[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 15. oktobar 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

14. Oct 2000 16:20 (GMT+01:00)

Ko je ovaj čovek?

Aleksandar Tijanić

(Na lošem glasu)

Početak - rođen je 13. decembra 1949. u Podujevu. "Ja sam u specifičnom položaju. Potičem iz vrlo srpske porodice, ultrasrpske porodice. Moj otac se u Drugom svetskom ratu po dve godine borio na strani četnika i partizana", rekao je jednom. Posle rata, otac je radio kao stručnjak za porez i šef Odeljenja u upravi prihoda. "Bilo je to mesto gde su se mogle nameštati razne igre i igrice, ali stari je bio vrlo tvrd i čvrst u svojim moralnim principima. Jednog dana došao mu je Albanac s kojim je, maltene, bio pobratim, od kojeg je čuo neugodne stvari, ono što je većina čula tek 1981. Stari se spakovao i zbog dece napustio Kosovo", objasnio je.

Detinjstvo - za divno čudo, on koji je sve ispričao o svakome, ništa nije rekao o sebi kao detetu.

Nacionalnost - Srbin. "Tipičan sam Srbin, ali ne i Srbijanac. Dedovi su mi Crnogorci, a evolucijom smo postali Srbi. Moji su, naime, iz Crne Gore prešli na srpsko-tursku granicu, a posle oslobođenja Kosova od Turaka dobili su i neka imanja na Kosovu, tako da sam određeni Crnogorac, a delimično i Kosovar", govorio je (mada je pravilno Kosovac) dok nije počeo Crnogorce da zove Brđanima (e, da bi im se, viđi, narugao). Zalaže se da "Srbijom upravljaju ljudi koji neće držati Srbe u statusu nacije koja se kupa jednom nedeljno".

Verska opredeljenost - ne zna se.

Obrazovanje - osnovnu školu završio je u Đakovici, gimnaziju u Prištini, potom je studirao novinarstvo na FPN-u u Beogradu. Svi znaju da nije završio fakultet. Sad mladim novinarima preporučuje (najbolje svojim primerom) da se, ipak, late knjige.

Karijera - počeo je pišući sastave na zadatu temu za novobeogradsku mladež (kako sam kaže), odnosno "rasadnike dalekih nekih komunista". Usledila je NIN-faza, od foto-dokumentariste preko predsednika Akcione konferencije SK u kući "Politika" do pisca, potom i urednika u istom nedeljniku. Onda je bio v.d. odgovornog urednika u listu "Intervju". Prešao je u "Sportski žurnal" i uređivao ga sledeće dve godine (posle velikih tirada "na račun" vlasti, u Nezavisnom sindikatu novinara). Nije mu bilo teško, sam je sportista, a i tvrdi da je o sportistima pisao lepše i s više ljubavi i poštovanja nego o ostalima. U međuvremenu, pisao je (tezgario, stručno rečeno) za "sve" jugoslovenske novine - "Danas", "Start", "Slobodnu Dalmaciju", "Oslobođenje"... Ipak, najviše ga je bilo u hrvatskom tisku, pa su ga kolege nazvale gigantom hrvatskog žurnalizma, ne. Bio je skroman, pa je rekao da to gigant pre može da se odnosi na visinu, jer je visok 191 centimetar. Nisu ga demantovali.

Onda se setio da bi intervju s bračnim drugom (onim što bi trebalo da bude lepša polovina dojučerašnjeg vladajućeg para) bio "bum". I uradio ga je 1988. godine za zagrebački "Start", praveći sebi uslugu, a nama desetogodišnju kaznu. Jer, ima onih koji odgovorno tvrde da je upravo on "navukao" Miru Marković na novine, da joj ih je zasladio pa se latila pisanja (o cveću, noćima, romantici i lepoti svoje dece). Na šta se on "primio", lepo je ispovedio: "Primila me posle prvog telefonskog poziva, dala veliki intervju čoveku na lošem glasu, odbila autorizaciju teksta rekavši da ima poverenja u moj profesionalizam. Ona me je napravila svojim prijateljem...

Na ovim prostorima deluje kao evangelista nade i tolerancije". Mira ga je podržavala kad su se sukobile dve struje u "Politici" (u međuvremenu je postao i direktor TV "Politika" i napravio divnu televiziju) ali, spasa mu nije bilo. Smenjen je (delom i zbog pomoći Đinđićevim demokratama za koje je smislio slogan "Pošteno"), našao se na ulici s dvoje dece, bez dinara u džepu... Ukapirao je da je sve "laž do one u se i u svoje kljuse", našao se u jatu biznismena Bogoljuba Karića. "Naš ugovor imao je dve tačke: ja da napravim najbolju televiziju, a on mene da učini bogatim". Znamo da je, prema njegovim rečima, projekt završen do pola. Jer, posle pravljenja još jedne najbolje televizije, našao se u Vladi Mirka Marjanovića, na mestu ministra za informacije.

