[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 31. oktobar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

30. Oct 2000 19:15 (GMT+01:00)

Naučnici i rodoljubi (4)

Utirao puteve Vuku Karadžiću

Dositej (Dimitrije) Obradović (1739-1811), teolog, narodni prosvetitelj i književnik

Dositej (Dimitrije) Obradović rodio se 1739. godine. Potekao iz zanatlijske porodice, u rodnom Čakovu, mestu u Tamiškom Banatu, gde je stekao prvu pismenost. Tu ga je već kao dečaka privukao grčki jezik. Među Srbima i Rumunima, stanovnicima njegovog rodnog mesta, našao se i jedan stari Grk. Pobožan preko svake mere, kir Dima nije izbivao iz crkve. Anegdota otkriva dve dečakove sklonosti. Bio je mladi Dimitrije i sam jako sklon religioznoj zanesenosti, a istovremeno nezasito željan znanja i učenja. Sa zanata u Temišvaru, kuda su ga dali roditelji da se otrezni, pobegao je u sremski manastir Hopovo.

Zakaluđerivši se, Dimitrije je dobio ime Dositej. Tu je proveo tri godine i izašao je na glas svojom pobožnošću, ali je i učio. Iz manastira otišao, mrko gledan od bratije, u Irig, da uči latinski. U manastirskoj biblioteci čitao je dela istočnih crkvenih otaca: Vasilija Velikog, Grigorija Nazijanskog, Jovana Hrizostoma, a i noviju rusku teološku literaturu.

Dositejev put do znanja i ugleda bio je dug i trnovit. Uslovi gotovo svemu oskudni ili čak protivni uspehu. Na način svojstven u ona vremena Srbima željnim škole našao se mladi kaluđer između uticaja istočne, grčke, i zapadne, latinske knjige, crkvene i svetovne; a osetio je, verujemo, i delatno zračenje ukrajinskog i ruskog modela pravoslavne prosvete. Jedino iz ruskog, po veri pouzdanog izvora, pravoslavni Srbi su bili spremni da u svoj narod prenesu nove misli i novu prosvećenost. O Rusiji se znalo da je inicijativom Petra Velikog pregla put evropske prosvete. Onamo, i na ruske knjige, upućivao je Dositeja i njemu očinski naklonjen hopovski iguman Teodor Milutinović. S odlukom da posluša igumana Milutinovića, Dositej je 1760. godine napustio Hopovo, ali u nedostatku para, koje je trebao zaraditi, umesto u Rusiju, on kreće za Zagreb, gde je nastavio da uči latinski, a zatim u Dalmaciju, a nešto je boravio i u Crnoj Gori. U ovim mestima provodi tri godine kao učitelj, gde upoznaje narodni život, lepote čistog narodnog jezika, usvaja narodnu mudrost, narodno vrednovanje ljudskih karaktera i ostalih životnih vrednosti.

Čitajući spise A. Reljkovića i A. Kačića Miošića, pomišlja i sam da počne sa pisanjem prosvetiteljskih spisa za narod na narodnom jeziku; tako sastavlja svoju "Bukvicu", koja se u rukopisu čitala po Dalmaciji. Ponovo ga počela goniti misao da mora valjano da savlada grčki, jer je znao da su na grčkom pisani oni izvornici iz kojih je najvećim delom proistekla stara srpska prosveta i književnost. Sa takvom odlukom kreće 1763. godine u Grčku. Kada se najzad domogao Svete Gore, tamo nije više zatekao grčkog učitelja i prosvetitelja Evgenija Vulgarisa. Ovde je saznao za grčku školu u Smirni, koja je bila nekakav spoj - narodnog učilišta, bogoslovije i učiteljske škole. Sve do dolaska u Smirnu, gde je školu vodio Jerotej Dendrin, Dositej se obrazovao, pretežno samoučki.

Tri nepune godine provedene u Smirni bile su i vreme neprestalnog dodira s tekstovima antičke grčke književnosti. Tamo je čitao i spise savremenih grčkih pobornika, religioznog humanizma i prosvećenosti, pored onih pera odlučnog reformatora Vulgarisa, i umerenijeg, izrazito opreznog Nikifora Teotokisa. Pored Smirne on boravi na Krfu, Hiosu, u Carigradu i drugim mestima ukojima dolazi u neposredan dodir i sa vizantijskom prosvećenošću. U Smirni je, kod J. Dendrina, naučio klasični i moderni grčki jezik, usvojio je grčku verziju prosvećenosti i reformskih ideja 18. veka, te stekao osnovna znanja iz filozofije i književnosti.

Godine 1768. Dositeja će put za znanjem povesti iz Smirne sada prema zapadu Evrope. Početkom 1769. kratko boravi u Veneciji. Tuprevodi Teotokisov "Kirjakadromion". Zatim prelazi ponovo u Dalmaciju, gde 1770. završava tri spisa (izdate posthumno): u Plavnu "Žicu" (ili Dostitejevu Bukvicu), a u Skradinu Hristotiju i Venac od Alfavita. Posle boravka u Veneciji i Dalmaciji, Rumuniji i u Sremskim Karlovcima - tada najvažnijem srpskom kulturnom centru, Dositej konačno odlazi na Zapad.

