[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota 30. 12. 2000. -
Utorak 2. 1. 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

29. Dec 2000 14:00 (GMT+01:00)

Poseta porodici Stanković u idiličnoj četvrti Olđata, 25 kilometara od italijanske prestonice

Rim je mir

Dejan i Ana pod komandom tromesečnog Stefana. Tata "planira" da se naslednik kroz fudbal probija levom nogom. Mama odahnula jer sada je jedan muškarac uvek u kući...

Rimsko svemirsko naselje Olđata udaljeno je od centra grada oko 25 kilometara. Kada dođete do ove zelene oaze, naletite na uniformisanog čuvara i spuštenu rampu. Morate da se prijavite i kažete ko vas čeka... Sledi provera, i ako domaćin kaže "da", dobijate mapu s obeleženim mestom gde se nalazi kuća: oko 12 hektara lepote u tišini!

S takvim utiscima stižemo pred Dejana Stankovića koji nas čeka ispred kuće. Ulazimo, a kao da neka jarka svetlost obasjava ovo prelepo zdanje. Shvatamo da tu auru oko sebe širi tromesečni Stefan, naslednik loze Stankovića. U Aninom naručju deluje kao "momak", smeši se i fiksira okicama koje šetaju kao na ulju...

Nismo zaboravili da igramo
Prošle godine dupla kruna... Ove, sezona porođajnih muka, ne ide, pa ne ide...
- Mnogo toga se protiv nas urotilo. Došao je Klaudio Lopez kao najveće pojačanje, ali se vrlo brzo povredio i do proleća neće biti u timu. Stigao je i Hernan Krespo, ali se nije još snašao, a i on je jedno vreme bio van stroja zbog povreda. Huana Verona je takođe zadesio maler: i on igra, pa ne igra, a zna se koliko nam znači na sredini terena. Da ne pričam o Siniši Mihajloviću koji je takođe izostao s mnogo utakmica. Eto, i mladi Baronio je van stroja. Saberi, oduzmi, ne valja. Da ne pričam da smo gubili i utakmice na kojima smo stvorili "sto šansi", da nam je i sreća okrenula leđa, da nas ni sudije baš ne ljube... Ipak, verujem da će Lacio vrlo brzo na staru stazu uspeha, jer posedujemo kvalitet, nismo mogli da zaboravimo fudbal preko noći. Skudeto, skoro je sigurno, nećemo odbraniti, ali moramo da obezbedimo mesto u Ligi šampiona naredne sezone. Dakle, biti među četiri prvoplasirane ekipe.

Dve greške

Letos su Rim napustili Argentinac Almeida i Portugalac Serđo Konseisao.
- Mislim da je to najveća greška jer su obojica vrhunski igrači. Almeida je najbolji zadnji vezni, oduzme mnogo lopti, zna da razgradi, ali i sagradi, ima odličan šut. Uz sve to, poseduje neverovatnu hrabrost i požrtvovanost, ume da natera ekipu da se razigra, trgne iz letargije. S druge strane, Konseisao je pravi bočni igrač, a to je ovo što nama upravo nedostaje. Strahovito je brz, probojan, jači na desnoj strani, ali može da pokrije i levu. Vidite kako igra u Parmi, fenomenalno, zato što je stalno na terenu, što se maksinalno opustio. Šteta, zaista šteta: Lacio bi sa njima bio znatno jači.

Rimljanke, šta će biti s vama kad Stefan poraste?
Ponosni otac se smeje, drži naslednika koji maše nogicama. Pitamo: da li će i on biti fudbaler?
- Ne znam, rano je, ali ako bude trčao za loptom, moraće da bude različit od tate. Jer, malo ima levaka, a zna se da su oni specifični. Prema tome, ako Stefan bude igrao fudbal, biće u veznom redu, ali će se svi plašiti njegove levice.

Stefan kao da razume priču, pa zamahuje upravo levom nogom. Tek od nedavno, supružnici Stanković danuli su dušom.
- Stefan je zamenio dan za noć - priča supruga Ana, rođena sestra prvotimca Crvene zvezde Milenka Aćimovića - pa smo zaboravli kako je biti naspavan. Skakali smo opareni svaki čas, nosili ga, šta ćemo... One priče: treba ga pustiti da plače i ne navikavati ga da se nosi, samo su priče, jer ko bi izdržao da ga sluša...

