"U pravosuđu neće biti nikakvih pomaka nabolje ako Služba državne bezbednosti ostane onakva kakva jeste. Ljudi se nje plaše, jer je u njihovim rukama koncentrisana ogromna moć i nekontrolisana vlast", kaže za "Glas" Sead Spahović, koministar pravde u Prelaznoj vladi Srbije.

Poslednjih nedelja novine su pune afera čiji su akteri ljudi iz vrha bivšeg režima. Slikaju im se vile, piše o milionima maraka koje se iznose iz zemlje, o platama koje primaju i za po sedam funkcija, a tužilaštvo i sud ništa ne preduzimajua?
- Redak je slučaj da novinski članci pruže činjenice koje mogu da predstavljaju osnov da tužilaštvo krene u postupak. Ipak, obaveza državnih organa jeste da primenjuju zakon, da provere ima li osnova odnosno dokaza za pokretanje krivičnog postupka. Mnogo važnije od toga jeste da policija odradi svoj posao.

Ona treba sve te navode iz štampe da proveri. Ne želim da govorim o tome šta i kako policija treba da radi, ali je činjenica da trenutno postoji vakuum i da organi gonjenja čekaju nalog šta smeju da rade a šta ne. Male izmene koje smo napravili u pravosuđu, a koje su veoma važne jer su ostavke podneli predsednik Vrhovnog suda Srbije i republički javni tužilac, ništa ne znače ako se ne ispuni i treći uslov i ostavku ne ponudi načelnik SDB-a, jer je to čovek koji kontroliše policiju u celini.

Montirani procesi "U montiranim procesima postupak začinje SDB, a u predmetima gde se radi o kriminalu, ubistvima, gde nema ishoda postupak se zavrđava kod SDB, jer zbog nje nema ishoda. To je začaran krug u kome Služba stoji i iza montiranih procesa tako i iza opstrukcije otkrivanja dela za koje postoje indicije da je Služba umešana. U montiranim procesima SDB ima mogućnost da silom autoriteta natera tužilaštvo i sud da istera određeni proces," objašnjava Spahović.

Advokat Ivan Bajazit, bivši sudija Okružnog suda u Beogradu Sudije podanici U starom Rimu se znalo da ići k sudiji znači ići k pravdi. Dve hiljade godina posle toga mnoge sudije u Jugoslaviji su zaboravile na to ali su zaboravile i da onaj ko piše nepravdu nije dugog veka i zato je njegova karijera kratka. Pravosuđe je na poslednjim izborima zakazalo a sudije su se loše ponele i nisu časno odradile posao, kaže advokat Bajazit. Po njegovim rečima razlozi su mnogobrojni, a pre svih je patološki strah sudija da sačuvaju 200 maraka, kolika im je mesečna plata. Sudija koji hoće da bude nezavisan u objektivnom smislu mora da bude pre svega takav u subjektivnom pogledu po svom karakteru, ličnosti, da ima inicijativu, stabilnost, a ne sudija koji će zbog malih (plata) i velikih (stanovi i krediti) interesa postati podanik. Ako sam ja kao sudija imao hrabrosti da izreknem smrtnu kaznu, zašto ne bi neslaganje sa određenim postupcima izneo predsedniku Suda . Pouzdano znam da su predsednici sudova zabranjivali sudijama da odlaze na miting pod pretnjom suspenzije i otkaza, ističe Ivan Bajazit.

Treba da zauzmemo stav oko bitnog pitanja: jesmo li zadovoljni načinom na koji radi policija ili nismo. Očito da je prethodni režim bio zadovoljan njenim radom, jer je policiji svake godine delio generalske činove. Policija je radila kako je prethodni režim želeo. Kao građanin i sada kao ministar pravde nezadovoljan sam njenim radom jer smatram da ona ne sme da bude partijska, i da ne može Glavni odbor SPS-a da odlučuje da li će pomoćnik ministra policije dati ostavku. Kada je u pitanju krivično pravosuđe, a naročito kada je reč o tužilaštvu, tužilac ima veliki izgovor u tome što policija ne radi svoj posao. Slučajevima Stambolić, Ibarska magistrala i još nekim tužilaštvo se pravda da policija ne radi svoj posao kako treba, a policija na to ništa ne odgovara.

