[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 29. oktobar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

28. Oct 2000 18:23 (GMT+01:00)

Razgovor s Nikolom Kavajom, samoproklamovanim "borcem za slobodu srpskog naroda" (5)

U avion sa dve granate

Da li je i Vaša porodica imala neprijatnosti od strane tajne službe Jugoslavije ?
- Jeste i od njih i od FBI i CIA. Komunistima sam poslao upozorenje da ne rade to, a kada su nastavili sa represalijama, digao sam im predstavništvo u Vašingtonu u vazduh. Posle toga su se odmah smirili.

Koliko dugo ste bili pratilac kralja Petra Drugog Karađorđevića ?
- Po nalogu CIA bio sam i pored svih mojih obaveza, kraljev pratilac prilikom svakog njegovog boravka u Americi sedam godina od 1964. godine do njegove smrti 1971. godine. Kralj nije skrivao ogorčenje na kraljevske oficire koji su mu unesrećili život. Navukli su ga na piće, mladoga oženili, besramno sa njim manipulisali i na kraju ga izdali na mig Engleza. Dok sam bio u Njujorku, imao sam prilike da se viđam sa Bilom Donovanom poznatijim kao Divlji Bil, prvim načelnikom američke Vojne obaveštajne službe OSS (koja se posle nazvala CIA). Od njega sam lično saznao da se 1941. u Grčkoj tajno sastajao sa Antonijem Idnom, ministrom spoljnih poslova Velike Britanije, i sa generalom Borivojem Markovićem da bi pripremili puč 27. marta 1941. koji su komunisti kasnije, uz saglasnost Londona, pripisali sebi, zanemarujući potpuno kraljeve visoke oficire.

Kako danas tumačite saradnju SAD sa Jugoslavijom?
- Ta demokratska Amerika u kojoj američki narod gubi slobodu napravila je zaokret u politici prema Jugoslaviji za vreme Kartera. Taj zaokret je verovatno unapred bio planiran. Iskoristila je nas iskrene borce za demokratiju kako bi se na neki period približila Jugoslaviji i izvukla iz nje interes. Ja, Nikola Kavaja, bio sam spreman da poginem za majku Srbiju i državu Ameriku - a kao i svi ljudi koji su rizikovali živote za američke nacionalne interese, bačen sam u tamnice. U ovom svetu vlada samo interes. Za njega se bore interesne grupe u kojima su kolovođe Jevreji. Jevreji danas vladaju Amerikom i kroje sudbinu svima gde imaju neki interes, pa i nama Srbima. Još mi je nekadašnji četnički komandant iz Crne Gore Ivo Lazarević govorio : "Vidiš, Nikola, da je čitav Zapad ustao protiv Sovjetskog Saveza i naše slovenske Rusije. Jevreji su ti koji su sve zakuvali na Bliskom istoku, a sada bezobrazno napadaju Ruse da su antisemiti. Zato mi nešto treba da uradimo na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država i za to ćemo biti jako dobro plaćeni. Dobićemo od sto do trista hiljada dolara po svakoj sinagogi koju srušimo u Americi". Nisam na to pristao?! Lazarević je još pre mog rođenja počeo da radi za Engleze, nad Srbima iz Crne Gore počinio je neizbrisive zločine, a svoju četničku brigadu ostavio je kod Grahova (Bosna i Hercegovina) i pobegao u Kairo, gde je u nekoj eksploziji ostao bez pola lica i jednog uha. U Americi je radio za Amerikance, ali i za Ruse. Ivo Lazarević je, inače, dugo radio kao lični pratilac Rotšilda. Jedanput je i mene odveo u Rotšildovu vilu na Long Ajlendu. U biblioteci su mu stajali "Komunistički manifest" i "Kapital". Ljudi kao Rotšild su i finansirali Oktobarsku revoluciju u Rusiji. Toliko puta sam se uverio da politički emigranti nikome ne trebaju i da obično služe kao papir za brisanje dupeta.

