Početak - rođen je 22. marta 1950. u Sarajevu. Otac Franjo Bregović, poreklom iz Čvrsteca kod Križevaca u Hrvatskoj, pukovnik, nedavno je umro. Bio je to dovoljan razlog da Goranova noga opet, prvi put posle rata, kroči u Hrvatsku. Franjo je lečeni alkoholičar, nije pio do penzije, tad se posvetio vinogradima i staroj ljubavi - dobroj kapljici. "I tako do smrti. Od njega sam nasledio dobro raspoloženje", navodi Goran.

Majka mu je bila Borka Perišić, iz Virovitice, herecegovačko-crnogorskog porekla. "Volela je da se oblači kao Jovanka Broz, nosila je i punđu kao ona. Brat je više povukao na majčine, viši je od mene za glavu. Imam tu zagorsku, zdepastu građu. Tito, Tuđman i ja imamo istu konstituciju", objašnjava i dodaje: "Ako nešto ostane iza mene, to je što sam prvi imao poverenja u muziku naših deda i baba - taj materijal bogomdan, koji dobijamo rođenjem. Mi smo nekako mali, jadni. Stalno nas je stid. Stalno se nešto krijemo, stalno bi da budemo nekako otmeniji, da imamo drugo poreklo. Nemamo. Ovo je lepo. Ako mi ljudi jednog dana daju neku ulicu koja bi se zvala "Trg žrtava Gorana Bregovića", biće to zbog ovoga".

Detinjstvo - "Kao klinac, sa šesnaest-osamnaest godina u mozak sam uvaljao toliko puno LSD-a, tako da moj mozak nikad posle toga nije radio ljudski. Od mog mozga nikad nisam očekivao neke ozbiljne akcije", priznaje.

Nacionalnost - Jugosloven. "Jugoslavija postoji. Nije politika moj zavičaj. Moj zavičaj su stvari koje nemaju veze s politikom. Govorim o Jugoslaviji kao mom emotivnom zavičaju, a on zbilja postoji", tvrdi i pojašnjava: "Majka mi je Srpkinja, otac Hrvat, žena muslimanka. Mogu biti jedino Jugosloven".

Verska opredeljenost - "Slažem se da će Bog nagraditi za ovo ili ono, ali ljudima treba reći da je nagrada na ovom svetu - novac. Morate imati Boga ili pare. Ako ste bez oboje, u grdnom ste problemu", ubeđen je.

Obrazovanje - osnovnu školu, gimnaziju i fakultet završio je u rodnom gradu. "Studirao sam filozofiju i sociologiju jer je to bilo na pragu neke, ne baš naročito ozbiljne nauke, da se ne mora baš nešto strogo raditi. Kasnije sam strogo svesno odgajao svoje neznanje kao poseban oblik znanja. Objektivno, imam mali mozak koji je nekooperativan, ali još kad mu dodam da radim na tome, onda dobijam minimalna zanatska znanja", ispovedio se.

Karijera - s diplomom je počeo, predavao je u Sarajevu, ba, marksizam. Jer, otac nije hteo ni da čuje za muzički zanat, majka je bila popustljivija, ali ko je nju pitao. Ipak, počeo je da sprema prvu ploču s "Bijelim dugmetom" i napravio od sebe superstara. "Sin sam male komunističke zemlje, za mene je muzika predstavljala bekstvo, način da zbrišem, iako samo mozgom. Znao sam da ću u toj provinciji biti osuđen, ali muzika mi je pomagala da živim - rok je, u stvari, bio moja škola života", navodi, a oni koji ga ne vole dodaju: "Da, da, ti si za seks, drogu i rokenrol". On, pak, ističe: "Rok je takva škola u kojoj je seks obavezan predmet". Godine 1975. napravio je spektakl kod Hajdučke česme u Beogradu, kad je 100.000 ljudi radilo sve što im je rekao. Kao da ih je hipnotisao (lakše nam je kad vidimo da ni svet nije imun). Onda je morao u JNA.

Vratio se, na velika vrata, "Bitangom i princezom". Pun pogodak bila je i "Doživjeti stotu". Bez obzira što je otišao Željko Bebek, došao Tifa, pa on otišao a došao Alen, bili su najslušanija rok grupa. Do raspada, sad ih novinari, s vremena na vreme, sastavljaju. Neuspešno. "Moje pesme su adresirane. Sve je to neka mala korespodencija s nekim", otkrio je recept pravljenja ljubavnih pesama za sve generacije (one koje rastu i one koje se sećaju kako je to bilo u njihovo doba). Sad pali i žari Evropom. Pravi muziku za film, pretenduje da bude novi Stevan Mokranjac (napravio je sintezu slovenskog folklora, duhovne pravoslavne muzike i modernog popa). Odnosno, da se ne lažemo - još je "lopov kojeg nisu uhvatili", a ka' će ne znamo.

Stranački angažman - bio je član SK, izbacili su ga 1983. zbog nedolazaka, neaktivnosti i neplaćanja članarine, ali i što je 1981. švercovao instrumente iz austrijskog Insbruka.

Zanimljivosti - obožavao je Tita, zbog njega je nosio kožni mantil. Slobu nije (bar se javno ne zna), zbog jedne pogrešno intrepretirane izjave (o njemu), bio je tučen. S "Đurđevdanom" je dao na volju "pustom srpskom", s "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" signalizirao (nam) je šta (nam) se sprema. "Mesečinom" je prekrio našu euforiju i probudio tugu najtužniju. Ipak, ostao je svačiji i ničiji. Zato je onomad bio u Hrvatskoj, pre toga u Makedoniji, još pre u Sloveniji, mada tvrdi da nije trebalo. "Uspeo je u životu, zavide mu svi".

Oženjen je Dženanom (Sudžuk), manekenkom, imaju Evu, izgleda da ih "napamet" razvode - svako pomalo.

ZORICA VULIĆ