- Preživeo sam pakao - dodaje Deki. - Jer, bio sam stalno uz Anu i Stefana, a morao sam i da treniram. Onako neispavan, izmrcvaren, trudio sam se da budem egal s ostalim igračima, a nije išlo. Istina, u klubu su mi rekli da bi bilo bolje da spavam u karantinu pred utakmice, da bi se tako odmorio i dobro pripremio, ali to nisam želeo.

I, nije išlo kako treba: Dejan nije imao snage, gubio je polako i mesto u timu, sve češće bio na rezervnoj klupi.
- Bio sam svestan šta gubim, profesionalno, na fudbalskom planu, ali sam znao da dobijam lične poene jer nisam hteo da ostavim Anu da se bori sa Stefanom i danju i noću. Jednostavno, bio sam spreman da istrpim sve kako bi prvi Stefanovi dani proticali uz oba roditelja. Osećao sam to u srcu, niko nije trebalo ništa da mi govori, ni ovo ni ono...

Svaka čast glavi porodice, ali čini se da je najteže majci. Ona mora da po čitav bogovetni dan bude sa sinom u kući.
- Sada mi je mnogo lakše - objašnjava Ana. - Bez obzira što imam mnogo više posla. Lako je to objasniti: Dejan je često na putu, u karantinu, pa sam ostajala sama, sada, Stefan je tu, dakle, jedan muškarac je uvek u kući.

Miha ne uvija...

Kada govori o Siniši Mihajlovuiću, Deki se obavezno uozbilji.
- Šta da kažem o Mihi, osim sve najbolje. Mnogo mi je pomogao po dolasku u Rim, znao da me podrži, kaže reči pohvale ili utehe, svejedno. Mnogo sam od njega naučio i na terenu i van njega. Sjajan je čovek, pravi, uvek kaže šta misli, nikada i ništa ne uvija u oblande. O Mihi kao igraču ne treba ni pričati, uostalom igra Lacija se i bazira umnogome na njegovim kvalitetima. A šut? E, to svet još nije video

Veron je gazda

Igrao je Deki na mnogim mestima, po potrebi, čak i desnog spoljnog što mu najmanje odgovara. Tek u poslednje vreme dobija zadatke na sredini tereni, iza isturenih igrača...
- Lacio ima mnogo igrača izjednačenih kvaliteta, a kako ima i mnogo utakmica mister (čitaj Erikson) često kombinuje. Otuda i moranje da igram šta mi se kaže, pa sam se navikao na mnoge zadatke. Od kada je Veron povređen, dobio sam mogućnost da igram klasičnog veznog i mislim da sam pružio dobre partije. Ne znam šta će biti kada se Argentinac vrati, jer je on gazda sredine terena, ali verujem da će za mene i dalje biti mesta među prvih 11. Teško sam se izborio za tu privilegiju i neću je se lako ni odreći.

Mladi bračni par živi skladno, mirno...
- Nećete verovati, ali ne pamtim kada sam bio poslednji put u Rimu. Dobro, jesam, upravo pre neki dan, ali tada smo nešto pazarili i nazad u dom - nastavlja Dejan Stanković. - Nekako nam je najlepše u kući.

Dekija je na terenu uvek krasio temperament, čini se da je dobio i neku mirnoću uz Stefana...
- Jesam, potpuno me ispunjava mir. Žurim kući da ga vidim, daje mi dodatnu snagu što se vidi i po mojim igrama u Laciju. Ponovo sam se vratio u tim, osećam se zaista dobro i verujem da dolaze još bolji dani.

Nekada je Ana bila najvatreniji navijač, sve je ređe na Olimpijskom stadionu.
- Ne stižem, samo sam jednom bila na utakmici od kada se Stefan rodio. A, volim da gledam fudbal, navikla sam ranije da navijam za brata, pa onda i za Dekija, ali ne mari... Samo da Stefan malo odrste i ojača, zajedno ćemo na tribine. Sada sam s Dekijem uvek u mislima, slušam radio, gledam televiziju...

Mladost voli i život, kafiće, kafane, noć u gradu. Ani ne smeta što je sve češće u svom domu.
- Nije lako, često sam kod kuće, ponekad je i dosadno, ali kada se Stefan nasmeje sve zaboravim. Dobro, dete menja život i mi smo toga svesni, šetnje u troje prijaju, verujte mi. Odemo i do nekog restorana, ali volim da pripremim jelo kod kuće, nekako je tako lepše...