Četiri puta ste pokušali atentat na Tita, zašto niste uspeli ?
- Isključivo zato što su ga srpski izdajnici i jugoslovenski komunisti i FBI dobro čuvali i zato što je Tito prevejani lopov i hohštapler koji je prošao zatvorsku školu. Onaj ko prođe zatvor zna da čuva svoj život. Prvi put u Meksiko sam putovao obučen kao katolički sveštenik, u vojnu bazu u Vilijamsburgu i Kejmp Dejvidu ušao sam kao američki oficir, a ispred Bele kuće stajao kao službenik obezbeđenja, dok je predsednik Karter 1978. godine Tita predstavljao kao svog učitelja i poslednjeg velikana dvadesetog veka. Nisam uspeo da ga ubijem, ali sam useo da Tito svaki put kada dođe u Ameriku bude moj zatvorenik i svetlost dana vidi samo unutar vojnih baza.

Za koja teroristička dela vas je teretio FBI prilikom hapšenja i da li je podizanje optužnice protiv vas i vaše grupe dovelo do toga da se odlučite na kidnapovanje aviona ?
- "Pali" smo 21. novembra 1978. Boško Radonjić, pop Stojiljko Kajević, Radoš Stevlić, Nikola Šivović, Životija Savić, i ja. Optužili su nas za pokušaj ubistva Tita i za terorizam na teritoriji SAD i Kanade. Bez dokaza su nas teretili za simultano bombardovanje jugoslovenskih predstavništava širom Amerike i Kanade 1967, podmetanje eksploziva pred zgradom UN-a 1975. godine i u Vašingtonu 1976. Teške eksplozije u zgradi Generalnog komiteta Komunističke partije Amerike na Menhetnu u 36. ulici. Na otmicu aviona sam se odlučio prema unapred dogovorenom planu s popom Kajevićem, kako bi njega oslobodio i zajedno sa njim se obrušio na CKSKJ.

Vaša akcija samostalne otmice aviona i menjanje posade još nije ponovljena, možete li nam je opisati ukratko?
- Nije i neće se ponoviti. Za plan o otmici aviona je znao, osim mene i popa Kajevića, samo Boško Radonjić koji je takođe bio pušten pod kaucijom. "Pošalji memorandum predsedniku Karteru", šalje mi signal iz zatvora pop Kajević. To je značilo: "Nikola, stupi u akciju, uzimaj avion" i za taj signal smo se ja i pop Kajević dogovorili pre nego što sam pušten pod kaucijom. Prema unapred pripremljenom planu, u utorak 19. juna 1979. uzeo sam dve artiljerijske granate, stavio ih u dugačke čarape koje sam posudio od ćerke. Uzeo sam Boškovo odelo, tada su se nosile široke pantalone, da se ne primete granate kada hodam. U torbu sam stavio 36 štikova plastičnog eksploziva. Pozdravio se sa ženom i decom i krenuo na aerodrom. FBI me pratio, ali su znali da treba da idem na izricanje presude u Čikago. Trebalo je da prođem metal-detektor na aerodromu. Mislio sam, ako me policija otkrije, izvući ću pištolj i pucati. Vidim, idu žena i muž, alpinci. Debeli, na njima sto čuturica, konopci, lanci...

Policajac ih stalno vraća. Imali su toliko gvožđa na sebi, neprestano su zvonili. Prošao sam pored njih lakše nego što sam mislio. Ušao sam u avion pet minuta pre poletanja. Prvi avion koji sam uzeo bio je boing 727 koji je leteo na liniji Njujork - Čikago - San Antonio - Teksas. Posle sam uzeo i boing 707. Imao sam 148 putnika u avionu i 11 članova posade. Stjuardesa koja me služila zvala se Suzi. Uhvatio sam je nad Indijanom i naterao da otvori pilotsku kabinu. Niko nije video šta se desilo. Kada sam ušao u pilotsku kabinu, dao sam posadi do znanja ko sam i pilotu rekao da preuzimam kontrolu u avionu i da posada mora slušati moje naredbe ako želi da sačuva svoje i živote putnika. Pozvao sam Otoa, šefa FBI države Ilinois, koji mi je rekao "Nikola, You late", mislio je na sud.

Prema posadi sam se korektno i vojnički ponašao pa smo se čak i pozdravili prilikom rastanka. Posada tog aviona ni jednu lošu ili netačnu reč, koja bi mogla da ide na moju štetu, nije rekla na mom suđenju.

