[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 6. decembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

05. Dec 2000 14:10 (GMT+01:00)

Aleksandar Bulić, najmlađi predsednik u istoriji jugoslovenskog fudbala, preuzeo klub od oca u amanet

Porodica Železnik

Izuzetno mi se dopada dimenzija Lidsa jer je dokaz dominacije talenata. Mi smo daleko od te reputacije, ali naše je pravo da izaberemo model po kom radimo...

Uspeo je: ima 26 godina, divnu suprugu, brižnu majku, medenog naslednika, bezbroj prijatelja... Ima prostran stan, ključeve od džipa, privatan biznis i prvoligaški klub...
- Železnik je porodična zaostavština - kaže Aleksandar Aca Bulić, najmlađi predsednik u istoriji jugoslovenskog fudbala. - Moj otac je počeo od najnižih beogradskih liga i godinu za godinom gradio klub do prvoligaške kuće. Posle njegove smrti nastavio sam putem kojim bi verujem i on išao.

Pre desetak godina počela je ekspanzija lokalnog zonaša iz beogradskog predgrađa. Nošen žestokim fudbalskim entuzijazmom i osnovnim uslovima za kakav takav boljitak, Jusa Bulić, jedan od onih čije se ime izgovaralo s naglašenim strahopoštovanjem, rešio je da uz oslonac na prijatelje postigne ono što dotad nikome iz našeg okruženja nije uspelo.
- Železnik će biti respektabilni klub čije će ime i Evropa jednoga dana upamtiti - govorio je Jusa Bulić s kraja proleća s početka devedesetih.

Jusa junior

Stan porodice Bulić krasi mladalački ukus bez robovanja kiču. Čini se da u raskoši prostranstva najviše uživa naslednik Aleksandar Jusa Bulić koji je nedavno dunuo prvu svećicu s rođendanske torte. Onako u dupku šparta i uzduž i popreko, lakovani parket neće još dugo odolevati točkićima i Jusinom tabananju.
Dok smo sedeli i ćaskali sa suprugom Bibom, tata Aca se provlačio kroz gradsku gužvu na putu od Železnika. Kasnio je, ali kad se oglasilo zvono... Još ni kaput nije stigao, a Jusa junior je poleteo u zagrljaj. Još je mali da bi bilo šta rekao, međutim osmeh na licu i caklaste očice i nisu zahtevale reči dobrodošlice.
- Mali se pravi Englez - našalila se Biba.
Ustvari, i nije šala: Aleksandar Jusa Bulić, kako i piše u krštenici, odista je rođen u Londonu.

Stolice za Evropu

Stadion Železnika poželeli bi i mnogi evropski klubovi. Valjda u sećanju na stara dobra vremena, dadoše mu ime "Mali Poljud" jasno aludirajući na sličnost sa splitskom lepoticom.
- Stadion je izgrađen, nećete verovati, kao objekat u olimpijskom selu. Bilo je planirano da Beograd dobije Igre i da sportisti koriste stadion, a posle ostane gradu. Eto, olimpijski san nikada nije dosanjan, ali mi smo ponosni što igramo na "olimpijskom stadionu" - smeška se Aca.
Ah, bez stolica!?
- Stavio bih ja, ali se bojim gostujućih navijača. Vrlo brzo ćemo tapacirati stolicama centralnu, pokrivenu tribinu, a ako Bog da, za Evropu će svi sedeti. Jednog dana, nadam se uskoro - prognozira predsednik Bulić.

Mnogi su prikrivali (pod)smeh jer trebalo je prvo pobediti Vrčin u velikom derbiju, pa onda izvući bodove iz pakla Umčara!? "Hej, gde su Zvezda i Partizan", pitali su se zavidnici, a izgleda je samo Jusa Bulić znao odgovor. Korak po korak i njima uz rame... Naravno, ne zloslutnicima jer su nestali, nego Zvezdi i Partizanu! U evropski pedigre više niko ne sumnja: Juse Bulića više nema, ali je njegova fudbalska amanet trajna Acina vodilja.
- Rekoh da negujemo familijaran odnos u klubu, a u to može da se uveri svako na svakom treningu i utakmici. Odrastao sam uz oca koji je mnogo uložio u Železnik. Priznajem, valjda shodno godinama, nisam mnogo mario za poslove. Igrao sam u Partizanu, u generaciji Tomića, Bjekovića, Nađa tako da sam fudbalu, ipak, bio nastrojen. Nisam uspeo na terenu, vidite gde su sad oni, ali i nisam nikada požalio. Jednostavno, život je otišao u drugom pravcu.

