[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 28. novembar - četvrtak, 30. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

27. Nov 2000 15:46 (GMT+01:00)

Požarevac, dva meseca posle srpske petooktobarske revolucije

Stazama Markove strahovlade

I dalje zabranjeno fotografisanje Miloševićeve kuće. Diskoteka "Madona" ponovo "ciganjska". Zašto Požarevljani neće Markov burek

U Požarevcu, gradu koji je donedavno slovio za "srpski Kumrovec", sloboda je danas najopipljivija.
- Kao u onim kaubojskim filmovima s Džonom Vejnom. Imali smo lošeg momka i njegove revolveraše pred kojima je drhtao čitav grad. Niko im nije smeo ništa, godinama se niko nije usuđivao da im stane na crtu. Svi su samo ćutali i trpeli. E, onda se narod pobunio i revolveraš se sa svojom bandom pokupio i pobegao negde daleko... - priča Dragan Milovanović, član Opštinskog odbora DSS, čovek sklon filmskim objašnjenjima.

Uistinu, Požarevac jedva da liči na onaj grad koji smo na istom mestu ostavili pre godinu dana. Nema ovde više onog bojažljivog sašaptavanja, osvrtanja i zaobilaženja "zabranjenih zona". U Požarevcu više nema Marka Miloševića. Ovaj grad više ne natkriljuje zlokobna senka diktatorskog para. Jeste fraza, ali i sušta istina - ovde se sad diše punim plućima...

Glas za Kusturicu

Nije vic. U prigradskom naselju Burdelj lokalni Romi su na septembarskim izborima svi do jednog glasali za Vojislava Koštunicu. Na radoznalost viđenijih požarevačkih opozicionara odgovorili su doslovce: "Što da ne glasamo za Kusturicu, čovek je toliko lepih filmova snimio o nama Ciganima..."

Ispred porodične kuće Miloševića, u toj, po novinare doskora zoni najvišeg rizika, nema više parkiranih skupih limuzina. Tek jedan poluraspadnuti "stojadin" i policijska kućica zatamnjenih stakala.

Već na prvi bljesak blica iz limenog kioska istrčava goropadni policajac u maskirnoj uniformi. Kaže, najstrože je zabranjeno slikati glomaznu kapiju iza koje se samo nazire krov kuće bivšeg nam predsednika.
- Ko vam je, bre, dozvolio da slikate - viče policajac (službeni broj 526059).

Očigledno, spreman na svađu. Nismo stigli da mu odgovorimo. Iza teške gvozdene kapije odmah istrčava i visoki mladić u civilu, lokalni policijski inspektor. Smiruje uniformisanog kolegu. Traži nam dokumenta. Ljubazno se izvinjavam, ali, eto, služba je služba... Posle kratke provere moli nas da se udaljimo. Objašnjava kako je porodična kuća Miloševića još pod policijskom zaštitom. Kaže, takvo je naređenje stiglo "negde odozgo".
- Ma, nema nikoga u kući. Sloba i Mira nisu bili ovde još od letos, od pre izbora. I Marko je pobegao. Stvarno nemam pojma šta ovi čuvaju... - kaže prvi komšija bivšeg predsednika. Onaj nestrpljivi policajac rukom nam je pokazivao da se udaljimo...

Prevrtači

Mnogi dojučerašnji požarevački "slobisti" pokušavaju na brzinu da se učlane u neku od opozicionih stranaka. Samo u lokalnom DSS-u primili su za protekla dva meseca više od 700 pristupnica. No, pre izdavanja članske karte u ovoj stranci detaljno proveravaju sve kandidate:
- Našli smo četvoricu julovaca, a sumnjamo da ih je još puno... - priča predsednik OO DSS Slavoljub Matić.

U svoje vreme nadaleko hvaljena kao najveća diskoteka na Balkanu, "Madona" Marka Miloševića, danas je zamandaljena i zaboravljena. Na proplanku s koga puca pogled na Požarevac, okrečena u najdrečavije moguće boje, ova građevina svedoči o vremenu koje bi svi hteli što pre da zaborave. Kroz nevelike rupe na kapiji unutra naziremo izvrnute stolice i ispijene, porazbijane pivske flaše. Žive duše nema ni u prostorijama Radija "Madona", ni u direkciji Markove "Sajbernet" kompanije.
- Posle onog loma u Beogradu dolazili su tu neki matorci s crnim limuzinama. Krili se jedno dve, tri noći, pijančili, lupali, a posle su i oni zbrisali... - svedoči Slaviša Jevremović, slikar i falsifikator u penziji (baš tako se predstavlja).

