U svetu skore budućnosti Rusija će biti rezervoar sveže vode i energije, procenili su stručnjaci. Čista voda će steći nekadašnji značaj petroleja, što znači da borba za kontrolu njenih izvorišta i protoka može ubuduće motivisati međunarodne čarke i ratove.

Tačno ili ne, tek poseta predsednika Rusije Putina Evropskoj uniji (u nedelju, ponedeljak i utorak) stvarno je okončana pod pečatom prvog "dijaloga o energiji" za sledeći vek - pokušajem strana da utvrde veći oslonac Evrope na uvoz elektrike, nafte i, naročito, gasa iz Rusije.

Energetska kriza na kontinentu, izazvana ovog leta visokim cenama derivata pod kontrolom izvoznica nafte u OPEKU, opomenula je i evropsku javnost i evropske političare. Vođe Unije podvrgnuti su pritisku buntovnih potrošača, nespremnih da uobičajeni komfor zamene političkim objašnjenjima.

Letošnja kriza pomogla je da se Evropa sada malo odlučnije okrene Rusiji. Razgovor o energiji vođen je "u okviru strateškog partnerstva" Evrope i Rusije, izjavio je šef Evropske komisije Romano Prodi. Biće, rekao je, "neophodno da se angažuju veliki ekonomski resursi" za moguće investicije u energetski sektor Rusije.

Lepo, Kremlju su potrebne investicije. Veća eksploatacija zavisi od daljeg razvoja ruskih sibirskih ležišta i od dogradnje sadašnje mreže cevi za transport. Sadašnji gasovod iskorišćen je već postojećim izvozom. Petina evropskog gasa i šestina evropske nafte i sada su poreklom iz Rusije.

Na prvi pogled, saglasnost interesa dve strane u energetici toliko je uočljiva da je svaki dalji razgovor na nivou višem od tehničkog gotovo izlišan. Zbog čega bi se u svemu tome angažovali još i najviši predstavnici, bilo Evrope, bilo Rusije? Međutim, ključno pitanje "energetskog dogovora" daleko je ipak od tehničkog. U razgovorima njenih predstavnika Širaka i Prodija s Putinom, Evropa je, čini se, nastojala da pre daljeg posla - još jedanput proceni političke, moralne i društvene prioritete post-sovjetske i post-jeljcinske Rusije. Da pre nego što poveća stepen zavisnosti kontinenta od ruskog gasa, utvrdi stepen sopstvenog poverenja u "novu Rusiju", u njene državne snove i stremljenja.

Na horizontu budućnosti, ruski gas je kao novo oružje - njegova ponuda ili uskraćivanje isporuka mogu imati ozbiljne prednosti ili pogubne posledice. Zamislite na primer, Srbiju ove zime - bez nade da će taj očekivani gas stići iz Rusije.

Petar Popović