[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 14. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

13. Nov 2000 17:37 (GMT+01:00)

Za zdravlje dece (6)

Mali saveti za lečenje

Bilo da dnevne vitamine dajete detetu radi održavanja celokupnog zdravlja ili koristite terapeutske doze da biste se izborili sa određenom bolešću, treba da vodite računa o sledećem:
- Detetu dajte vitamine i dopune redovnoj ishrani s hranom, osim ako nije drugačije naznačeno u uputstvu.
- Dopune redovnoj ishrani čuvajte dalje od izvora toplote i van domašaja dece (Vitamin A i E držite u frižideru).
- Bacite sve vitamine i dopune redovnoj ishrani kojima je istekao rok trajanja; oni tada više nisu delotvorni, niti snažni koliko je potrebno.

Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima

Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanički preparati, mogu da se koriste u lečenju skoro svakog dečjeg oboljenja, s tim što su oni često jevtiniji, bezbedniji i delotvorniji od sintetikih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj prodaji, ali u mnogim slučajevima mogu da posluže kao dopuna konvencionalnom načinu lečenja lekovima.

Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, četiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u očuvanju zdravlja. Evropski lekari se često oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimično zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlučuju za sintetičke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompnije radije proizvode i pakuju sintetičke lekove.

Iako Amerikanci više vole sintetičke lekove, oko 25 odsto svih lekova u Americi koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slučajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija sličnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sintetičku verziju efedrina.

I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivli svojstva različitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.

Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke leče, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog čoveka pronađeni su dokazi upotrebe hajdučke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.

Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne

Postoje uznemiravajući podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je većina lekovitih biljaka bezbednija od sintetičkih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan način, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje većinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove). To znači da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takođe znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.

Piše: Vini Fred Konkling
Nastavlja se

 

Narudžbenica

Knjigu "Prirodno lečenje za decu" koju je izdala "Narodna knjiga", iz koje objavljujemo ovaj feljton, možete poručiti na telefone Kluba čitalaca: 848-7034 i 848-7035.


vesti po rubrikama

^feljton

17:01h

Naučnici i rodoljubi (18): Veliki matematičar i strasni ribolovac

17:37h

Za zdravlje dece (6): Mali saveti za lečenje

18:02h

Tajne ruske špijunaže (7): Čovek koji je pobedio Napoleona

 



     


FastCounter by LinkExchange