[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 12. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

11. Nov 2000 17:01 (GMT+01:00)

Tajne ruske špijunaže (5)

Englezi popisuju carsku flotu

Ambasador Vitvort u maju 1708. uputio u London spisak brodova carske flote usidrene kod Peterburga

Vođeni su pregovori o uslovima zaključenja mira između Rusije i Švedske. S tim ciljem je Bereti-Landi organizovao „slučajni" susret Kurakina sa švedskim ministrom G. Hercelom u haškom parku Loo. Tokom njihovog razgovora bilo je rešeno pitanje organizovanja mirovnog kongresa na Alandskim ostrvima s proleća 1719. godine. Međutim, krivicom engleske i francuske diplomatije, pregovori na kongresu bili su prekinuti. Ambasadori Engleske i Francuske nisu ni u samoj Rusiji, gde su obavljali tajne zadatke svojih vlada, gubili vreme.

Oni su takođe koristili sve kanale kako bi dobili što verodostojnije informacije o poduhvatima Petra Prvog, o njegovim reformama i oružanim snagama.

Posebnu obaveštajnu aktivnost ispoljavali su engleski diplomati. Ambasador Engleske u Peterburgu Vitvort, bio je i diplomata i obaveštajac u isto vreme. U maju 1708. godine uputio je u London „spisak brodova carske flote koji stoje usidreni na trideset vrsta od Peterburga". U tom spisku bio je naveden i kvantitativni sastav brodskih komandi. Vitvort je, ubrzo posle predstavke ruske vlade, opozvan u London.

Tajne podatke o sastavu ruske armije i vojnopomorske flote prikupljale su i diplomate iz drugih evropskih zemalja. Osim ambasadora, u Rusiji su špijunirali i takozvani rezidenti inostranih zemalja, među kojima i Švedske. U Moskvi je, na primer, tajno delovao stokholmski rezident Tomas Kniperkron, interniran na početku Severnog rata. Njegova aktivnost postala je primetna u vreme upada švedskih vojnih snaga u Rusiju.

O stepenu borbene gotovosti Kniperkron je javljao u Stokholm tajnim kanalima. Saznavši za špijunsku delatnost švedskog rezidenta, Petar je odlučio da ga razmeni za kneza Hipkova koji je bio zatočen u Stokholmu. Kniperkron se međutim, bojeći se gneva Karla Dvanaestog odrekao razmene o čemu je izvestio diplomatsku kancelariju u Moskvi. Petar je bio uznemiren ovim događajem i uputio je gnevno pismo Musinu-Puškinu u kome je zahtevao izgnanstvo švedskog rezidenta i njegove porodice u Verhoturje ili Toboljsk. Izgnanstvu iz Moskve bili su podvrgnuti i švedski oficiri zarobljeni na početku Severnog rata.

Za špijunska dejstva i tendenciozno prikazivanje stvari s carevićem Aleksejem, ruska vlada je po Petrovom ukazu krajem 1719. godine proterala iz Rusije i austrijskog diplomatu Plejera. Kao revanš usledio je predlog austrijskog imperatora ruskom ambasadoru F.P. Veselovskom da odmah napusti Beč. U godinama 1717. do 1718. na međunarodnoj areni se zaoštrila diplomatska borba između Rusije i Trojnog saveza, u koji su ulazile Engleska, Holandija i Francuska. Avgusta 1718. godine, ovom savezu se priključila i Austrija.

Konstelacija političkih snaga u Evropi je tako postala krajnje nepovoljna za Rusiju. Antiruski talas je osobito snažno pogodio Englesku. Ona se na svaki način upinjala da svoje nove saveznike nagovori na otvorenu konfrontaciju s Rusijom. Petar Prvi je uložio mnogo truda kako bi osujetio planove Londona. U toj akciji uzeli su učešća gotovo svi ruski diplomati u inostranstvu. Rezultat njihovih zajedničkih napora bio je da se Trojni savez, u suštini, raspao. Car je ovom prilikom znalački iskoristio protivurečnosti kojima su bili opterećeni odnosi između zapadnoevropskih država.

Petar Prvi je diplomatskim akcijama uopšte pridavao mnogo pažnje i njegove vojne kampanje bile su pripremane i učvršćivane uz pomoć konkretnih spoljnopolitičkih koraka. Rezultati Azovskih pohoda, na primer, bili su potvrđeni Konstantinopoljskim mirovnim ugovorom 1700. godine. Uoči Severnog rata Petar je uz pomoć diplomatije uspeo da stvori antišvedsku koaliciju. Pred Poltavsku bitku Petar je diplomatskom akcijom neutralisao pokušaje Karla Dvanaestog da Tursku i krimske Tatare uvuče u borbu protiv Rusije, o čemu je ranije već bilo reči. Veštom spoljnom politikom Petar je obnovio Severni savez koji se raspao 1706. prisajedinivši mu i Prusiju i Hanover.

Uz pomoć iskusne diplomatije Petar je uspeo da spreči katastrofu ruske armije kod Pruta 1711. godine. On je (bez obzira na zahteve Engleske) diplomatskim naporima postigao zaključenje Ništadskog mira 1721. godine, mirovnog ugovora s Persijom 1723. i, najzad, uspeo je da izbegne novi vojni konflikt s Turskom 1724. godine. U svim ovim slučajevima Petar Prvi je nastupao istovremeno i kao izvanredni vojskovođa i kao mudri diplomata. Pri tom se uvek oslanjao na svoje talentovane ambasadore. Oni su predstavljali takozvanu diplomatsku vojsku Petra Prvog koja je sazrevala u bitkama na spoljnopolitičkim frontovima. Zajedno sa njima sazrevala je i jačala i politička obaveštajna služba Rusije. Rezultat svega ovoga bio je da su se ruski izaslanici i obaveštajci Petrove epohe odlično orijentisali u međunarodnoj politici. Zahvaljujući njihovoj elastičnoj diplomatiji poništeni su mnogi antiruski planovi u trenucima koji su bili najkritičniji za Rusiju.

Ipak, sudbina njene državne samostalnosti i nezavisnosti odlučivala se pre svega na ratnim frontovima. Herojski poduhvati oružanih snaga i diplomata Petrove epohe već su daleka prošlost; ipak, slavna tradicija je preneta i na nova pokolenja. Ratnici Petra Velikog predali su je čudo-bogatirima Suvorova i Ušakova, oni - rodoljubima Kutuzova i Nahimova, Skobeljeva i Brusilova, Frunzea i Žukova, i svim drugim nezaboravljenim herojima - graničarima i obaveštajcima čija su imena zlatom utisnuta u stranice otadžbinske istorije. Neraskidiva je veza koju iskivaju vekovi i pokolenja.

Piše: Sergej Maculenko
Nastavlja se


vesti po rubrikama

^feljton

17:01h

Tajne ruske špijunaže (5): Englezi popisuju carsku flotu

17:36h

Za zdravlje dece (4): Šta jača kosti deteta

18:02h

Naučnici i rodoljubi (16): Otac naučne geografije

 



     


FastCounter by LinkExchange