[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 8. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

07. Nov 2000 19:35 (GMT+01:00)

Naučnici i rodoljubi (12)

Veliko naučno poštenje

Doprinos Pupina i Tesle naučnoj pobedi naizmenične struje

Pupin po svom povratku (1889) sa poslediplomskih studija, stekavši naučnu titulu doktora nauka, na Kembridžu i Berlinu, odmah je dobio akademski položaj na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Svoju akademsku karijeru, koja je trajala 40 godina, započeo kao profesor "matematičke fizike", mada je kasnije morao da predaje i druge predmete, na novoosnovanom Odseku za elektrotehniku. Laboratorijska oprema u poređenju sa onom u Kembridžu i Berlinu, bila je nikakva, tako da za ozbiljniji naučno-istraživački rad, i zbog preopterećenosti u nastavi, ostalo je veoma malo vremena i mogućnosti.

Foto

Nikola Tesla (1856-1943), naučnik svetskog glasa, genijalni eksperimentator, elektrotehničar i fizičar

Njegov kolega, kasnije i doživotni prijatelj, profesor Kroker je postavljen za predavača "elektrotehnike" - koji je prvi put odvojen od fizike. Njih dvoje su nosili glavni teret na tom odseku i bili prvi sastavljači Nastavnog plana i programa za taj novo uvedeni predmet. Američki institut elektrotehničkih inženjera saznao je o Pupinovom angažovanju na polju iz oblasti "električnih nauka", pa je bio pozvan da održi predavanje o tome na godišnjem sastanku 1890. godine u Bostonu. Predavanje je nosilo naslov "Praktična strana teorije naizmeničnih struja". Ovom predavanju, pored članova Instituta, prisustvovali su i poslovni ljudi, jer su osećali da se tu kriju mogućnosti novih ulaganja.

U ono vreme, Pupin još nije poznavao ni N. Teslu ni Edinsona (koji je uložio ogromna sredstva za uređaje jednosmerne struje). On je dobro znao suštinu njihovih sistema, a za celu stvar se zauzimao isključivo s naučnog stanovišta. Naučno poštenje i znanje su mu nalagali da se izjasni za ono rešenje koje će čovečanstvo brže voditi napretku, mada je bio svestan činjenice da ga ta "električna jeres" može skupo koštati i odvojiti od pedagoško-naučne karijere, koja je tek pred njim predstojala. Mada su se puno njih u toku predavanja mrštili i prekidali, a kasnije i tražili njegovu ostavku na Kolumbija koledžu, njegovo predstavljanje i kasnije objavljeni naučni članci predstavljali su veliki doprinos pobedi naizmenične struje nad jednosmernom. Konačnu pobedu naizmenične struje omogućilo je Teslino otkriće "polifaznih naizmeničnih struja" i niz patenata uređaja i elektromotora koje je proizvodio uz finansijsku pomoć, drugog velikog američkog industrijalca Vestinghausa, koji je otkupio sve do tada objavljene Tesline patente.

Pupin je u poznatom američkom časopisu "Elektrical Wolrd" (1891) ponovo je stao u odbranu Teslinog polifaznog sistema i dokazao da je Dolivo Dobrovolski, koji je tvrdio da je na polju polifaznog sistema i sam došao do novih otkrića i pronalazaka, pogrešno shvatio principe Teslinog sistema.

Foto

Mihajlo Pupin (1854 - 1935), fizičar, pronalazač, diplomata, humanista, pisac i mecena

Odnos Pupina i Tesle nije dovoljno rasvetljen. Često je pisano da između ova dva velikana nisu postojale prijateljske veze. Najverovatnija pretpostavka da je između njih u jednom periodu došlo do zahlađenja odnosa, a to je nastao kada je Pupin prodao neke svoje patente Markonijevoj kompaniji sa kojim je Tesla vodio sudski spor. Nažalost, taj spor je rešen tek nakon Tesline smrti. Vrhovni američki sud, nakon 31 godina poništio Markonijeve patente za radiotehniku i bežičnu telegrafiju s obrazloženjem da je to N. Tesla pronašao daleko pre njega.

Najuverljiviji dokaz da su se Pupin i Tesla susretali dato je u saopštenju Nj. Terboa (Trbojevića), unuka Angeline Starije Tesline sestre, koju je podneo na Međunarodnom naučnom skupu 1979. godine prilikom obeležavanja 125. godišnjice rođenja M. I. Pupina. Između ostalog on navodi sledeće:

Pupin je bio izrazito društvena ličnost okružen sa mnogo prijatelja i poznanika, komunikativan, izdašne ruke u davanju priloga za napredak stare i nove domovine, odan svetu nauke ali i porodici, čovek kome nije bilo ništa strano što je ljudsko. Znao je danima i noćima da se bavi na Koledžu, ali i da sedne s prijateljima i popije i zapeva, da vodi računa o uvećanju svog velikog imanja i imetka, da se bavi sportom, jednom rečju, da živi sa svetom u kome je živeo.

Nasuprot Pupinu, Tesla je bio sav okrenut sebi, svim bićem predat nauci, zarobljenik eksperimenta i svoje laboratorije. Ličnost koji je nerado komunicirao sa svetom, zakleti neženja, asketa u piću i jelu, usamljenik i samotnjak do smrti. On je ostao naučnik do kraja svog života bez sredstava da bi mogao proveriti sve svoje izume u laboratoriji. Umro je u potpunoj samoći u hotelu "Njujorker" 7. januara 1943. godine. Danas se lične beleške i sva Teslina ostavština čuvaju u "Muzeju Nikola Tesla" u Beogradu koji je osnovan 1952. godine. Nešto kasnije u Beograd je preneta i urna s Teslinim pepelom. Na kraju svog saopštenja Nj. Terbo navodi: U našoj kući kako ujak Tesla i prof. Pupin bili su poštovani i voljeni više od drugih…

Bilo kako bilo, zna se: pred svoju smrt, sa bolničke postelje, Pupin je pozvao Teslu da ga poseti. Po dobrom običaju naroda svoje pradomovine oni su se izljubili i u istoriji elektrotehnike zauvek ostali. Iako su obojica doživeli duboku starost za njih se može reći da je nepravedno što im je priroda dodelila samo jedan ljudski vek.

Jugoslovensko udruženje pronalazača JUPIN sa ponosom nosi ime genijalnog pronalazača "Nikole Tesle". Dok je SANU u svojim izdanjima: "100 najznamenitijih Srba" i "Život i delo srpskih naučnika" uvrstila s punim pravom oba dva naša gorostasa nauke, iako su oni stvarali u SAD, ali njihovi pronalasci su poslužili napretku celog čovečanstva.

Priredio: Dr Mihajlo Molnar
Nastaviće se


vesti po rubrikama

^feljton

19:01h

Tajne ruske špijunaže: Petar Veliki i sultanova majka

19:35h

Naučnici i rodoljubi (12): Veliko naučno poštenje

 



     


FastCounter by LinkExchange