U novobeogradskom sumraku pre dve godine smrt je zatekla Jusu Bulića. Ranjen je bio i Železnik, ali je preživeo zahvaljujući odluci naslednika da se očevi snovi nikada ne prekinu...
- Nisam hteo da tu bude kraj Jusine misije - seća se Aca Bulić velikog životnog preloma. - Prosto nisam želeo da dozvolim da klub preuzme neko drugi... Sigurno je da nisam bio spreman, bio sam svestan da je potrebno mnogo da naučim jer nije mala stvar voditi javni posao s mnogo ljudi koji će upravo zavisiti od mene. Ćutao sam i učio... Uostalom, prošle su tri godine, a ja i dan danas učim.

Kako se oseća mladić u ulozi predsednika koji je ovde sinonim za sedu kosu, tamnu kravatu i protokolarnu retoriku?
- Mi ne patimo od toga. Komunistički režim je ušao u svaku poru naših života, tako da ni sport nije bio izuzetak. Ja se ježim toga... Toliko je ljudi koji s fudbalom nemaju ni jednu dodirnu tačku, a pitaju se za sve i svašta!?

U Železniku je drugačije.
- Svi u klubu su sportski nastrojeni. Moje držanje i nije kruto predsedničko, nije me stid što još učim, što prihvatam sugestije i često slušam savete. Bilo je mnogo propusta u proteklim sezonama, ali zar i to nije normalno za familijarnost u našem radu. Vremenom ćemo svi sazreti...

Železnik je prvoligaš, kako novinari često konstatuju: stabilan prvoligaš. Dakle, više niko ne govori o mladalačkom poletu, entuzijazmu nalik peni od sapunice.
- Znate kako, meni je važno da su moji igrači zadovoljni, da su, mogu slobodno da kažem, u rangu najplaćenijih fudbalera u jugoslovenskoj ligi. Uostalom, treba njih da pitate.

Da li je slučajnost što je većina fudbalera Železnika jedva prekoračila drugu deceniju života, što su daleko mlađi od ostalih prvoligaških kolega.
- I ja sam malo mlađi od njih, naravno ima i starijih - smeška se predsednik. - Mislim da je to baš dobro, da se onako generacijski razumemo što u drugim klubovima i nije slučaj.

Koja je Vaša fudbalska filozofija?
- Svuda u svetu fudbal je biznis i igra. Kod nas je, ipak, teško zaraditi jer zna se da prodaja igrača predstavlja taj biznis koji sam pomenuo. Zato forsiram mlade igrače... Možda nije za poređenje, ali meni se izuzetno dopada dimenzija engleskog ligaša Lidsa. To je dokaz da je talenat dominantan u odnosu na godine. Železnik je naravno daleko od te reputacije, ali moje je pravo da izaberem model po kojem ćemo raditi.

Dakle, iskustvo nije prioritet.
- Ne, nisam rekao da je igračka zrelost nepotrebna... Bez starijih fudbalera prosto se ne može, ali samo je pitanje u kojoj meri.

Aca Bulić ima interesantnu logiku.
- Kad igrač ode u inostranstvo, većina ga više nikada ne spomene... Kao da ga nema!? Po mom mišljenju, to je velika greška, jer ako je stvarno kvalitetan treba sve učiniti da se jednoga dana vrati: bogatiji za iskustvo i pojačanom željom da se dokaže i kod nas. Neka idu i neka se vraćaju.

Opet, fudbal bez publike... Nije to to!
- Iz naše perspektive, Železnik nema navijače u pravom smislu reči. Oni koji dolaze na naš stadion su prijatelji kuće Bulić, gotovo sve ih poznajem. Doduše, prosek i nije tako loš: skoro 2000 gledalaca po utakmici. Ne znam ko još u Beogradu, naravno osim Crvene zvezde i Partizana, može da se podiči većom podrškom...

