BRISEL (Sense) - Po prijemu zemalja kandidata u Evropsku uniju i njenom proširenju, svaka bi zemlja trebalo da u izvršnom telu Unije, Evropskoj komisiji, bude zastupljena s jednim komesarom; to bi bila garancija ravnopravne nacionalne zastupljenosti i legitimnosti, mišljenje je predsednika Evropske komisije Romana Prodija.

Prodi je mišljenje Komisije o institucionalnim reformama upravljanja EU, za koje se svi slažu da su potrebne i bez kojih nije moguće ni zamisliti primanje novih članica, u Briselu izneo na vanrednoj konferenciji za novinare. NJegove izjave posebno su važne jer su saopštene kao verovatno definitivni stav Komisije pred evropski samit u Nici koji će se održati krajem decembra.

U takvom, proširenom sastavu Evropske komisije, koja danas broji 15 članova, ubuduće bi, kad se u EU prime zemlje iz istočne i srednje Evrope, bilo 28 članova. Zbog toga su, rekao je Prodi, neophodne temeljne reforme u radu Evropske komisije.

		„Pojačana saradnja" Evropska komisija naklonjena je i predlogu da se utvrde mehanizmi kojima bi se omogućila tzv. "pojačana saradnja" zemalja u određenim područjima, a da ih druge zemlje pri tome ne ometaju. Prodi je time priznao želje Nemačke i Francuske, s jedne, nasuprot Velikoj Britaniji s druge strane. Danas je mogućnost takvog načina rada ograničena, jer svaka članica može vetom sprečiti takvu saradnju. Komisija veruje da pravo veta u ovom području treba ukinuti, a pojačanu saradnju dozvoliti ako bi u njoj sudelovala najmanje trećina članica. Pojačanu saradnju trebalo bi dozvoliti, kazao je Prodi, u većini područja, pa i u onim najosetljivijima - spoljnoj politici i bezbednosnim pitanjima.

Na prvom mestu, trebalo bi znatno ojačati ulogu predsednika Komisije i odgovornost komesara. Njih bi imenovao predsednik Komisije, s tim da bi ih mogao samostalno i da razreši. Brisel zato predlaže nužne promene i u načinu glasanja u Komisiji, promene bez kojih bi proces donošenja odluka, koji ni sada nije posebno efikasan, bio gotovo nemoguć. Prodi predlaže načelo proste većine, što znači da bi broj glasova koje imaju pojedine članice odražavao broj stanovništva zemlje iz koje komesar dolazi. „To je najdemokratičniji način", misli Prodi.

Što se tiče Evropskog parlamenta, Prodi je ponovio u Briselu sada prevladavajuće mišljenje da broj članova, ako parlament želi da ostane efikasan, ne bi smeo da se popne iznad 700.
Ključ rešenja efikasnog upravljanja EU jeste, veruje se u Komisiji, u ograničavanju prava veta pri donošenju zajedničkih odluka. Donošenje odluka kvalifikovanom većinom glasova treba uvesti kao pravilo, a donošenje odluke konsenzusom, kako se sada radi, treba da postane izuzetak. Glasalo bi se konsenzusom samo u retkim slučajevima: kad odluke treba da ratifikuju nacionalni parlamenti, kad se radi o odstupanju od zajedničkih zakona ili kad je reč o delovanju zajedničkih institucija.

Prodi je rekao da pravo veta najpre i prvenstveno treba ukinuti u trgovinskoj politici, u onim delovima socijalne politike bitnim za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i pri politici migracije i dodele azila. Takođe, kaže Prodi, do 2006. treba uvesti i glasanje kvalifikovanom većinom o izvorima sredstava kojima će se pomagati manje razvijene regije. Ovo bi posebno bilo važno za sadašnje zemlje kandidate čijim ekonomijama treba pomoći kako bi se mogle uopšte da mere s razvijenim, starim članicama EU.

INES SABALIĆ