prema njima biti kriterijum našeg opravdanja ili osude u dan Suda Gospodnjeg. Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove Moje najmanje braće, Meni učiniste (Mt 25,40). Uostalom, i sam Gospod naš je Jedan od njih, siromašan, i nema gde glavu skloniti (Lk 9,58).

Mi pozivamo i svu našu braću u rasejanju da svojim znanjem i iskustvom stečenim u svetu doprinesu da ovaj početni polet i optimizam donese prave plodove smanjenja patnje i stvaranja uslova za život dostojan čoveka savremenog doba. Ovo je naša zajednička kuća koju nam je Gospod svima dao - a ne samo pojedincima - da je složno gradimo, i da "vreme gradnje" nađe svoju punoću u "vremenu ljubavi".

Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe - zapovedio je Gospod, postavljajući temelje naših međusobnih odnosa i našeg zajedništva.

Koristoljublje i gramzivost - pojave isuviše česte u pređašnjim vremenima - ne mogu doprineti zajedništvu, saradnji i ljubavi. Naprotiv! To su osobine koje ničega zajedničkog sa hrišćanstvom nemaju, jer podstiču razgradnju, podvajanje i neslogu. Hrišćanin je čovek koji se u svom delanju, a naročito onde kada se nalazi na nekoj od javnih funkcija, rukovodi načelom ljubavi i načelom nekoristoljublja.

Tvoj interes počiva u interesu bližnjega - kaže nam sveti Jovan Zlatousti. I zato mi pozivamo sve one koji će oblikovati našu političku, ekonomsku, obrazovnu, pravnu i sve ostale sfere zajedničkog života da se u svom radu rukovode isključivo načelom nekoristoljublja, misleći tako na dobro svojih bližnjih i na dobro svih nas!

Danas, kada se pred našim očima dešava po dvehiljaditi put najveća tajna naše pobožnosti: da Bog postade čovek - možemo se zapitati: koji su razlozi tog čina? Da li se Sin Božji ovaploćuje po nužnosti, ili isključivo iz ljubavi prema čoveku? Odgovor koji Crkva već dvadeset vekova daje na ovo pitanje je da nam Sin Božji samo iz Svoje savršene, žrtvene ljubavi dolazi; dolazi iz naručja Očevog, u Kome ima punoću života, u svet koji Mu ne može ništa dati! Eto, savršenog primera nekoristoljublja!

Ako svemu ima vreme, onda se mi Bogomladencu molimo da ovo vreme bude vreme obnavljanja temeljnih i hrišćanskih ljudskih vrednosti: slobode, pravde, sloge, požrtvovanja, truda, i - najzad - ljubavi, koja objedinjuje. Svako od nas pojedinačno je pozvan da te osobine u svom srcu i u svojoj duši neguje; ali, isto tako, da i šira zajednica upravo ove osobine ističe kao uzor i kao ideal! Društvo i država, a i Crkva isto tako, sastoji se od ljudi.

Zato, ako mi naša srca učinimo pustim, i dozvolimo da korov sebičnosti ovlada njime, ne možemo očekivati ništa drugo nego da stvorimo uslove za neko novo vreme razgradnje i plača. Mi očekujemo da će ulogu u afirmisanju osnovnih ljudskih vrednosti ponovo preuzeti Crkva, na dobru celokupnog naroda. Mi očekujemo da će Crkvi biti dopušteno da u "novom vremenu" obavlja onu ulogu koju je vekovima imala u našem narodu!

Sa ovim mislima, mi se po dvehiljaditi put klanjamo Bogomladencu, sa Božićnim pozdravom:

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

 

vesti po rubrikama

^božićni dodatak

15:31h

Iz božićne poslanice Srpske pravoslavne crkve: Dvadeseti vek je bio vreme plača

15:40h

Protođakon Ljubomir Ranković za "Glas javnosti" o božićnim običajima: Temelj svih hrišćanskih praznika

15:51h

Sećanja uz dan Hristova rođenja: Tri božićne priče

16:02h

Šta stoji iza narodnih običaja i praznika i koliko smo još pagani?

16:39h

Protojerej Dimitrije Kalezić o Božiću: Praznik ognjišta

16:58h

Šta kažu običaji o badnjaku i badnjoj večeri

17:05h

Anketa: Šta za vas predstavlja Božić

18:05h

Božićna čestitka predsednika Koštunice: Više radosti, vere i snage

21:39h

Patrijarh sa Pavkovićem

21:52h

Milutinovićeva čestitka

22:18h

Zahvalnost patrijarha Pavla na čestitkama

 



     


FastCounter by LinkExchange