U crnogorskom priobalju na desetine je potonulih brodova iz antičkih vremena pa sve do brodoloma 20. veka. Karta sa 32 arheološka lokaliteta, koliko ih je pre šest godina otkrila jedina naučna pomorska ekspedicija u ovom delu Jadrana, poznata je zainteresovanim lovcima na podmorska blaga.

Starine pod morem niko ne čuva, pa ni nadležna lučka kapetanija i plovne jedinice MUP, zbog čega su antikviteti ili ono što je od njih u godinama podmorske pljačke ostalo, lako dostupni savremeno opremljenim roniocima bez naučnih i turističkih pobuda.

Najčešći ostaci antičkih brodoloma duž crnogorske obale su amfore i druga grnčarija. Od njih su u najvećem broju slučajeva ostali samo tragovi. Po tragovima, kao što je poneki ulomak amfore, zna se da su pljačkaši "očistili" more kod Kamenog mola u NJivicama nadomak Herceg Novog na dubini od 5 do 12 metara. Prethodno su arheolozi utvrdili da je na tom mestu potonuo brod pre 25 vekova.

U blizini najpopularnijeg hercegnovskog izletišta Žanjice, u uvali Mirišta, potonulo je više antičkih brodova, a ostatke sa njih, drevne amfore, pokupili su lovci na blago. Do kotorskog Pomorskog muzeja sa ovog nalazišta stiglo je samo jedno sidro.

		Kako rade susedi Najčešći ostaci antičkih brodoloma su amfore i druga grnčarija. U zavisnosti od starosti i oznake porekla, kolekcionarima se prodaju za dve do 15 hiljada maraka

U uvali Rose u blizini Žanjica pronađeni su ostaci brodova i amfora starih 19. vekova. Na dnu su delovi srednjovekovne italijanske keramike, a na dubini od 20 metara leži liveni top iz 16. veka. Arheolozi i Javno preduzeće "Morsko dobro" godinama upozoravaju da ove lokalitete treba što hitnije zaštititi da ne bude kasno, kao što je u međuvremenu opljačkano nalazište u zalivu Trašte.

Na najjužnijem delu crnogorske obale opljačkani su uvala Valdanos i Bigovica jer njihovo plitko dno sa dubinom od svega tri do pet metara nije moglo od kradljivaca sakriti brojne amfore. Uvala Valdanos, pet kilometara severozapadno od Ulcinja, bila je nekada glavna luka ulcinjskih gusara i poprište pomorskih bitaka. U njoj još ima ostataka brodova iz antike i srednjeg veka.

Pola milje južno od svetionika na Rtu Volujica, na dubini od 50 metara, koja ga jedino čuva od lovaca na starine, leži jedrenjak iz 18. veka dužine 60 metara. Paluba mu je pokrivena ribarskim mrežama i parangalima, a na njoj je pod muljem i algama brodska oprema. Na palubi su tri livena topa i razni predmeti. Nije poznato, jer u skorije vreme naučnih obilazaka nije bilo, s obzirom na sve savremeniju ronilačku opremu pljačkaša, šta je na ovom brodu do današnjeg dana ostalo.

I od mnogih olupina 20. veka ostala je samo priča i oznaka na karti brodoloma. Zanimljiva je storija o partizanskom parobrodu "Cetinje", sada u moru na sredini Tivatskog zaliva na dubini od 40 metara.
"Cetinje" je najveća podmorska grobnica iz Drugog svetskog rata.

Njegova burna istorija počinje 1905. godine, kada je u vlasništvu Barskog društva "Netuno" plovio Skadarskim jezerom. Austrougarska vojska potopila ga je u Bojani 1916. da bi naredne godine bio izvađen i prekršten u "Pioner". Do kraja Drugog svetskog rata menjao je vlasnike, da bi u to vreme prevozio putnike između Tivta i Đenovića kod Herceg Novog. Stradao je u decembru 1944. kada ga je potopila magnetna sidrena mina. Pretpostavlja sa da je na njemu stradalo 200 putnika.

Kartu potonulih brodova i podmorskih pljački crtaju i o njoj svedoče ribari i sportski ronioci. Ronioci iz budvanskog Društva ribara i prijatelja mora "Sveti Nikola" tvrde da starine uništavaju i dinamitaši. Dinamitom ribari-krivolovci uništili su potonuli jedrenjak između plaža Jaz i Trsteno. Posle apela iz Društva prijatelja mora plovna jedinica MUP Crne Gore ovog leta je prvi put uhapsila više dinamitaša.
Risanski zaliv u poslednjih 15 godina navodno je zaštićen zabranom izronjavanja, ali u kotorskom ribarskom i ronilačkom udruženju "Zubatac" tvrde da se zabrana ne poštuje i da lovce na blago niko ne kontroliše.

Najčešće se, po rečima sportskih ronilaca, vade amfore. U zavisnosti od njihove starosti i oznake porekla, kolekcionarima se prodaju za dve do 15 hiljada maraka. U Risnu je kotorska policija u privatnoj kući, pretresajući drugim povodom, pronašla nekoliko primeraka ovih antikviteta, a u magacinu kotorskog MUP još je, kako tvrde, jedna zaplenjena amfora.

Još jedan primerak starine zaplenjen je u pokušaju da se na kontinent prosledi poštom. U Budvi, kažu policajci, u proteklih pet godina nije bilo prijave izronjavanja starina, niti hapšenja zbog krijumčarenja podmorskog blaga.

-Godinama nam niko nije ponudio bilo kakav eksponat iz mora - kaže direktorka Pomorskog muzeja u Kotoru Milena Vujošević.
Rajko Mihović, direktor JP "Morsko dobro", upozorava da jedino dobro organizovana obalska straža, nalik onim koje imaju dobro razvijene primorske zemlje, može da sačuva crnogorsko podmorje od pljačkaša. Ovo što je iz mora izvađeno, država bi bar trebalo da evidentira novim zakonom koji bi legalizovao posed nad tim starinama, Mihovićev je predlog.

Ana Gedremenc