Železnik je naselje koje se naslanja na Beograd i to ne malo: 80.000 duša je vaš potencijalni auditorijum, samo da prepešače do stadiona.
- Evo, već dve godine ulaz je besplatan. Igramo dobro, stadion je komforan, ali je izgleda vreme zaguljeno. Biće bolje, nadam se.

Uspeo je: ima 26 godina, divnu suprugu, brižnu majku, medenog naslednika, bezbroj prijatelja... Ima prostran stan, ključeve od džipa, privatan biznis i prvoligaški klub...
- Železnik je porodična zaostavština - kaže Aleksandar Aca Bulić, najmlađi predsednik u istoriji jugoslovenskog fudbala. - Moj otac je počeo od najnižih beogradskih liga i godinu za godinom gradio klub do prvoligaške kuće. Posle njegove smrti nastavio sam putem kojim bi verujem i on išao...

Supruga Snežana prva počela da se bavi fudbalom

Acina supruga Snežana posebna je priča iz porodice Bulić... Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena, a u ovom slučaju i iza uspešne žene stoji uspešan muškarac. Jednostavno, po svim merilima, Biba i Aca pripadaju jedan drugom. I kada je fudbal u pitanju, evo i zašto...
- Moj "fudbalski staž" počeo je u Londonu gde sam studirala. Radila sam u agenciji Terija Venejblesa, tada trenera Totenhema, od nedavno menadžera Midlsbroa. Njegova supruga Ivet i ja smo se sjajno slagale, a uz Terija, naravno, nije bilo ni fudbalskih tajni.
Biba je, dakle, menadžer od evropske reputacije.
- Toliko sam fudbalskog sveta u Engleskoj upoznala da je bila prava šteta da ta poznanstva ne iskoristim... Uostalom, ljudi su od mene tražili igrače znajući da u Jugoslaviji ima bezbroj talentovanih. Tako je počelo... Doduše, prvi posao je propao.
Prvi mačići...
- Sve je bilo dogovoreno da Goran Pandurović, golman Partizana, pređe na Ostrvo. Javio se iz Francuske i rekao da je završio posao. Eto, i to je deo biznisa - smatra Biba.
Savo Milošević je igrao u Aston Vili.
- Prvo sam ja kontaktirala Partizan da prenesem interesovanje za Savu... Rekli su da će ići u Italiju i da je to definitivno. Odjednom je osvanula vest da se seli u Englesku. Nisam učestvovala, drugi su posredovali.
Kako sada diše tržište.
- Nema velikih poslova. Ali, mi se i malim zadovoljavamo: Spasić igra kod Duška Bajevića u Grčkoj, Janković je u Liteksu, Živković u Izraelu. Čujemo se, svi su zadovoljni. Samo, nikako novac da stigne... Klubovi su izuzetno tvrdi: kad se dogovaramo sve može, a kad dođe vreme povuci potegni. Muka!
Da li u opisu posla ima i dovođenje fudbalera.
- Retki su slučajevi da stranci hoće u Jugoslaviju. Trenutno, postoji realna šansa da Železnik pojačaju talentovani klinci iz Nigerije. Videćemo, sve zavisi od njihovog kvaliteta - poslovna je Biba Bulić.

Grada Branković


vesti po rubrikama

^sport

14:10h Aleksandar Bulić, najmlađi predsednik u istoriji jugoslovenskog fudbala, preuzeo klub od oca u amanet
14:20h KSJ traži košarkaškog vođu: Pešić selektor od kraja nedelje?

14:30h

Ivan Dudić blistao u pobedi Benfike protiv Sportinga (3:0)

14:15h

U sredu uveče u Barseloni (20.30) Budućnost traži naplatu duga

14:45h Nebojša Vučković, trener omladinaca u Kaciji: Nigde iz Kuvajta
14:50h I pored 37 poena najboljeg igrača, Filadelfija poražena u Koloradu
15:00h Vezist Sartida briljirao protiv "svoje" Vojvodine
15:05h Rešenja šahovskih problema
   


     


FastCounter by LinkExchange