Ako se sve ono što su građani Srbije doživeli poslednjih 10 godina računa u rok "službe" koji smo ovako ili onako morali da odradimo, ono što se u državi zbivalo poslednje dve nedelje dobro je prodrmalo i naš duh i emocije. Čak i ljudi sa "gvozdenim" nervima teško da su mogli da ostanu netaknuti i sabrani pred silinom događaja.

-Čini mi se da poslednji dani kao da su teži nego sve prethodne godine. Ljudi su se već 24. septembra uveče obradovali i doživeli olakšanje, a sve ono što se posle događalo teže je, jer su građani očekivali da je sve gotovo. Metaforično rečeno, to vam je kao kad trčite maraton, pretrčite tih 42 kilometra, dođete do cilja, a onda vam kažu da imate još tri kilometra do kraja trke.

Ljudi su uspeli da istrpe sve ove godine jer su očekivali da će svemu doći kraj, kad se to odužilo, onda je ispalo da im je od izbora svaki sat teže padao nego prethodne nedelje i meseci u Miloševićevom despotskom režimu, na koji su se bili navikli - kaže za "Glas" prof. dr Žarko Trebješanin, psiholog, komentarišući događaje koji se nižu u Srbiji posle pobede na izborima, u kojima se kompromis još ne nazire. A uz sve to, kao gorki šlag na čemer tortu, na sve strane se množe raznorazni krizni štabovi koji izazivaju odijum među građanima.

Ljudi su istrošili i poslednje atome snage, a ispostavilo se da trka nije završena. Uz to, teško im pada sadašnja neizvesnost, tumači dr Trebješanin i obrazlaže da se ranije živelo u diktaturi, ali da je tada bilo lakše jer je postojao cilj da se takvo stanje otkloni.

- Sad imam utisak da su ljudi prilično konfuzni jer ne znaju da li smo pobedili ili nismo, na čijoj je strani vojska i policija? Taman kad pomislimo da su ministri iz aktuelne Republičke vlade shvatili da su poraženi i da je došlo do kompromisa, ispadne da to nije tačno. Kad smo mislili da smo se oslobodili Miloševića, ispadne da njegov duh iz nekog podruma ili bunkera i dalje vuče konce, kao u nekom pozorišnom komadu strave i užasa. Samo strepim da ću, kad uključim TV, videti da su se oni vratili - objašnjava sagovornik "Glasa".

Prema njegovom tumačenju, sada je nastupila igra živaca koja više ne spada u psihologiju i on više nije siguran da su ljudi koji vode ovako opasne igre svesni posledica po opstanak naroda i države.

- Stanje je toliko naelektrisano, da mi se čini da nikad nismo bili bliži nečemu što liči na građanski rat. Oni koji povlače te sulude poteze mislim da bi trebalo da dođu k sebi i da znaju, čak i ako bi im uspelo da izazovu nemire i sukobe, time ništa ne bi dobili jer se proces ne može vratiti nazad. On se može privremeno zaustaviti, ali samo po cenu velikih žrtava. Ne znam da li su ti ljudi svesni da i oni mogu katastrofalno nastradati u tragediji koju izazivaju? I da na duge staze ništa neće promeniti - upozorava dr Trebješanin, uz opasku:

- Njima ne vredi pričati da je to što čine nemoralno ili glupo, ali će razumeti da je i po njih pogubno ako izazovu krvoproliće, iz čiste pakosti. Ta situacija se, po njemu, pomalja kao vrlo ozbiljna opasnost i zato smatra da treba apelovati na zdrav razum i na odgovornost obe strane, da se dogovore i da se što pre raspišu i republički izbori. Pri tome niko ne bi trebalo da bude tvrdoglav, da zahteva previše.

Zbog mira i jedna i druga strana treba da pravi ustupke. Uostalom, za poraženu stranu je najveća kazna to što su izgubili. Svestan sam da JUL-u i SPS-u najviše odgovara haos, ali više nema vremena za cenjkanje. Najviše za dva-tri dana mora da se uspostavi red, da se dozovu u pamet i jedni i drugi, inače može da bude kasno, upozorava psiholog Trebješanin.

Olga Nikolić