Pošao je Dositej na zapad Evrope da se školuje sasvim onako kako su pre njega onamo pošli i grčki prosvetitelji - reformatori čija je dela rano čitao i veoma cenio. Upisuje se na Univerzitet u Haleu, gde je konačno skinuo i mantiju. Ovde je slušao predavanja iz filozofije, estetike i naturalnu teologiju kod slavnog profesora Eberharda. Zatim u Lajpcigu sluša predavanja iz fizike kod profesora Borna. Ovde u Nemačkoj Dositej stiče ne samo intelektualno već i društveno-političko obrazovanje shvata pravi smisao prosvetiteljskog racionalizma, uzima ga za filozofsku osnovu svog programa, vezuje taj program za praktičnim potrebama i mogućnostima kod Srba i ta ideja prelazi na akciju.

U toku sledećih 20. godina (1783-1803) Dositej u Lajcigu štampa svoje spise: Program društvenih reformi i kulturno-provetnog rada u prikladnom obliku izlaže u "Pismu Haralampiji" (1783) i dalje ga razrađuje u delima "Život i priključenija", i "Sovjeti zdravog razuma" (1883).

Posle boravka u Parizu i Londonu, vraća se u Beč, gde od 1785. do 1787. opet živi dajući časove, najviše francuskog i italijanskog. Godine 1787. odlazi u Belorusiju, gde je nastavnik Vojne škole u Šklovu, ovde je štampao "Basne" (1778). U Beču je opet od 1789. kada tu objavljuje i "Pjesmu o izbavljeniju Serbije". U Beču učiteljuje i 1793. objavljuje prvi deo svog "Sobranija raznih naravoučitelnih veštej v polzu i uveselnije".

Zbog oskudnih prihoda 1802. prelazi u Trst, gde su mu bogati rodoljubivi srpski trgovci obećali potporu, s obavezom da piše "polezne knjige" na narodnom srpskom jeziku. A Dositej ima jednu jedinu strast, a to je štapanje knjiga. On prethodi i utire puteve Vuku, boreći se za uvođenje narodnog jezika u nauku, književnost i prosvetu. Dositej je začetnik i srpske moderne prozne književnosti.

Prvi ustanak u Srbiji 1804. povod je Dositeju da u Veneciji, već iste godine, objavi "Pjesmu na insurekciju Serbijanom", posvećenu Srbiji i hrabrim vitezovima i vojvodi Georgiju Petroviću. Ovde štampa i svoju "Etiku". On sakuplja i priloge za ustanike, a i sam je priložnik. Nakon provedenih "šest radosnih i poleznih godina" u Trstu, 1806. sa izvesnom sumom novca i jednim topolivcem vraća se kočijama u Srbiju, odnosno Zemun. Prilikom polaska bio je dosta uzbuđen, jer iako je obišao dosta sveta u Beogradu do tada nikada nije boravio.

Dositejev rad i poslednje godine života u Srbiji - Beogradu Jovan Skerlić je sažeo u ovakav niz podataka: "U leto 1807. pržavši u Srbiju, stavio se sav u službu njoj. 1808. je direktor svih škola, vaspitač Karađorđeva sina Alekse, Karađorđev sekretar i savetnik. Tada on počinje izvoditi ceo jedan plan za prosvetnu organizaciju Srbije, osnuje i otvara Veliku školu (1808) i Bogosloviju /1810). Iste godine postaje član Pravitelstvujućeg sovjeta, a početkom 1811. postaje prvi ministar prosvete u Srbiji.

Mudar i rodoljubiv, on stiče ugleda među ustaničkim vođama, miri ih i upućuj, neumorno radi da se Srbija učvrsti i iz gradi kao samostalna nacionalna država, i zbog toga njegovog srpskog rodoljuba austrijske vlasti dobiju naredbu da ga ubiju čim pređe granicu". Dositej je u Beogrdu "zadovoljno proveo poslednjih pet godina života". Umro je, nakon kraće bolesti, krajem marta 1811. u 82. godini života. Za njega se može reći da je umro stekavši ugled "duhovnog oca Srbije". Mogao je to postići samo uvažavajući dve velike, samosvojne kulturne i prosvetiteljske tradicije.

Piše: Dr Mihajlo Molnar
Nastavlja se


vesti po rubrikama

^feljton

19:01h

Tajne Belog dvora (14): Šetajući dvorskim parkom

19:15h

Naučnici i rodoljubi (4): Utirao puteve Vuku Karadžiću

19:36h

Tibetanska medicina (11): Važnost pulsa slezene

 



     


FastCounter by LinkExchange