HAG (Sense) - Pošto je, odmah po demokratskom prevratu u Beogradu, izjavila kako je "spremna da Miloševića u svako doba primi u Hagu", glavni tužilac Karla del Ponte se nije više javno oglašavala sa zahtevom za njegovom predajom Tribunalu.

Dok neki takvo njeno ćutanje tumače "sugestijama odozgo" (iz Vašingtona, Londona ili Pariza) da "malo drži jezik za zubima" i "ne talasa", Del Ponteova tvrdi kako se "sama sebi zarekla" da izvesno vreme - nedelju ili dve - neće pominjati svog najtraženijeg begunca od međunarodne pravde.

Jedini izuzetak Del Ponteova je krajem protekle sedmice napravila pristankom da za "Tribunal" - sedmični televizijski pregled događanja u haškom sudu koji priprema agencija Sense - kaže nekoliko reči o pismu koje je uputila novom jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici, kao i o svojim generalnim očekivanjima od novih vlasti u Beogradu.

U pismu koje je uputila u Beograd, Del Ponteova je, kaže, izrazila veliko zadovoljstvo zbog onog što se dogodilo u SRJ, čestitala novom predsedniku na izboru i zatražila što skoriji sastanak s njim kako bi razgovarali o "otvorenim problemima ukupne saradnje Beograda sa Tribunalom i drugim pitanjima vezanim za rad tužilaštva."

		Ko mu je kriv... Da je Del Ponteova pravilno ocenila novog predsednika SRJ, potvrdile su njegove izjave na samitu EU u Bijaricu. Tu je on jasno i glasno rekao da je saradnja sa Tribunalom međunarodno pravna obaveza koju je prihvatio i sam bivši predsednik Milošević, kao jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma. Dakle, jednom kada bude predat Tribunalu, Milošević može samo sebi da prebacuje što je tako šta potpisao.

Glavni tužilac je uverena da će iz Beograda dobiti pozitivan odgovor jer, kako kaže, "zna da je g. Koštunica pravnik, uz to još i stručnjak za ustavno pravo", što znači da mu ne treba posebno objašnjavati kakve su međunarodno pravne obaveze države čiji je predsednik. Del Ponte je, zbog toga, sigurna da će, kako je naglasila, "kada dođe vreme za to, sa vlastima u Beogradu uspostaviti punu saradnju".

Mada su alergični na koncept "pravda sutra, jer danas imamo nekih važnijih problema", u tužilaštvu Haškog tribunala su, izjavio je za Sense zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit, "spremni da još malo sačekaju." U intervjuu za emisiju "Tribunal" on je ukazao kakve se sve nove mogućnosti ukazuju tužilaštvu zahvaljujući promenama u SRJ.

Kao prvo, navodi Bluit, tužilaštvo očekuje skoro ponovno otvaranje
svoje kancelarije u Beogradu, zatvorene zbog kosovske krize i odbijanja tadašnjeg režima da dozvoli "kosovsku istragu" Tribunala.
Drugo, u tužilaštvu očekuju da će promena režima omogućiti da se u punom obimu obnovi istraga o kosovskim zločinima čije su žrtve bili Srbi, te da će im nove vlasti omogućiti nesmetan pristup žrtvama i svedocima tih zločina.

Zbog opstrukcije bivšeg režima, koji je time ispoljavao prezir prema žrtvama iz sopstvene nacije, tužilaštvo je intervjue sa srpskim svedocima i žrtvama kosovskih zločina moralo da organizuje u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Treće, haško tužilaštvo očekuje da će, pod novim vlastima, Srbija izgubiti nečastan status "utočišta za begunce od međunarodne pravde", tj. skloništa za optužene za ratne zločine. U tužilaštvu, naime, procenjuju da se - pored petorice optuženih sa "kosovske" i trojice sa "vukovarske optužnice" - u Srbiji krije i većina optuženih bosanskih Srba, kojima je u Republici Srpskoj postalo "vruće" zbog učestalih operacija hapšenja Sfora.

Od novih vlasti se, precizira Bluit, očekuje da Tribunalu "isporuče sve begunce od pravde koji bi se mogli naći na teritoriji Srbije, odnosno SR Jugoslavije." Ukazujući da u tužilaštvu prihvataju realnost i znaju da se sva ta očekivanja ne mogu ispuniti preko noći, Bluit kaže: "Mislim da možemo sebi dozvoliti da budemo malo strpljivi. Jasno, želimo Miloševića ovde, u Hagu.

Želimo sve optužene u Hagu jer im je tu mesto. Dugo ih čekamo, ali mislim da možemo sačekati još malo. Pravda može da bude strpljiva, ali je neizbežna. Mi nećemo odustati. Suština je da svi begunci od međunarodne pravde moraju da budu ovde - pre ili kasnije."

Kao ni glavni tužilac, ni njen zamenik ne sumnja da će se to dogoditi i da će Beograd u punoj meri sarađivati sa Tribunalom. S tim u vezi, Bluit ukazuje na primer Hrvatske. Podseća da je tužilaštvo "imalo vrlo lošu saradnju sa bivšim režimom" te konstatuje kako sada nove vlasti u Zagrebu u celosti ispunjavaju svoje obaveze saradnje.

A od Beograda se, kaže zamenik tužioca, ne traži ništa više, ali i ništa manje od toga. Ako nova vlast, zaključuje Bluit, "zaista želi trajan mir na Balkanu i istinsku demokratiju u SRJ (...) ona zapravo i nema druge opcije nego da sarađuje sa Tribunalom."

MIRKO KLARIN