Zanimljiva je pozicija pripadnika bivšeg SPS-JUL režima ovih nedelja. Znaju da je vek te vlasti istekao, nalaze se u potpuno neprijateljskom okruženju, a i dalje su mnogi od njih na važnim položajima i neposredno utiču na državne i ekonomske poslove. Što je riba sitnija, to više veruje da može da prepliva iz stare u novu vlast i da sačuva sopstvene pozicije. Danas se svakodnevno iznenađujemo kada čujemo ko je sve bio na strani opozicije tokom proteklih teških godina, a da to nismo znali. Takvima, svakako, nisu važne stranke kojima su doskora pripadali i spremni su da ih zaborave i otpišu, jer im je stalo samo do ličnog interesa. I to nije loše, jer kruni snagu sila mraka, opisuje dr Boško Mijatović iz Centra za liberalno- demokratske studije deo društveno-političkog miljea u kojem deluju "prebezi i borci" bivšeg režima.

Šta je s "većim ribama" koje su imale presudan uticaj na naš dosadašnji život i koje očito još uvek mogu da utiču na našu budućnost?
- Naravno, interesantnije su te veće ribe, one koje javnost zna, one koji su bili ministri i slični faktori tokom prethodnih godina. Znam da ni oni nisu bili bitni pod Miloševićem, da su samo slušali i radili šta im se kaže, ali njima je teško da operu ljagu sa svog imena i kažu: - Mi nismo unesrećili ovu zemlju. Važni ljudi SPS-a i JUL-a imaju nekoliko opcija, čiji izbor zavisi kako od njih samih tako i od politike njihovih stranaka. Najgora je, verujem, ona koju je izabrao Zlatan Peručić kada je pokušao da se predstavi kao veliki borac protiv Miloševićevog režima. Time je samo izazvao sveopšti prezir, a sebi nije pomogao. Pametnija je politika kooperacije s novim vlastima u pokušaju da se napravi neki dil. Na primer, čovek ima ne samo političku, već i finansijsku prljavštinu iza sebe i pokušava da bude uslužan i pomogne novim, neiskusnim vlastima u savladavanju teških problema. Zna da je poduhvat rizičan, jer te demokrate ipak mogu sutra da izvuku nekakve kompromitujuće papire i pokvare celu kombinaciju. Ali, vredi pokušati, jer su alternative još lošije.

Neki režimski političari i "aktivisti" su se sakrili u mišje rupe, neki se ipak javno busaju u grudi?
Opcija otpora novoj vlasti sasvim je legitimna, ali je šansa na uspeh mala. Ko razuman može verovati da SPS (pacovi iz JUL-a su se već razbežali) može da nešto ozbiljno uradi u bliskoj budućnosti? Ipak, postoje dve kategorije ljudi koji mogu izabrati ovu varijantu. Prvi su oni koji su ogrezli u zlodela i koji ne mogu da veruju da bi kooperacijom s DOS-om mogli nešto postići. Za njih u stvari izbora nema: preostaje im samo borba i nada u preokret. Drugi su klinci iz trećeg i četvrtog ešelona, koji nemaju putera na glavi i koji idu na strategiju čekanja pogodnog trenutka u daljoj budućnosti kako bi opet došli na vlast kao umivena stranka socijaldemokratske orijentacije, nešto kao Kvažnjevski i njegovi u Poljskoj.

Kao neko ko vreba iz prikrajka i čeka na tuđe greške?
Ti borci protiv novog stanja imaju na umu tri činioca. Prvi je Milošević koji će, kao genijalni taktičar, smisliti nešto pametno. Nije im važno to što je on proskribovana ličnost i što ne sme otvoreno da se upusti u politiku, već im je bitno što postoji neko ko će valjano vući konce, makar zato što je i sam zainteresovan (da ne ode u Hag). Drugi činilac jeste vera da DOS neće dugo izdržati, već da će se raspasti pod teretom sujeta i političkih razlika. Ovo nije loš rezon, ali se nadam da nije realističan. Treći je teška ekonomska i socijalna situacija u zemlji i pomisao da Zapad neće uspeti da je sanira, pa će narod uvideti da nema sreće i boljitka ni s demokratama na vlasti. Ukoliko još može da se doprinese lošem scenariju, tim bolje. Teško je, na primer, poverovati da veliko smanjenje kapaciteta EPS-a u ovoj, prema prethodnoj jeseni, nema nikakve veze s politikom.

Koliko onda verujete u saradnju, makar ona bila i prinudna i prelazna, starog i novog u Republičkoj vladi?
Verujem da sadašnja ekipa SPS-a u Vladi Srbije uglavnom pripada borcima, a ne kooperativnima. NJihovo ljubazno lice ne treba da nas zavara. Borba oko Radeta Markovića, šefa DB-a, može navesti na pomisao da SPS ne bi imao ništa protiv da DOS (i ona marginalna stranka koja se zove SPO) izađu iz Vlade i da SPS ostane sam i pokupi politički berićet iz zapadne pomoći. Drugim rečima, pokušali bi da predstave kako je snošljivo socijalno stanje rezultat baš njihove genijalne politike, a ne zapadnih darova. Znam da im za takvu strategiju manjkaju državni mediji, ali ništa u ovom životu nije savršeno. U stvari, osnovi problem za sve socijaliste jeste haos u kojem im se nalazi stranka. Jedni bi da se čistka završi s Marjanovićem i Mirom, a i sa Slobom ako se mora, a drugi bi da se ide znatno dalje i da se položi temelj zdrave budućnosti. Ja navijam za to da se što manje promene, jer će tako biti katastrofalno potučeni 23. decembra. Bilo kako bilo, socijalisti čekaju svoj kongres i unutrašnje raščišćavanje, pa će onda u akciju. Današnja jagnjad postaće vukovi, a veliki resursi SPS-a, i finansijski i organizacioni, biće ubačeni u igru. ]

Bojana Jager