Utom pokraj nas prolazi pogrbljena Ciganka. Nekud žureći viče što je grlo nosi: "Madona je opet ciganjska!". Zbunjeno novinarsko zgledanje prekida Slaviša.
- Jes' tako. Ovo ti je nekad bila kafana "Tvrđava". Držao je moj komšija Mića Nikolić, Ciganin što radi u Holandiji... Onda je kafanu iznajmio Marku na deset godina, a ovaj posle napravio diskoteku. Ciganjsko jeste, nema šta - raširio Slaviša usta u gromoglasni osmeh.

Marko, poslednji čin

"Prvi sin" je poslednji put u Požarevcu viđen 6. oktobra. Sa ženom i sinom skriven u američkom džipu zatamnjenih stakala otišao je iz grada. Samo dva dana pre toga, Marko je istim tim džipom uleteo među srednjoškolce koji su protestujući zbog izborne krađe blokirali glavnu ulicu. Pukom srećom, niko nije stradao.

Dole, u samom centru grada, famozna pekara Marka Miloševića. Demolirana one revolucionarne noći u vremenu potonjem postala je simbol "oslobođenja". Izvesna Milica Dabić, opunomoćenik Marka Miloševića, pokušala je pre dve nedelje da ponovo otvori pekaru. I svaki put kad bi stakloresci krenuli da zamenjuju polupana stakla gnevni narod bi se okupljao i častio ih kamenicama. Posle dugog preganjanja, radi mira u kući, dogovoreno je da se lokal zastakli, ali da do daljeg ne radi.
- Kako to naš narod lepo kaže: oteto - prokleto! Marko je taj lokal oteo od "Angroprometa" i bukvalno isterao radnike na ulicu da bi prodavao burek! I onda je sasvim normalno što narod neće ni da čuje za njega i njegove kolače - objašnjava Vojin Kuzmanović, psihijatar požarevački, čiji je deda Svetislav kuću u kojoj je sporna pekara kupio još 1927. godine. Deda Vojinov, magistar Svetislav Kuzmanović, austrijski đak i farmaceut na glasu nije tad mogao ni da nasluti šta će biti s njegovom kućom na kraju ovog veka.
- U lokalu gde je sad pekara deda je pre rata držao parfimeriju. Tu su se okupljale gospođe iz celog okruga. Ako bude pravde, moraće sve da mi vrate. Pre ili kasnije... - nada se Vojin Kuzmanović.

Bambilend

Katanac stoji i na kapiji nadaleko čuvenog "Bambilenda". Bazen s morskom vodom, tobogani, vrteške, sakriveni od pogleda radoznalaca. U ovaj zabavni park "prvi sin" je neposredno pred NATO bombardovanje uložio, saopšteno je, milion maraka. Eto, moglo mu se.
- Tu, u tom bazenu, opralo se mnogo više miliona, to će tek da se otkrije... - nema dileme ogorčeni radnik "Bambija".

Požarevac je posle svega ponovo grad nasmejanih ljudi.

Dvoje zaljubljenih sede na klupi pokraj nekad Markovog, danas razbijenog, kafića "Pasaž" (tu su proletos Markovi batinaši pretukli članove Otpora). Hladnom novembarskom vetru prkose onako zagrljeni i zaljubljeni.
- Bilo ne ponovilo se... - odmahuje rukom mladić terajući od sebe skorašnje ružne uspomene. Kažu nam da su upravo i njega u nekoliko navrata tukle lokalne siledžije predsednikovog sina.
- Svi ti batinaši sad su se sakrili da ih niko ne vidi. Gde su sad junaci? Niko nos ne pomalja! Sram da ih bude - viče starija gospođa mašući kišobranom.

Na izlazu iz grada, s betonskog nadvožnjaka, putnicima se kiselo smeši Mirjana Marković. Na plavom predizbornom plakatu u beloj čipkanoj bluzi. Cvetić u kosi je neko docrtao.

Dragan J. Vučićević
foto: Milena Anđela


vesti po rubrikama

^reportaža

15:23h

"Glas istražuje": Šta je sve i kome Željko Ražnatović ostavio u testamentu

15:31h

Zaveštanje Željka Ražnatovića Arkana, prvi deo

15:46h

Požarevac, dva meseca posle srpske petooktobarske revolucije: Stazama Markove strahovlade

16:22h

Kako se štite poznati i da li je "kidnaperski biznis" već uzeo maha

 



     


FastCounter by LinkExchange