[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 24. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

23. Nov 2000 14:28 (GMT+01:00)

Simbol „oktobarske revolucije", bagerista Ljubisav Đokić Džo za „Glas"

Ako ne budu dobri

Prilikom „osvajanja" Savezne skupštine i zgrade Radio televizije Srbije policijskim kuršumima izbušene veoma skupe gume na Džoovom bageru

Ljubisav Đokić Džo autentičan je junak srpske revolucije. Pred njegovim moćnim, američkim bagerom policija je 5. oktobra brzo uzmakla, a Savezna skupština i zgrada Radio televizije Srbije su „oslobođene". Ljubisav je tako preko noći postao planetarna zvezda. Na desetine svetskih televizija snimilo je reportaže o njemu, boravio je i u Nemačkoj kao specijalni gost tamošnje ARD televizije...

Oteli mu šljunkaru

Ljubisav Đokić Džo je 25 godina radio na plovnom bageru kao oficir plovidbe. U vreme Ante Markovića krenuo je u privatan posao. Kupio bager i na beogradskom Makišu otvorio prvu privatnu šljunkaru u SFRJ. S velikim uspehom radio je sve do 1995. godine kada su mu moćnici oduzeli šljunkaru i pretvorili je u vikend naselje. Džo danas ima pravosnažnu sudsku odluku o povraćaju privatne imovine. Za sada međutim, nema ko da sprovede presudu u delo.

Mesec i po dana kasnije Džo, međutim, ima poprilično razloga za nezadovoljstvo:
- Najpre ste vi novinari napravili famu oko nekakvog čačanskog bagera. Svi su pričali o bageristi s Morave, a Veljini ljudi nisu ni upalili bager koji su na prikolici dovezli u Beograd... Sad, ne tražim ja neko veliko priznanje ili orden, samo valjda je red da se zna ko je i za šta zaslužan - priča naš sagovornik.

Nije mu pravo ni što su ga pre neki dan zaobišli na svečanom prijemu u Skupštini grada.
- Gledam na televiziji, kažu napravljen je prijem u čast najzaslužnijih za pobedu demokratije. Ali, mene nisu ni zvali, valjda računaju da nisam zaslužan, šta li...

Njegov „internacional 532" iz 1981. godine danas je neupotrebljiv. U „bici za RTS" gume Džoovog bagera, vredne šest i po hiljada maraka, izbušene su policijskim kuršumima...
- U jednoj gumi našli smo osam u drugoj čak dvanaest metaka! Ispred Televizije me je samo dragi bog sačuvao, policajci su pucali na mene ne štedeći municiju. Jedan mi je prišao sa leđa i nekoliko puta mi pucao u glavu. Pukom srećom je promašio. Metak me je čak i okrznuo po ramenu, pocepao mi jaknu... - priseća se Ljubisav Đokić Džo slavnih revolucionarnih trenutaka.

Jada se na lidere DOS-a. Niko od njih nije odgovorio na njegove molbe, niko nije želeo da mu pomogne da kupi bar polovne gume za svoju moćnu mašinu. A bez bagera on nema od čega da živi...
- Svi su se pravili nevešti, kao da sam ja gume izbušio iz svog ćefa! Onda su mi se javili dečaci iz Otpora. Obećali su da će mi kupiti gume. U nedelju bi trebalo da ih montiramo, a u ponedeljak 27. novembra, na moj 57. rođendan, organizuju proslavu u Knez Mihailovoj - smeje se Džo.

Bez rezerve veruje još samo otporašima, u ostale više nije tako siguran kao 5. oktobra.
- Dobro de, razumem ja da DOS još nema punu vlast, da im ovi socijalisti još smetaju... Ali, eto sačekaću i republičke izbore, a ako se i posle ništa ne bude menjalo, opet palim bager, pa u centar grada! Pa, nismo se mi borili da oni bivši ostanu gde su i bili, da se nastavi po starom sistemu vlasti. Hoću, bre, demokratiju - ne ostavlja Džo mesta nikakvoj dilemi.

Na parkingu vulkanizerskog servisa na Čukaričkoj padini stoji moćni, amerikanski bager izduvanih guma. Pokraj njega šeta Džo, miluje ga kao najdražeg...

Ako zatreba, poteraće on opet pred Skupštinu!

Dragan J. Vučićević
foto: N. Đurović

 

Boli ga zaborav

Razdragane i pijane petooktobarske večeri jedan Beograđanin je pao pod točak Džoovog bagera. Jedva se izborio za život.
- Posetio sam čoveka nekoliko puta u bolnici. Kažu da je, pošto se posle 20 sati probudio iz kome, prvo upitao: „Jesmo li pobedili?" Krivo mi je, međutim, bilo što tog čoveka niko od prvaka opozicije nije obišao, što niko nije došao ruku da mu stegne...

U krevetu do njegovog leži dečko kome je šok bomba raznela obe šake. Ni njega niko od lidera nije posetio. Pa, to je strašno, to je nedopustivo! Nisu valjda ti ljudi stradali zbog vrućih kolača?!


vesti po rubrikama

^reportaža

14:28h

Simbol „oktobarske revolucije", bagerista Ljubisav Đokić Džo za „Glas"

15:21h

Prošle godine Milica Milovanović bila je i bez posla i bez plate, a onda su se desile promene

15:56h

Kidnapovanje je postalo praksa podzemlja i drugih mračnih sila u Srbiji

16:37h

Muke Milivoja Janoševića, direktora „Progresa" u Mladenovcu

16:59h

Advokat Borivoje Borović, predsednik NS Pravda, otkriva: Vuk je slušao samo Miloševića

17:35h

Novi filmski detalji o ubistvu Džona F. Kenedija

 



     


FastCounter by LinkExchange