[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 1. novembar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

31. Oct 2000 19:02 (GMT+01:00)

Naučnici i rodoljubi (5)

Lekar i humanista

Bio je prema saradnicima veoma strog i autoritativan šef

priredio: Dr Mihajlo Molnar

Ime V. Subotića je toliko povezano sa osnivanjem, razvojem i afirmacijom srpske operativne medicine da se sa pravom može tvrditi da je on bio otac praktične hirirugije u nas. Poslednjih 40 godina njegovog života predstavlja izuzetan primer stvaranja praktične "hirurške škole" u Srbiji.

Vojislav Subotić je bio sin pesnika Jovana Subotića i njegove supruge Saveke koji su živeli u Novom Sadu, gde je on rođen 1859. godine. Međutim, osnovnu školu je učio u Zagrebu, da bi gimnaziju, kasnije učio u Karlovcima, a završio u Novom Sadu. Medicinske studije je započeo u Beču, da bi za vreme srpsko-turskog rata (1876), kao dobrovoljac u 17. godini života učestvovao u borbama na Drini. Zatim nastavlja studije u Parizu, a promovisan je u svojoj 22 godini za doktora medicine 1881. u Beču. Kao mlad ali veoma darovit i ambiciozan lekar, njegova žalja je bila da se dalje usavršava. Po završetku studija radi na patološkoj anatomiji, a zatim je primljen kao aspirant na Hiruršku kliniku prof. E. Alberta, poznatog češkog hirurga, koji je od 1881. bio profesor hirurgije u Beču. Predložio je šav u digestivnoj hirurgiji, kasnije poznat kao "Albertov šav".

Dr V. Subotić je kao mlad hirurg započeo svoju praksu u Zemunu 1884. godine kada je postavljen za gradskog fizikusa i "primarnog lekara". Kasnije je osnovao prvo hirurško odeljenje Zemunske bolnice. Na poziv Srpskog saniteta, iako mlad hirurg, otvorio je prvo hirurško odeljenje u Beogradu 1889. u tadašnjoj Paliluskoj bolnici.

Iskustva dr Subotića, stečena u ratu sa Bugarima i Balkanskom ratu (1912-1913), zasnovana su na povredama malokalibarskim oružjem, koje ne prouzrokuje velika razaranja tkiva. S obzirom da je radio kao građanski a ne kao vojni hirurg u Beogrdu, nisu m u stizali mnogi od teških ranjenika koji su stradali još na bojištu ili ubrzo po ranjavanju. Radeći u Paliluskoj bolnici, sve do 1907. kada prihvata mesto šefa bolnice na Vračaru (nekadašnja Opšta državna bolnica), dr Subotić je svojom energijom pokušao i uspeo, d zapuštene bolničke prilike izmeni do te mere da je bolnica postala jedna od najboljih ustanova toga vremena. Bio je strog i autoritativan šef.

Za predsednika SLD izabran je 1906. prvi put. Dr Subotić je učestvovao u ratovima 1912-1918. i radio kao građanski i u svojstvu vojnog hirurga. U ratu sa Bugarima i Balkanskom ratu radio je u pozadini, Beogradu, gde su stizali ranjenici sa bojišta. Za vreme Prvog svetskog rata on je kao rezervni sanitetski pukovnik radio u Beogradu, a potom u Nišu. Ne želeći da padne u ropstvo neprijatelja, evakuisao se preko Albanije, iako je njegovo zdravstveno stanje bilo teško zbog stenokardičnih napada, koje ga je pratilo tokom ostatka života. Oronuo i oslabio, a više nije imao svoje hirurško odeljenje, on odlazi u Pariz i London, gde je radio (1916-1918) u interalijalnoj komisiji kao naš delegat, koristeći svoja široka poznanstva u inostranim lekarskim krugovima. U Londonu je održao predavanje "O epidemiji pegavca u Srbiji 1914-1915. godine.

