Natalija Martinović, bivša supruga Željka Ražnatovića Arkana, tuži Svetlanu Ražnatović, udovicu Arkanovu, za vlasništvo nad kućom u Ulici Ljutice Bogdana broj 3 u Beogradu, preko puta Zvezdinog stadiona. Traži ogromni novac, ko zna šta sve još ne traži - brujali su mediji proteklih desetak dana.

Održano je i suđenje, što bi pravnici rekli, glavna rasprava u prisustvu aktera, njihovih branilaca i naravno, mnogih znatiželjnika. Sudija Zorica Terzić saslušala je sve koje je trebalo i povukla se u tišinu da izrekne presudu, u ime naroda.

Valja podsetiti da je oniža plavuša Natalija Ražnatović bila u bračnoj zajednici sa Željkom Ražnatovićem i da su izrodili četvoro dece. Taj brak razveden je pravosnažnom presudom sudije Mirjane Aranđelović, 23. decembra 1994. godine, mada je Natalija sa decom već u junu iste godine napustila Jugoslaviju i naselila se u aristokratskoj četvrti Glifada u Atini.

Te 1994. Natalija Martinović je na Željkovo traženje prepisala objekat u Ljutice Bogdana 3 na njegovo ime. To je sve, naravno, obavljeno po svim važećim zakonskim propisima. Zašto je to tada tako učinjeno, i šta je sada sporno? Vratimo se na početak.

		Scena na suočenju Pred sudijom Terzić suočile su se u toku procesa Dušanka Sretković i Natalija Martinović. Sud konstatuje da su tužilja i svedok okrenuti licem jedan prema drugom, a svedok izjavljuje tužilji: "Natalija, molim vas, setite se gde ste sedeli, razmislite, imate decu". Sud konstatuje da se tom prilikom tužilja Natalija smeška i okreće sudu i pored upozorenja suda. Na poziv svedoka Dušice Sretković da se okrene prema njoj licem i da kaže šta ima, sud dalje konstatuje da tužilja Natalija Martinović ponovo okreće glavu od svedoka, pogleda ka sudu i saopštava sudu: "Sramota me je od vaših laži".

Prilikom jednog ročišta Natalija Martinović je izjavila povodom kuće u Ljutice Bogdana broj 3:
- Kuća koja se tada gradila, a koja je predmet ovog spora, u potpunosti je novoizgrađena kuća. Na tom mestu se nalazila kuća koju smo moj bivši suprug Željko i ja kupili na kredit, i kupljena je na moje ime od Nadein Kampić Danice. Imala je oko 250 kvadrata, a sadašnja ima oko hiljadu.

Kredit je inače dobijen po ugovoru sa Beobankom od 1. jula odnosno 12. juna 1985. godine. Takođe je sačinjen i ugovor o oročavanju dinarskih sredstava zaključen sa Beobankom na iznos od 5.476.000,00 dinara.

Takođe na sudu, prilikom rasprave o toj kući, svedok Jovan Stablović, po zanimanju akademski slikar, dizajner, slobodan umetnik je izjavio:
- Spornu kuću u Ulici Ljutice Bogdana ja sam projektovao i bio zadužen u izradi enterijera i to počev od početka radova pa do kraja. Kada je započeta gradnja, u proleće 1993. godine, građevinska dozvola je glasila na ime Natalije. Kuća je građena ukupno četiri godine, a prethodna koja se nalazila na tom mestu srušena je u potpunosti. Poznato mi je da su Željko i Natalija kontaktirali telefonom i posle njenog odlaska iz zemlje i poznato mi je da su imali nekakav dogovor i oko sporne kuće, ali mi nije poznato kakvu vrstu dogovora. Znam da je kuća nastavljena da se gradi na ime Željka Ražnatovića. Novac za gradnju sam dobijao uglavnom od Željka, a veće sume koje je trebalo isplatiti za specijalističke radove Željko je sam plaćao majstorima. Dešavalo se i da mi novac da Natalija, kao što se dešavalo posle sklapanja braka između Željka i Svetlane da su mi novac davali oboje. U jednom trenu došlo je do zastoja sa gradnjom, pa se u tom periodu čekao novac od izdavanja ploče Cece Ražnatović. Ne znam tačno koliko je para od izdavanja ploče dato u izgradnju kuće, ali se od tog novca nastavila izgradnja. Sećam se tačno jednog iznosa da sam dobio, i to je bilo 120.000 maraka, koji je korišćen za nabavku granita u Italiji i ja sam lično išao u nabavku tog granita.

Na sudu se pojavila i svedok Dušanka Sretković koja je radila u Drugom opštinskom sudu 36 godina, a u penziju je otišla 1996. Na pitanje sudije da li je bila prisutna prilikom overe ugovora o poklonu koji je sklopljen tada između Željka i Natalije, Dušanka Sretković je izjavila:
- Sećam se da se radilo o ugovoru o poklonu kojim je Natalija kuću poklonila Željku. Znam da se radi o kući u Ulici Ljutice Bogdana jer je Željko posle završene overe rekao: "Sada će mi se ostvariti san da tu uselim svoju Gardu i partiju".

Takođe je gospođa Sretković objasnila da overa nije obavljena u sudu, već u diplomatskom naselju u Beogradu, u jednoj kući.
- Stranke su mi dale ugovor da pročitam i pošto sam ga pročitala, dala sam njima primerka da potpišu što su i učinili. Sećam se da su stranke sasvim normalno razgovarale, da nije bilo nikakve zategnutosti.

Celu ovu priču potkrepljuje svojim svedočenjem i Zoran Jovanović, po zanimanju pravnik.
- Pokojni Željko mi je saopštio da se dogovorio sa svojom suprugom Natalijom da se kuća u Ulici Ljutice Bogdana broj 3 prenese na njega. Ja sam predložio da je bolje ići na ugovor o poklonu zbog poreza, s obzirom da već postoji saglasnost između njih kao supružnika. Tako je i došlo do toga da je negde u avgustu mesecu 1994. zaključen ugovor o poklonu kojim je Natalija predmetnu kuću poklonila Željku. Oni su to učinili preda mnom.

Dragan Vlahović
Nastaviće se