Znači, tužilaštvo nema mehanizme da natera policiju da radi svoj posao?
- Tužilaštvo nema načina da primora policiju, jer je ona poslednja operativna sila vlasti. Policija je instrument tužilaštva, i ako ona neće da sprovede ono što tužilaštvo od nje traži, nema načina da je na to natera. Recimo, tužilaštvo je u slučaju Ibarske magistrale dalo nalog da se utvrdi čiji je kamion na carini. Taj nalog je dat u maju ove godine, a policija za pet meseci nije ušla u carinu da vidi kome je dat kamion.

Tužilaštvo čeka izveštaj a ne dobija ga, a sve bi moglo da se završi za dva dana. To je vrlo značajan slučaj, jer je podneta krivična prijava u kojoj je izneta sumnja da je država umešana u ubistvo. Interes svake normalne zemlje jeste da se to raščisti. Mi to ne možemo kad nemamo SDB i nezavisnu kriminalističku policiju.

Ako načelnik SDB-a podnese ostavku a policija postane vanstranačka, mislite li da će tužilaštvo i sud uraditi svoj posao?
- Apsolutno. S ovim istim ljudima koji rade u pravosuđu, tužilaštvo i sud će dati bolje rezultate ako se prekine taj patronat SDB-a nad pravosuđem. Mislim da će svi predmeti koji stoje u fioci okružnog tužioca biti aktivirani kad Radomir Marković podnese ostavku i da je to glavni razlog što on ne odlazi s tog mesta. On je bitan samo dok je na vlasti.

To može da znači da okružnom tužiocu i predsedniku Okružnog suda opet neko drugi može da javi da se neki predmet stopira?
- To je istreniranost starih kadrova da slušaju naloge. Ali od nečega mora da se krene. S jedne strane, moramo da ukidamo izvore naloga a s druge strane da sklopnimo one koji su podložni da postupaju po direktivi.

Ako se "oslobodi" SDB, hoće li time biti oslobođeno i tužilaštavo?
- U izvesnoj meri hoće. Nije dovoljno da se promeni šef Udbe da bi tužilaštvo počelo da radi dobro, ali je to jedan od preduslova. Kada bi se sklonili Rade Marković i Milan Radonjić, za tri dana bi se utvrdilo ko je ubio Ćuruviju, ako ne ko, onda bar kako je ubijen. U slučaju Ćuruvije postoji najmanje deset svedoka koji bi mogli biti saslušani u istrazi, jer se pratnja nije mogla sprovesti bez učešća najmanje dve ekipe. Ti svedoci su živi i lako je doći do njihovih imena.

Verujem da oni nisu znali kakav je krajnji ishod te akcije. Krajnji cilj bi mogao da objasni onaj koji je akciju naredio. I otmica Ivana Stambolića ne može se rasvetliti bez pribavljanja dokumentacije Službe. Ključno pitanje je da li je Stambolić bio pod tretmanom, od kada, zbog kojih razloga kao i kada je ukinuta obrada. Treba utvrditi koje zabranio da "Politika" i RTS o ovome ne izveštavaju. Ako je izvor zabrane funkcioner MUP-a, onda je ova indija vrlo ozbiljna, i omogućava otvaranje krivičnog postupka. U većini nerazjašnjenih političkih ubistava koincidira da su žrtve prethodno bile pod tretmanom Službe. Proces utvrđivanja ovih činjenica ne može nikako da se zaustavi, jer dokaza toliko ima da ih je ne moguće sve uništi.

Okružni javni tužilac Andrija Milutinović Tužilaštvo čeka policiju - Tužilaštvo nema mogućnosti da samo prikuplja dokaze i upućeno je na organe otkrivanja, koji su po zakonu dužni da nam prikupe dokaze - rekao je Okružni tužilac mr Andrija Milutinović. Tužilac je naglasio da je još 5. septembra formiran predmet o slučaju Ivana Stambolića i da je u nekoliko navrata traženo od policije da dostavi izveštaje ali ih nije dobio. Poslednji put to je učinjeno 27. oktobra pošto je prethodno advokat Biljana Kajganić tužilaštvu podnela dopis.

Miroslav Todorović predsednik Vrhovnog suda Kako "Glas" saznaje novi predsednik Vrhovnog suda Srbije posle ostavke Balše Govedarice biće advokat Miroslav Todorović, bivši sudija Okružnog suda u Beogradu, koji je pre nekoliko meseci zajedno s još nekoliko svojih kolega razrešen sudijske funkcije. "Glas" saznaje da će nakon decembarskih izbora mnogim sadašnjim advokatima koji su bili bivše sudije biti ponuđena mesta predsednika sudova. Pominju se Vida Petrović Škero, Nikola Nikolić.

Jasna Rašević