Konstruisao je 1916. šinu za imobilizaciju butnjače i prikazao je u Pariskoj akademiji medicine, zbog čega je, a i za ostale značajne usluge našeg saniteta Parisko hirurško društvo izabralo ga 1916. za svog člana. Dr Subotić je bio jedan od prvih hirurga u svetu koji je primenio reparaciju krvnog suda umesto podvezivanja. Početkom 1918. on se vratio na Krf i stavio na raspolaganje ministru vojnom, odakle je otišao u Solun. Tu mu je ponuđen bezbedan rad u pozadini Solunskog fronta, međutim, on to nije prihvatio. Tražio je da radi na frontu i izabrao Drugu armiju, čiji je komandant bio vojvoda S. Stepanović, i u njoj su radili njegovi učenici. Iskustvo dr Subotića i njegovi saveti često su pomogli da spasu veliki broj teških ranjenika. Prešavši Solunski front zajedno sa svojim učenicima i saradnicima radio je u "Poljskoj hiruškoj bolnici" u Dragomancima.

Ona je sagrađena po njegovoj ideji i mogla je da služi na čast svojim hirurzima i po završetku operacija dobila veliku pohvalu od strane vojvode Stepanovića. Pored toga, dr Subotić je bio odličan posmarač, sistematičan i studiozan naučni radnik. Svojim uspesima u radu i saopštenjima stekao je glas vanrednog ratnog hirurga, jer je bio pokretač i nosilac epohe savremene hirurgije u nas. Nije slučajno izabran u to vreme za člana Društva ratnih hirurga SAD i Engleske.

Ideja za osnivanje Medicinskog fakutleta u Beogradu potekla je još davne 1898. kada je Narodna skupština Srbije donela odluku da se Velika škola u Beogradu podigne na stepen Univerziteta. Na osnovu izrađenog projekta komisije iz sastava SKA i Velike škole, tek zakonom iz 1905. ova promena je izvršena, ali Medicinski fakultet nije otpočeo sa radom. Međutim, uz memorandum SLD, tadađnja vlada je odredila komisiu u sastavu: dr M. Jovanovića, dr V. Subotića i dr. Đ. Joanovića, da izrade Nacrt orgnizacije budućeg Medicinskog fakulteta. Ova akcija urodila je plodom i maja 1914. Skupština Srbije donela odluku o otvaranju Medicinskog fakutleta. Prvi svetski rat je omeo izvođenje ovog plana i tek po završetku rata 20.02.1920. je počeo adminstrativno funkcionisanje Medicinskog fakutleta u Beogradu.

Posle dugogodišnjeg i napornog rada dr Subotić je postavio temelje prve hirurške literature u nas i postao otac ne smao srpske hirurgije, nego celokupne oprativne medicine. Zbog svojih zasluga, izabran je 1919. za redovnog profesora hirurgije. Za prvog dekana novoosnovanog fakutleta izabran je prof. dr M. Jovanović - Batut, a prvi prodekan postao je prof. dr Subotić. Sledeće, 1921. on je izabran za dekana. Njegov izbor za dekana, uticao je na oživljavanje svih delatnosti Medicinskog fakulteta. U isto vreme je osnovao i Prvu hiruršku kliniku, čiji je prvi direktor bio lično on.

Za doprinos medicinskoj nauci i hirurškoj praksi prof. dr Subotić je za života dobio najviše nagrade, odlikovanja i priznanja. Pored toga, što je već navedeno, bio je član Francuskog, Nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva, Peštanskog lekarskog društva, član Pariske akademije medicine. Međutim, najveća nagrada mu je bila, kako je sam jedanput rekao, poštovanje i ljubav njegovih đaka. Prof. dr V. Subotić je preminuo decembra 1923. u Beogradu u 64. godini života.


vesti po rubrikama

^feljton

19:02h

Naučnici i rodoljubi (5): Lekar i humanista

19:18h

Tibetanska medicina (12): Puls otkriva bolest

19:48h Tajne Belog dvora (15): Trpezarija za 36 osoba
   


     


FastCounter by LinkExchange