Svoj prvi radni dan na funkciji ministra za sport u gradskoj Vladi, Jovan Šurbatović počeo je udarnički. Udarali su ga po leđima, rukama, nogama, ma svuda gde je stizao dugačak pendrek pripadnika specijalnih policijskih jedinica grada Viga. Koliko je mogao, ministar je branio mlađe "Delije", pokušavao da smiri uzburkanu špansku krv, ali... Međunarodnog skandala, ipak, neće biti. Protestna nota nije potrebna, na stadionu Joca je "Delija", uvek "Delija" i samo Srbija, nikad Jugoslavija.

- Bez ikakvog razloga, nasrnuli su na nas s leđa, počeli da udaraju. U našoj grupi bilo je i starijih navijača, devojaka, momaka od 14-15 godina. Ni najmanjeg incidenta, a oni brutalni - govori Joca pod svodovima stadiona "Balaidos", mirnim glasom svodeći utiske upravo završene utakmice. Interesantno, u društvu navijača koji Crvenu zvezdu nose u srcu, malo ko i zna da je jedan od njihovih vođa postao ministar. Ej, ministar! A navijač... To bi i u Nušićevom teatru ironije bilo nezamislivo.
- Kratko sam aktivan u politici. Nepunih godinu dana - počinje svoj prvi i sasvim slučajno izazvani intervju Jovan Šurbatović.

		Bivši su uprljali sport Pretrčavanje po imenima političara koji su prljavim rukama uzeli loptu traje gotovo koliko i flaša dobrog španskog vina. I to belog, koje Joca ne ljubi kao crno... - Od saveza do saveza, sve funkcije su prigrabili ljudi iz bivšeg režima. Koliko su bili sposobni da nešto urade, mogu samo nesrećni sportisti da vam kažu. Nesređeni računi, dugovanja, "nečitke" poslovne knjige i ostali recidivi nisu jedina muka. - Postoji i znatno opasni problem. Bivši su rasterali dobre i sada je teško pronaći kadrove. Jasno, ima mnogo sposobnih ljudi, ali upravo su najsposobniji gurani daleko. Da Ivica Dačić ne "zakucava" ponovo, Snežana Aleksić igra "pivota", Željko Simić hvata "šraubu" a Radoman Božović teniski reket, da se greške ne ponove, kadrovi mora da budu primarni zadatak svežeg ministra. U ovom sektoru, političke preporuke su jedine koje ne treba priznati.

U tabor pobednika, preko praga Demohrišćanske stranke?
- Bili su mi najbliži po stavovima, a nije zanemarljiva i snaga prvog čoveka Vladana Batića. O kakvom se političaru radi zna širok krug ljudi, ja sam imao sreću da ga odlično upoznam... Gospodin Batić je sjajan čovek i prijatelj. Vrlo neposredan, korektan, prijatan. Partijski prijatelji sarađuju i na drugim planovima. Recimo, fudbalskim.
- Zajedno igramo mali fudbal, a Batić je, koliko mu obaveze dozvoljavaju, sa nama vrlo često i na "Severu".

Da li ćete Vi, pored gradske fotelje, zadržati i stolicu Zvezdinog navijačkog kopa?
- Meni je mesto na "Severu", bilo bi besmisleno da fudbal sada gledam sa "Zapada"...

U društvu kolege po vokaciji, Aleksandra Vučića?
- To je druga priča. Ponavljam, uskladiću obaveze i za Crvenu zvezdu uvek ću imati vremena. Crvena zvezda je život, sve ostalo su sitnice.

Sitnica, ministar!?
- Znam koliko me delikatan posao očekuje. Stanje u klubovima i savezima je katastrofalno, politika je zaprljala sport do te mere da nas očekuje dugačak period čišćenja.

Kako će jedan "Delija", makar bio i ministar, da uđe u kuću Partizana?
- Svako razuman deli ljubav i posao. I, svako će raditi svoj posao. Do formiranja republičke vlade, ruke su mi vezane. Ne samo meni...

Vaš prethodnik, Mitar Mrkela, u vladu je ušao ispred SPO, sa terena "Marakane"?
- I gospodinu Mrkeli je bilo teško da radi. Bez saradnje sa republičkom vladom nemoguće je bilo šta planirati i činiti.

Vi stižete sa tribina i sa boljim pregledom?
- U centralizovanom sistemu vrlo dobro se zna ko ima kolika ovlašćenja. Saradnja i komunikacija su nam neophodni.

Joca u visoku politiku ulazi čvrsto stojeći na zemlji, bez glasnih reči i krupnih misli. Sa diplomom visoke škole, 32 godine, likom dobrog momka, harizmatičan na način da bude podjednako prihvaćen i omiljen na "Severu" i u DOS-u, Jovan Šurbatović ulazi da postigne gol. Politika je igra, on je igrač i navijač koji obećava svoj maksimum - za sport sportistima...

I. Petrović