U Olđati živi samo bogat svet, ima i mnogo fudbalera Lacija i poznatih ličnosti, ali nema čestih druženja.
- Nije to kao kod nas - kaže Dejan. - Svako, u principu, gleda sebe, a i obaveze su velike. Komšije ponekad ne vidiš mesecima. Zato mi je najlepše kada mi dođu prijatelji iz Beograda, rodbina, Mile, Anin brat, sjajno se snalazi u Rimu. Možda i on jednoga dana, i to uskoro, dođe u Italiju. U Zvezdi igra sjajno, pravi je igrač, za "kalčo"...

Vreme uz trio Stanković brzo je prošlo. Priče o fudbalu nikad dosta, ali fudbal je izgubio utakmicu sa Stefanom koji je nadmoćno pobedio.

Ceo svet Ane i Dejana sada se vrti oko švrće!

Mister Erikson

Švedski trener Sven Goran Erikson je kovan u zvezde kada je osvojena dupla kruna, a sada, kada ne ide, trpi oštre kritike italijanskih medija... Pogotovo od kada je obelodanio da će od leta preuzeti reprezentaciju Engleske.
- Mister je sjajan čovek, gospodin od glave do pete i tu zbora nema. Mister je i fenomenalan trener što je pokazao sve ove godine. E, sada što nam najbolje ne ide nije on kriv, ali krivica se uvek usmeri na trenera. I nije tačno da se promenio od kada je rekao da od juna neće biti na kormilu Lacija... Naprotiv, angažovan je još više. Iako sam često menjao mesta, grejao i klupu, uvek sam s Eriksonom imao odličan kontakt i mnogo toga naučio i biće mi žao kad ode iz Lacija.

Šurak Mile

Milenko Aćimović, reprezentativac Slovenije i prvotimac Crvene zvezde, Dekijev šurak...
- Mile je pravi dasa i odlično se slažemo. O njegovim fudbalskim kvalitetima mislim sve najlepše, a mislio sam i pre nego što smo postali šuraci. Mile mnogo zna fudbala, ima i šut kao iz praćke. U poslednje vreme postigao je nekoliko golova za TV špice i na jugoslovenskoj i na internacionalnoj sceni. Siguran sam da će imati vrhunsku karijeru.

Kumovska veza

Ivan Dudić je bio kum na Stankovićevom venčanju, 25. decembra je Deki "vratio dug" i bio kum prvotimcu lisabonske Benfike. Duplo kumstvo.
- S Ivanom sam prijatelj godinama, igrali smo u Crvenoj zvezdi i eto, sada smo duplo vezani. Sjajno se slažemo, stalno se čujemo, to je prijateljstvo bez granica.
I još jedna zanimljivost: Milenko Aćimović je bio kum Dudićevoj suprugi Mariji.

Deksa ekspres

Na kraju godine - peh. Stanković se povredio u meču sa Barijem, odmah je operisao hrskavicu levog kolena (artroskopija), ali uprkos svemu već dan kasnije doputovao je u Beograd. Iste večeri u "Sport kafeu" promovisao je sopstveni kalendar za 2001, od čije će prodaje novac otići u humanitarne svrhe. Dejan nije imao vremena za predah, dan kasnije bio je kum na venčanju Ivana Dudića, da bi se zatim ekspresno vratio u Rim. Danak profesionalizmu...

Jovan Sekulić


vesti po rubrikama

^sport

13:45h

Jugoslovenski sport u 2000. godini dobio pregršt medalja i priznanja, ali pod tragični okolnostima izgubio košarkaškog člana
14:00h Poseta porodici Stanković u idiličnoj četvrti Olđata, 25 kilometara od italijanske prestonice
14:20h Naš list izabrao sportsku ličnost 2000. godine: Glas Muslinu

14:40h

Franjo Mihalić, sportski svedok veka, na ulasku u novi milenijum: Nema više ljubavi

15:00h

Novogodišnji koktel OFK Beograda: "Romantik" za novi vek

15:55h Selektor saopštio spisak kandidata za "Milenijum kup"
   


     


FastCounter by LinkExchange