Kako ste izveli akciju menjanja posade ?
- Naterao sam mog advokata Dejana Brašića koji je kao pregovarač ulazio i izlazio iz aviona, kapetana Mičama i pomoćnog pilota da me okruže i uhvate za kaiš. Oko vrata sam okačio eksploziv. Rekao sam: "Ako me bilo koji od vas trojice popusti, sve ću nas zajedno dići u vazduh". FBI je na aerodrom doveo moju suprugu Lenu i Boška Radonjića kako bi izvršio jači psihološki pritisak na mene. Prolazio sam polako, nekoliko metara od njih. Okružen ovom trojicom. Nova tri pilota su već sedela u velikom "boingu 707", beli kao mumije. Pretresao sam ih. Kad smo već bili nad Atlantikom, posumnjao sam u jednog od njih da je iz FBI. Kad smo nadletali Englesku, Brašić me počeo ubeđivati da se spustim u Irsku. Tvrdio je da ću tamo sigurno dobiti politički azil. Kukao je da ima ženu i decu. "Pa imam i ja troje dece, rekao sam mu". Videvši da ne mogu da uletim na teritoriju Jugoslavije, da bi me istok zbog moje antikomunističke borbe momentalno streljao, a da na zapad ne mogu, moj advokat Dejan Brašić je uspeo da me ubedi da sletim u Irsku. Ta zemlja sve do mog slučaja nije imala ugovor o ekstradiciji sa SAD. Međutim, kada sam se spustio, telefoni nisu prestajali zvoniti. Amerika me tražila i, konačno, Irska me izručila. Priveli su me u američku vojnu bazu.

Na koliko godina ste osuđeni ?
- Za prvo delo - terorizam protiv Jugoslavije - osuđen sam na 20 godina, za nepojavljivanje na sudu u zakazano vreme i prekršaj položene kaucije 5 godina, a za kidnapovanje dva američka aviona - 40 godina. Ukupno sam dobio 65 godina zatvora. Svaka izrečena kazna preko 35 godina zatvora u Americi se tretira kao doživotna.
Moji saborci Nikola Šivović i Radoš Stevlić dobili su po 10 godina, Životije Savić i Boško Radonjić 3 godine. Kukavica pop Stoiljko Kajević osuđen je na 15 godina. Uprkos visokoj kazni koja je izazvala spontane ovacije u sudnici i komešanje među predstavnicima sedme sile, tada sam rekao : "Dajte mi kaznu kakvu hoćete, ali znajte da će moja noga jednog dana kročiti na tlo slobodne Srbije. Braćo Srbi i sestre Srpkinje, danas se ovde ne sudi samo Nikoli Kavaji, već čitavom srpskom narodu koji vapi za slobodom. Ali, ja sam ubeđen da ću nadživeti najvećeg ubicu Balkana, najvećeg hohštaplera, vucibatinu i krvavu Komunističku partiju! Da živi narod SAD, da živi oružana sila Amerike, branilac slobode i pravde u čitavom svetu.

Kako ste se osećali po izrečenoj presudi u SAD ?
- Bio sam potpuno miran i staložen, toliko da je sudija napravio presedan i ponudio mi reč i posle izrečene presude. Osećao sam se kao da mi je neko rekao idi u tvoju rodnu Crnu Goru.
Vreme kazne mi se računalo od 21. septembra 1978. godine.

Na koliko godina zatvora ste osuđeni u svom životu - ukupno ?
- Ukupno 83,5 godina. U Americi 65 i 18,5 u Jugoslaviji 1953. godine.


vesti po rubrikama

^reportaža

16:08h

"Glas javnosti" ispred kuće predsednika Jugoslavije u Gospodar Jevremovoj: Zatvoreno zbog Koštunice

16:43h

Kako Zapad, tri nedelje posle "beogradske revolucije", gleda na zbivanja u Jugoslaviji

17:27h

Intimne stvari operske dive Marije Kalas na aukciji

17:50h

Rezultati istraživanja o omiljenim mestima za seks: Orgazam u centrifugi

18:23h

Razgovor s Nikolom Kavajom, samoproklamovanim "borcem za slobodu srpskog naroda" (5): U avion sa dve granate

 



     


FastCounter by LinkExchange