Skupština AP Vojvodine obrazovala je na poslednjem ovogodišnjem zasedanju Anketni odbor za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini. Prizivanje vampira prošlosti u nevreme, ili smislen potez kojim će se jednom za svagda ovim "krvopijama suživota" presuditi glogovim kolcem?

"Terapije su obično neprijatne i bolne, i za njih nikada nije trenutak kad o tome razmišljaju neodgovorni ljudi. Poluvekovni režim u Vojvodini je iz svojih političkih razloga tumačio istoriju kako je hteo. Da bi se već jednom prekinulo sa dokazivanjima istorijskih činjenica, ali i izmišljotina, upravo kako bi se pojedina poglavlja istorije mogla konačno zatvoriti, neophodno ih je prvo otvoriti. Na nama je da te stvari uradimo što pre, da bismo što pre mogli da zatvorimo takva poglavlja naše istorije i okrenemo se budućnosti. Zbog toga je pokrajinski parlament i obrazovao ovaj Anketni odbor", kaže predsednik Skupštine AP Vojvodine Nenad Čanak.

Rajina šuma Doktor Miroslav Negrojević pokrenuo je još pre šest godina u Skupštini Novog Sada inicijativu da se ispitaju zbivanja u vojvođanskoj prestonici tokom oktobra i novembra 1944. godine, koje zvanična istoriografija uglavnom nije pominjala. "Naredbom generala Josipa Rukavine, komandanta vojne oblasti Bačka i Baranja, u noći 25. na 26. oktobar počinju hapšenja Srba iz Novog Sada, mahom domaćina, industrijalaca, intelektualaca, ljudi od znanja i uticaja, svih onih za koje je nova vlast sumnjala da joj mogu predstavljati pretnju iz bilo kog razloga. Oni su optuženi da su tokom rata bili simpatizeri pokreta Draže Mihajlovića, a istovremeno i saradnici mađarskog okupatora!? Većina uhapšenih je i streljana tokom novembra 1944, i to na potezu zvanom Rajina šuma, koji se prostire između naselja Šangaj i današnje Toplane, neposredno do leve obale Dunava", reči su dr Negrojevića. Tačan broj streljanih u Rajinoj šumi nikada nije ustanovljen, ali je istoričar Zvonimir Golubović došao do dokumenata, koji potvrđuju da se radi o najmanje 109 ljudi.

Goli, pa mrtvi Ni sva zlodela mađarskih fašista vo vremja njihove strahovlade u Vojvodini tokom Drugog svetskog rata nisu baš do u detalje istražena. Tako su, prema nekim izvorima, sredinom i potkraj 1941. godine mađarske okupacione snage odvodile Srbe u nekoliko navrata iz Adamovićevog naselja (današnji Telep) pod optužbom da su pristalice pokreta Draže Mihajlovića. Mnoge od njih su, još na ulici, skidali do gola, navodno tražeći istetovirane mrtvačke glave, a potom ih ubijali. O ovome u dosadašnjim istorijskim čitankama do sada nije bilo ni reči.

Anketni odbor dobio je "domaći zadatak" da ispita sve zločine iz perioda 1941-45, znači ne samo one o kojima se dosad slobodno govorilo, odnosno zločine mađarskih, hrvatskih, nemačkih i drugih fašista na teritoriji Vojvodine, nego i odmazde koje su po oslobođenju činile komunističke vlasti. "Moraju se istražiti kako pogromi Srba, Jevreja, Roma, antifašista i komunista, tako i pogromi Mađara, Nemaca, i opet Srba, ovog puta kao "klasnih neprijatelja" i "domaćih izdajnika"... I takva "bela knjiga" mora posle biti večito upozorenje svim građanima Vojvodine da se zločini nikada više ne ponove", napominje Čanak.

Uvod u osnivanje Anketnog odbora bilo je Čankovo polaganje venca 11. novembra ove godine na grob Nevinim žrtvama u Bačkoj Topoli, u pomen na 66 mađarskih civila, streljanih u ovom mestu 1944. godine. "Niko iz opštinskih i pokrajinskih organa vlasti to nije učinio 56 godina. I razlog je razumljiv - oni koji su doskora vladali Vojvodinom upravo su i bili odgovorni za te događaje, i jednostavno su želeli da ih gurnu pod tepih istorije, kako se o njima ne bi pričalo. Na nama, koji smo danas preuzeli odgovornost za život na ovim prostorima, i leži odgovornost da podjednakim kriterijumima osudimo svako nasilje nad čovečnošću. Žrtva je žrtva, bez obzira koje nacije bila, vere ili političkog opredeljenja, upravo kao što je i dželat - uvek samo dželat", obrazložio je Čanak.

