NJUJORK - Posle osam godina izgnanstva iz međunarodne zajednice, satanizacije i neraščišćenih statusnih pitanja, Jugoslavija je od srede punopravni član Ujedinjenih nacija. Ovakvu odluku donela je Generalna skupština svetske organizacije, na jednoglasnu preporuku Saveta bezbednosti, aklamacijom i bez glasanja.

Na Ist Riveru su munjevito reagovali na zahtev novoizabranog predsednika SRJ dr Vojislava Koštunice za obnovu članstva i stvari su krenule tokom koji nisu očekivali ni najveći optimisti.

U jugoslovenskim diplomatskim krugovima u Njujorku pojedinci su izražavali bojazan da bi prijem u članstvo mogao da bude uslovljavan novim zahtevima, a strahovalo se i zbog mogućih posledica tužbe koju su Hrvatska i Bosna podnele Međunarodnom sudu u Hagu za ratnu odštetu.

Međutim, u Beogradu su, očigledno, urađene sve potrebne predradnje pre podnošenja zahteva i dobijene garancije da opstrukcije neće biti, pa su Hrvatska i Bosna, zajedno s ostalim bivšim jugoslovenskim republikama i vodećim svetskim silama čak kosponzorisale rezoluciju za obnovu članstva SR Jugoslavije.

Odustajući od kontinuiteta bivše SFRJ, koja je bila jedan od osnivača svetske organizacije, SR Jugoslavija je, ironijom sudbine, postala njen najmlađi član, a jugoslovenska trobojka s crvenom petokrakom je konačno, posle pedeset pet godina, skinuta s jarbola ispred staklenog zdanja na Ist Riveru i zamenjena novim simbolom.

Ta čast pripala je specijalnom izaslaniku predsednika Koštunice Goranu Svilanoviću. Ova dobrodošla promena, prouzrokovana pobedom demokratskih snaga u Jugoslaviji na septembarskim izborima, kako se ocenjuje u diplomatskim krugovima u Njujorku, trebalo bi i da odškrine vrata za ukidanje takozvanog spoljnjeg zida sankcija i pristup Jugoslavije međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega banci i Međunarodnom monteranom fondu, kao i za otvaranje novih kreditnih linija, neophodnih za obnovu privrede, uništene desetogodišnjom pogrešnom politikom, sanckijama i ratovima. Sve to, međutim, podrazumeva poštovanje svih obaveza koje proističu iz članstva u UN, pa i "bolno pitanje" saradnje s Haškim tribunalom.

Obraćajući se Generalnoj skupštini, Svilanović je rekao da je "ovo vrlo specijalan trenutak", koji doživljava "kao priznanje i podršku temeljitim demokratskim promenama koje su se desile u Jugoslaviji". On je dodao da će Jugoslavija negovati dobre komšijske odnose u regionu i zalagati se za mir i stabilnost u svetu.

"Srećan sam zbog toga što volim svoju zemlju i znam da toliko ljudi u zemlji sa velikom željom očekuje da se potvrdi ona njihova hrabrost, koju su pokazali 24. septembra na izborima, a zatim i 5. oktobra i u danima posle toga", rekao je Svilanović novinarima. "Ovo jeste istorijski trenutak, tako ga doživljavaju svi oko nas, i mislim da je pravi trenutak da se svi u zemlji poraduju".

Predstavnik Vlade Crne Gore Željko Perović, koji je u UN dosad delovao pod pokroviteljstvom Slovenije, izjavio je da bi više voleo da je pre prijema Jugoslavije u UN došlo do sporazuma sa Beogradom o budućem uređenju odnosa u Federaciji, pa će "do daljega nastaviti da radi svoj posao".

Bosanski ambasador Muhamed Šaćirbej je izjavio za "Glas" da je sve ovo moglo da se desi mnogo ranije da nije bilo Slobodana Miloševića i da be dobrosusedske saradnje na Balkanu nema nizakoga pravog ulaska u Evropu. Upitan da li to znači da Bosna odustaje od tužbe za ratnu odštetu, Šaćirbej je odgovorio: "Mi nismo odustali, ali smo spremni da nađemo način kako to može da se reši, bez sablji. Mislim da se to pitanje može rešiti bez velikih natezanja".

Vjekoslav Radović