Milan Nedeljković se rodio 1857. godine. NJegov otac Grigorije doselio se u Beograd iz sela Jabučja blizu Lazarevca. Bio je abadžija boljeg imovnog stanja. U tom delu Beograda, okružen abadžijskim šegrtima i kalfama, odrastao je Milan Nedeljković. Iako je doživeo duboku starost, umro je 1950. godine u 93. godini života, o njegovim prvim školskim danima, a i periodima života, on sam nije pisao, a ni njegovi savremenici. Prvi zapisi o njegovom školovanju, koju je započeo verovatno sa šest godina, vezan je za stogodišnjicu Prve muške gimnazije u Beogradu, koju je završio školske 1872/73. kao đak generacije. Nedeljković se 1873. godine upisao u Veliku školu, na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je diplomirao sa odličnim uspehom u 19. godini života. Oca je izgubio dok je bio gimnazijalac, pa se pretpostavlja da je posle diplomiranja pomogao svojoj majci Aleksandri oko vođenja poslova, pošto je imao mlađu braću i sestre (petoro njih).

Nedeljković je od svoje 16 godine bio opčinjen nebom i zvezdama, verovao da među njima ima bezbroj planeta na kojima su svetovi slični našem i žarko je želeo da postane astronom. On je postao nezaobilazna ličnost u istoriji srpske astronomije i meteorologije. Otvorio je meteorolozima i astronomima vrata najviše školske ustanove u Srbiji. NJega možemo smatrati prvim srpskim astronomom, a Milutina Milankovića drugim, koji je svojim delom „Kanonom osunčavanja" stigao do vrha te nauke.

		Gde je bila Savamala U vreme Miloša Obrenovića Srbija je dobila autonomiju. Turski paša nije dozvoljavao da se Srbi naseljavaju u Beograd. Da bi knjaz Miloš utvrđivao moć srpske autonomije, počeo je da naseljava Srbe van gradskih zidina, tako je nikla hrišćanska varoš koja se širila prema vračarskim brežuljcima. Široke ulice s drvoredima sekle su se pod pravim uglom. Deo grada s lepim kućama od Savske kapije prema Terazijama nazvana je Savamala. Verovatno su tada ime dobili i Zeleni venac i Balkanska ulica.

Svoju pedagošku karijeru započeo je 1877. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao pripravnik fizike i matematike. Iako je imao najbolje ocene od ostalih pripravnika, rektor Velike škole mu je dodelio platu od 100 dukata, dok su ostali pripravnici imali 300 dukata, smatrajući da je on dobrog imovnog stanja. Tu nepravdu je trpeo godinu dana. Dopisivanje Nedeljkovića s Ministarstvom prosvete započeto je 1878. godine i bili su usmereni jednom jedinom cilju: unapređenju astronomije i meteorologije u Srbiji, pošto su 1863. godine prilikom prerastanja Liceja u Veliku školu zaboravili na ove predmete. On je zamolio ministra prosvete da mu omogući studiranje u inostranstvu na nekom univerzitetu u Francuskoj ili Nemačkoj, pošto je dobro savladao ove jezike. Posle godinu dana, 1879. ministar Bošković je odlučio da mu se dodeli stipendija i tražio je od fakulteta savet na koji univerzitet da ga pošalju. Tada uvaženi profesori: J. Pančić, S. Lozanić, LJ. Klerić, D. Nešić i dr. predložili su da se Nedeljković pošalje u inostranstvo na četiri godine: prve tri godine da studira na Sorboni u Parizu, a četvrtu godinu da provede putujući i usavršavajući se po evropskim centrima za meteorologiju i astronomiju, da bi se upoznao sa teorijom i upotrebom astronomskih i meteoroloških instrumenata i da upozna značajne meteorološke situacije u Evropi. Početkom leta 1879. godine Nedeljković je stigao u Pariz. Školski raspust iskoristio je da se upozna sa francuskim školskim sistemom. U Parizu se te godine pripremalo osnivanje Astronomske škole u Pariskoj opservatoriji. Mogućnost upisa u njih imali bi samo kandidati s diplomom matematičkih nauka. On nije gubio vreme, obavestio je ministra prosvete da će redovno upisati matematiku, a vanredno fiziku, jer samo tako je mogao stići do Astronomske škole i ispuni obavezu koju je potpisao u Beogradu. Sa ovom odlukom složili su se i njegovi bivši profesori sa Velike škole u Beogradu, koji su dali saglasnost da se on pošalje u inostranstvo. Pored predavanja koje je slušao na Sorboni i na Koledž D Frans u Muzeju istorije prirode, slušao je meteorologiju, klimatologiju i vežbao eksperimentalnu fiziku.

U jednom dopisu obaveštava Ministarstvo prosvete u Beogradu da njegovi francuski profesori žale što u Beogradu nema ni astronomske ni meteorološke opservacije. Osim toga, jasno je dao do znanja da namerava da promeni prvobitan program specijalizacije: nameravao je da u trećoj godini boravka u Parizu upiše Astronomsku školu. Svaki njegov izbor podržavali su njegovi profesori s Velike škole. To ukazuje na poverenje i ugled koji je kod njih uživao. Očito je da su verovali u njegove sposobnosti i namenili mu ulogu osnivača Katedre za astronomiju i meteorologiju, koji je dopunom Zakona o Velikoj školi 1880. godine uvedena, ali nije mogao da se realizuje zbog nedostatka profesora. NJegovi profesori u Parizu ocenili su da on ima mogućnost da astronomiju i meteorologiju u Srbiji dovede na evropski nivo. Omogućili su mu da praktično vežba u Centralnom meteorološkom birou, gde je učestvovao u prognoziranju vremena. Na stacijama u okolini Pariza učio je geodetske poslove i geomagnetska merenja. Po predlogu svojih profesora, obišao je opservatorije u Marseju, Nici, Tuluzu, Bordou, Lionu... Van škole bavio se matematikom i nebeskom mehanikom, a u meridijanskoj službi određivao konstante instrumenata. Punih pet godina proveo je Nedeljković u Parizu. Grad je napustio noseći sa sobom pregršt diploma i puno priznanja. Stekao je diplome matematičkih nauka, fizike, astronomije, meteorologije i precizne mehanike. Osim diploma, poneo je i dokaze da je stekao iskustvo za praktičnu primenu stečenog znanja meteorologije, astronomije i primenjene fizike.
U jesen 1884. godine državni pitomac Milan Nedeljković zatražio je od Ministarstva prosvete da mu da Katedru za astronomiju i meteorologiju na Velikoj školi u Beogradu. Pored ostalog, napisao je ministru da se osposobio za: „Podizanje Beogradske Opservatorije i meteoroloških stacija u Srbiji, jer su iste ustanove nužne i Katedri astronomije i meteorologije u Velikoj školi i nauci, a i našoj domovini zarad njenog razvijanja i ugleda među kulturnim narodima". Ministar mu je ponudio Katedru matematike i fizike, koju je odbio te je postavljen za suplenta (docenta) astronomije i meteorologije.

SUTRA: NEDELJKOVIĆ
U VELIKOJ ŠKOLI