"U nedostatku pisanih tragova jedino možemo da pretpostavimo da je u tom periodu ubijeno više od 20.000 Mađara, i to uglavnom nedužnog stanovništva, jer se mađarska vojska tada već bila povukla", navodi penzionisani novinar "Mađar soa" Marton Matuška, koji se godinama bavi istraživanjem stradanja mađarskih civila u Vojvodini tokom 1944. i 1945. godine. Pre izvesnog vremena pojedini desničarski političari u samoj Mađarskoj izašli su sa podatkom da je za 103 dana trajanja Vojne uprave na području Vojvodine ubijeno ili proterano 40.000 žitelja mađarske nacionalnosti, a neki tamošnji crkveni velikodostojnici su čak tvrdili da je u pitanju 60.000 ljudi. I istoričar dr Aleksandar Kasaš u knjizi "Mađari u Vojvodini 1941-1946" navodi da je nova komunistička vlast sa pozicije pobednika u ratu imala u početku želju za naplatom duga po principu "oko za oko, zub za zub", ali napominje i da su mnogi podaci o broju nevino stradalih tendenciozno preuveličani.

Na Dan mrtvih u mestu Knićanin nadomak Titela, nekadašnjem Rudolfsgnadu, održan je pomen vojvođanskim Nemcima, žrtvama posleratnih komunističkih "centara za prinudni rad". "Nakon dolaska partizana, Nemci su bili zatvoreni u preko 70 logora u Vojvodini, a četiri su bili tzv. logori uništenja", reči su predsednika Nemačkog narodnog saveza u SRJ Rudolfa Vajsa. On navodi i da je u tim logorima ubijeno ili umrlo, uglavnom od bolesti izazvane sistematskim iznurivanjem, između 100 i 120 hiljada vojvođanskih Nemaca, pretežno žena, dece i staraca, a oko 400.000 proterano iz Vojvodine.

"Kao član DOS-a, na osnovu većine iz njegovog sastava, mi iz redova DSS prihvatili smo rad u Komisiji, mada mislimo da u ovom periodu, kad valja rešavati standard građana i stati na noge posle višedecenijskog mraka, ovo ne bi trebalo da bude prioritetan posao. Bilo bi najprirodnije ovu problematiku prepustiti ekspertima u institutima i drugim stručnim kućama. A ako se nekom i po ovom pitanju žuri da baš sada prebrojavamo mrtve, od čega ne bežimo, potrudićemo se da nam u tome pomognu samo kompetentne osobe", kaže pokrajinski poslanik, istoričar Donka Stančić.

Predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu i jedan od naših najuglednijih istoričara akademik Čedomir Popov formiranje Anketnog odbora smatra lošim potezom.

"Kome je stalo do istorijske istine o nekoj pojavi u prošlosti od pre pola veka i više, taj će se obratiti istorijskoj nauci, a ne ad hok formiranim političkim, administrativnim ili sudskim istražnim komisijama ili odborima. Nikakav prigovor istorijskoj nauci da je dosad na ovom poslu bila neažurna i nepreduzimljiva - nije opravdan", kaže akademik Popov.

"Ne može se doći do naučno utemeljene istine bez primarnih istorijskih izvora, i bez dovoljne vremenske i mentalne distance. A toga, do naših dana, nije bilo u potrebnoj meri. Mnogi ključni izvori bili su nedostupni, ili su to još, a prisustvo mnogo živih aktera događaja i drugih političkih prepreka ometalo je objektivan pogled i sud o postavljenom problemu. Ono što je bilo moguće pouzdano utvrditi i protumačiti - istoričari su i uradili", kaže Čedomir Popov i obrazlaže:

"Nije tačno da o zbivanjima između 1941. i 1945. nije ništa rečeno i publikovano. Naprotiv. Ima mnogo valjanih rezultata. No, mora se još mnogo istraživati, i zadatak države i političkih organa nije da na sebe preuzmu to istraživanje, već da obezbede uslove da ih istoričari čestito obave. Ne verujem, naime, da politika i administracija to mogu postići ni potpuno, ni nepristrasno i bez kratkoročne dnevnopolitičke tendencioznosti. Ako su mudre i pametne, a uz to i zainteresovane, državne vlasti pozovu merodavne istoričare, podstaknu ih i stimulišu, a uz to im i otvore arhive da obave taj osetljivi posao.

Sve drugo je tendenciozna i nepouzdana improvizacija, koja nudi šansu najrazličitijim političkim, katkad i opasnim, manipulacijama, osvetoljubivostima, mržnjama i netrpeljivostima. Zar o tome ne svedoče ove ostrašćene i sramotne licitacije o broju žrtava terora i progona, kojima se manipuliše? Eto, zato mislim da je formiranje Anketnog odbora promašaj aktuelne vojvođanske administracije", zaključio je akademik Čedomir Popov.

M. Stajić