Početak - rođen je 1950. u Vrnjačkoj Banji. U dostupnoj biografiji nema podataka ko su mu roditelji i čime su se bavili - pojedinci kažu da potiče iz imućne, ugledne porodice.

Detinjstvo - bio je mirno i dobro dete.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - nema je (bar javno zabeležene).

Obrazovanje - osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju u Trsteniku. Studirao je Fakultet političkih nauka, tu je diplomirao, magistrirao i doktorirao.

Karijera - počeo je kao studentski aktivista, godine 1971. postao je predsednik omladine Stari grad. Potom je predsedavao opštinskom komisijom SK Voždovac. Bio je i član Prvog izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a, od Osnivačkog kongresa. U međuvremenu, na matičnom fakultetu, bio je asistent na predmetu metodologija društvenih nauka (u zavisnosti da li je ustao na levu ili desnu nogu, studentima je ličio na Ivana Groznog ili Živana Saramandića). Znalo se da gromoglasni Radosavljević traži znanje, da kod njega ne prolaze varijante "kiša oko Kragujevca". Vremenom, postao je prvo profesor na istom predmetu, potom (pre dve godine) i prodekan na FPN-u, za osnovne studije (izabran je kad i ostali novi rukovodioci fakulteta, a sve u skladu s novim, "nikad boljim" Zakonom o univerzitetu). Materiju, koja je sama po sebi dosadna (cifre, grafikoni, tabele), učinio je "svetim pismom", na ispitima traži da mu se od reči do reči kaže ono što je on rekao na predavanjima - tako tvrde njegovi učenici.

Ipak, javnost ga je upoznala pre svega kao stalnog člana kojekakvih komisija s jednokratnom upotrebom pre, oko i posle izbora. Godine 1996/1997. bio je predsednik Nadzornog odbora. "Stvar" se iskomplikovala kad je "provaljeno" da nema državljanstvo Srbije - imao je crnogorsko zbog automobila, tad su u modi bili, takozvani, "crnogorci". Ali, ubrzo je sve raspetljano, ipak se pojavio u liku predsednika Nadzornog odbora. Kako je i s koliko pažnje radio svoj posao, pokazalo je stručno istraživanje koje je sproveo "ničim izazvani" Felipe Gonsales. Šta je posle bilo, znamo svi - opet je predsednik Milošević morao da "vadi fleke", sad već istorijskim Leks specijalisom. Kako je uoči ovih poslednjih izbora (a koliko još danas znaćemo da li i istorijskih) ponovo postavljen za šefa Nadzornog odbora (organ koji bi trebalo da sudi da svi učesnici predizborne kampanje ispoštuju, ali i uživaju ravnopravne uslove), nadležni misle da dobro radi svoj posao.

Da je tako, i sam je pokazao kad je upozorio "Glas", "Blic", "NIN", "Vreme" i "Danas" da su "dužni da se prilikom izveštavanja o aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata uzdrže od od komentara, objavljivanja izjava van osnovnog konteksta ili njihovog stavljanja u neodgovarajući kontekst, omalovažavanja ili favorizovanja pojedinih političkih stranaka i kandidata, vređanja njihovih potencijalnih birača. Šta li bi tek rekao za izbore iz 1933. kad su se kandidati obraćali isključivo lično, ili "preko" plakata i neretko ne baš biranim rečima. Kao, na primer, u malom Lajkovcu, gde su se za vlast borili (kako su hroničari zabeležili) V. M. N. dotadašnji dugogodišnji predsednik opštine i Ž. G. Na plakatima koje su potpisali ondašnji nezavisni seljani, za V. M. N. pisalo je: "Pokazao se i dokazao doraslim za predsednika opštine, svu svoju snagu upotrebio je za dobro sviju, čist je i pošten kao najčistije zlato.

On nas je čuvao da kulučimo samo koliko možemo, da se naša kola ne lome na kuluku, da naše imanje dođe u najpovoljniju klasu, da poreze i ostale javne dažbine platimo kad možemo". Za ovog drugog su metnuli: "Na listi Ž. G. nalaze se pljačkaši, zelenaši, svoju pobedu zasnivaju na ljubavi uslugama, a dobrobiti na čistim obmanama. Zaneo se i zaboravio da je on naplaćivao interes po dinar, osušio narodu muzilice, ispraznio obore i čardake, i to na fini, zelenaški način, kao 'dušu na pamuk'". Verovatno bi malo teže razlučio ko je tu kriv, a ko prav. Trenutno je i član UO Beogradskog univerziteta i UO Studentskog kulturnog centra.

Stranački angažman - bio je član CK, sad je u SPS-u.

Zanimljivosti - profesoru Ivanu mnogi zameraju što je pristrasan u iščitavanju novina. Vele da nema smisla da čita samo "izdajničko-strano-plaćeničke" novine, i mnogo manje pažnje posvećuje perjanicama domaćeg novinarstva. Takvi greše. Jer, stara izreka kaže: "Profesor je uvek u pravu" (intelektualna verzija one narodne 'Ne može šut s rogatim'). A on misli da državni mediji svoj posao rade maksimalno (bez obzira za čije babe zdravlje). Sam objašnjava: "Svi su menjali svoja politička odela dosad, ali ja nisam. Ostao sam veran svom političkom uverenju". Slovi za brižnog oca, sina Vladu je, maltene, sam odgajio. Zna se i da je porodičan čovek.

ZORICA VULIĆ