[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 15. decembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

14. Dec 2000 18:57 (GMT+01:00)

Običajni bonton (10)

Zalogaj za pokoj duše

Odlazak sa groblja
Negde se na samom grobu posluži piće i panaija, a u većim gradovima to se radi pre izlaska sa groblja. Piće se sipa u male čaše, a panaija se stavi u papirne korpice. Običaj je da svako uzme čašicu pića i korpicu panaije. To se radi za pokoj duše umrlog. Na stalku na kome se nalazi panaija i piće treba da je na vidnom mestu istaknuta i posmrtnica, čitulja ili plakata - da se vidi ime pokojnika, zbog toga što se u velikim gradovima obavlja više sahrana, pa da prisutni znaju za koga se daje panaija.

Dolazak kući
Kod Srba je običaj da se posle sahrane odlazi u kuću pokojnika. Taj običaj se zadržao i do danas. Porodica pozove sve prisutne da svrate kući, a pozivu treba da se odazovu kumovi i najbliži prijatelji. Od ostalih - kako ko može.

U kući se, po pravilu, sprema hrana i njom treba svi koji su došli da se posluže. U čelu stola se ostavlja prazan tanjir i jedno prazno mesto na koje niko ne seda. To je namenjeno pokojniku. Potrebno je naglasiti da Pravoslavna crkva ne propisuje i ne zahteva služenje hrane posle sahrane i da je to običaj iz narodne tradicije. U svakom slučaju, treba izbegavati preterivanje i napijanje.

Izlasci na groblje posle sahrane
Sutradan po sahrani, na groblje odlazi najbliža pokojnikova rodbina. Tada se ništa ne nosi od hrane, već se samo pale sveće i kandilo, i malo uredi grob. U nekim krajevima se na grob izlazi svaki dan do četrdeset dana. To rade najbliži članovi porodice.

Četrdeset dana
Na četrdeseti dan od smrti pokojnika daje se parastos, pomen ili četresnica. Tada na groblje izlaze članovi porodice i prijatelji koji su bili na sahrani. Oni koji nisu mogli da dođu na sahranu trebalo bi da dođu na četrdeset dana. U mnogim krajevima se to, međutim, ne čini zbog narodnog verovanja da "ne valja prinavljati", odnosno da nije dobro povećavati broj prisutnih. S obzirom na to da na pomen sigurno neće doći svi koji su prisustvovali sahrani, ne postoji opasnost da će biti više ljudi četrdesetog dana nego na sahrani. O verovanjima i običajima se, doduše, ne raspravlja. Njih se pridržava ili ne pridržava.

Parastos se održava u četrdeseti dan ili u prvu subotu pred četrdeset dana. Nije u redu da se pomen drži ni jedan dan kasnije. Za pomen se poziva sveštenik, sprema vino i panaija kao za sahranu, i kupuje 40 svećica koje će prisutni upaljene držati u rukama za vreme opela. Ako ima više prisutnih, kupiće se više svećica. Pored svih sveća kupuju se još dve, takođe manje, jedna za sveštenika i jedna koju će sveštenik staviti na panaiju.

Za 40 dana ne sprema se pomešano vino i ulje. Narodni običaj je da se male količine hrane i pića iznosi na groblje. To treba da budu simbolične količine. Poznato je da se u mnogim krajevima na grobovima priređuju gozbe, ali to nije pravoslavni običaj. Posle imena mogu se pozvati prisutni da dođu bivšoj pokojnikovoj kući, ali se pozivu odazivaju kumovi i najintimniji prijatelji.

Ako se pomen održava u hramu, sve se priprema kao i za pomen na grobu. Osim panaije (najbolje je da bude u papirnim korpicama), u hramu se još može poslužiti i po čaša alkoholnog pića.Hrana se ne unosi u hram.

Kada je u pitanju spremanje hrane, potrebno je naglasiti da jela, ako se već spremaju u vreme mrsa, moraju biti mrsna, a u vreme posta - posna. To se odnosi na hranu koja se priprema za sahranu i parastose.

Godišnjica
Godišnjica ili godišnji parastos daje se godinu dana posle smrti ili u subotu koja pada pre godišnjice. Do tada treba podići grobno obeležje ili spomenik. Na godišnjicu se pozivaju sveštenik, rodbina i prijatelji. Tad se takođe sprema panaija i vino, a sveštenik će održati opelo. Običaj je da se i tada iznosi hrana na groblje ili se sprema ručak kod kuće. Protekle godine od dana smrti završava se ciklus pojedinačnih smrtnih obreda. Kasnije se pokojniku daju samo opšta podušja, odnosno zadušnice.

Potrebno je napomenuti da se u mnogim krajevima daje i polugodišnjica, odnosno šestomesečni parastos. To je u narodnom običaju, a crkva ga ne propisuje. Normalno, sveštenik će izaći i na šestomesečni pomen ako ga porodica pozove.

Piše: Dragomir Antonić
Nastaviće se


vesti po rubrikama

^feljton

18:34h

Posni jelovnik (10): Đuveč od somovine

18:57h

Običajni bonton (10): Zalogaj za pokoj duše

19:19h

Sudbina Jukio Mišime (8): Ženidba sa Joko

 



     


FastCounter by LinkExchange