To mu je, očigledno, bio pogrešan potez, jer kad je dao ostavku, čak i nekad obožavani Slobodan Milošević narugao mu se u facu, čuvši "Znate, sad me svi napadaju", kao odgovor na pitanje "Kako je?". Milošević se, sam je Tijanić pričao, nasmejao i rekao: "Ako, baš mi je drago". Posle ministarske, "ničim potrebne i nikad oprane" epizode pokrenuo je dnevnik "Građanin", s čijih se strana zamerio skoro svakom ko je nešto značio te 1997. u Jugoslaviji. Zato su mu mnogi replicirali ne štedeći ga, mada ga je "u padu" prevazišao Miodrag Vujović iz TV "Palma", montiranjem oralnih scena (s Tijanićem u glavnoj ulozi) u jednom porniću, naravno, emitovanom. Uzvratio je tužbom, javnim pisanijem, što je postalo njegovo uobičajeno sredstvo razračunavanja, objašnjavanja tuđih i svojih poteza. Kao na primer, kad se nedavno Šešelju "javilo" da će Tijanića ubiti Amerikanci, a ovaj "otpozdravio" da mu se "javlja" da će Šešelja obesiti Srbi. Ili, kad su ga Tanjug i "Borba" optužili da je saučesnik u ubistvu Pavla Bulatovića, a on narodu objasnio da Vladini mediji, zapravo, "kane" primeniti recept "a la ubijeni Slavko Ćuruvija".

Nije se dao, ni predao, čekao je svojih (drugih) pet minuta, učinilo nam se da je to bilo juče kad su ga imenovali za Struju umesto Struje (glavnog za veliku "Politiku"). Međutim, dao je ostavku posle nepuna 24 sata.

Stranački angažman - bio je član KP. Kad su ga izbacili, odlučio je da više ne bude drug - član.

Zanimljivosti - voleli smo njegove tekstove, bilo da ih je potpisao punim imenom, bilo pseudonimom Ratko Rodić (posle je to bilo kolektivno lažno ime). Niko kao Tijanić ne ume da nazove stvari pravim imenom, bilo da kudi ili hvali (upućeni kažu lako mu je kad ima leđa). A hvalio je nekad Miloševića: "Milošević je prvi srpski vođa koji je izbrisao razliku između Srba u Srbiji i Srba van nje... Milošević će nositi titulu prvog ujedinitelja Srba što je nekad bila titula kralja Aleksandra..." Onda se osvestio, pa je idolu (s dužnim poštovanjem i napomenu da vodećem peru srpskog novinarstva to sigurno nije mogao biti Slobodan ali, uz konstataciju da je tako izgledalo), zajedno s vlasnikom "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", postavio pregršt neprijatnih pitanja. Odgovor nije stigao, osim ako se ne računa da za Ćuruviju jeste - u obliku metka...

ZORICA VULIĆ


vesti po rubrikama

^politika

15:30h DOS dobio pisani odgovor socijalista: Potpisivanje sporazuma
15:40h Drecun: Predsednik SRJ mora da ispravi grešku
15:45h Predrag Bulatović: Savezna vlada za 15 dana
15:50h Vuković: Koštunica mnogo rizikuje ako premijer bude iz SNP-a
16:00h Sednica centralne otadžbinske uprave SRS-a: Ukazano poverenje Šešelju i Nikoliću
16:10h Lukovac, šef crnogorske diplomatije: Nezavisnost preduslov saradnje s Evropom
16:20h Ko je ovaj čovek: Aleksandar Tijanić
17:00h "Glas" istražuje: Kako je urađena pobednička kampanja predsedničkih izbora?
17:15h Šta znači nov stav SRJ o još nerazmršenom čvoru sukcesije
17:20h "Glas" istražuje: Postoji li sila koja može da zaustavi započeti preobražaj?
17:45h Analiza: Kako je izborni preokret u Srbiji pokvario kalkulacije crnogorskog predsednika
18:10h Aleksandar Karađorđević u nedelju u Beogradu
19:00h Predsednik Jugoslavije s liderima Evropske unije u Bijaricu: Pomoć za povratak u Evropu
19:15h Karl Bilt, specijalni izaslanik UN za Balkan: Savezna vlada, pa prijem u UN i MMF
     


     


FastCounter by LinkExchange