SIDNEJ - Rekordan broj učesnika, novi velelepni sportski objekti i nezabeležene mere obezbeđenja glavne su karakteristike 27. Olimpijskih igara koje će u petak biti otvorene u Sidneju.

Australijanci i njihov glavni grad države Novi Južni Vels temeljno su se godinama pripremali za ovu ceremoniju, koju cela planeta s nestrpljenjem iščekuje. Ne treba sumnjati da će Australija, koja drugi put u istoriji modernih Olimpijskih igara dočekuje najbolje sportiste sveta (Melburn, 1956.), dobiti pohvale za organizacju i komfor, iako je tokom priprema bilo sumnji da će domaćin baš sve poslove završiti na vreme. Australija je ispunila obećanje!

		Jugoslovenski olimpijski tim sa 112 sportista Jugoslovenski olimpijski tim u Sidneju predstavljen je sa 112 sportista. Naši tradicionalno najveći aduti za osvajanje medalja su predstavnici u kolektivnim sportovima: od košarkaša, vaterpolista, rukometaša i odbojkaša očekuje se da i u Sidneju budu najistaknutiji. Ostali će svoju šansu čekati iz prikrajka, jer ne spadaju u malu grupu glavnih favorita. Događalo se u prošlosti, međutim, da su neki naši sportisti baš na Olimpijskim igrama izlazili iz anonimnosti, pošto bi priredili senzacionalne rezultate. Treba verovati da će se nešto slično dogoditi i u Sidneju... Đurđa Bjedov je 1968. godine u Meksiko otputovala kao anonimna devojka, a vratila se kao "Đurđa nacionale". Takvo iznenađenje priredili su i Slobodan Kačar, Anton Josipović, Vlado Lisjak, Šaban Trstena i Aleksandra Ivošev.

Između dve Olimpijade na "petom kontinentu" protekle su 44 godine, pa se na australijskom primeru možda najbolje može sagledati razvoj modernih Igara, koje su odavno prerasle u apsolutno najveći i najznačaji skup sportista sveta.

Jugoslaviju vežu lepe uspomene na Melburn iz 1956. godine jer je tamo i tada naša zemlja osvojila tri srebrne medalje. Atletičar Franjo Mihalić, a isti uspeh ostvarili su vaterpolisti i fudbaleri. Ujedno, bila je to poslednja medalja Jugoslavije u atletici, pošto kasnije nijedan naš olimpijac u tom sportu nije stao na pobedničko postolje...

Iako se u Australiji drugi put održavaju Olimpijske igre, Sidnej će biti prvi ovdašnji grad koji ih u potpunosti organizuje. Naime, zbog tada restriktivnih zakona, koji su zabranjivali ulazak životinja na australijski kontinent, došlo je do sukoba organizatora Igara u Melburnu i Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK)...

Nesporazum se toliko rasplamsao da je sve dovedeno u pitanje. Izlaz iz ćorsokaka našla je Švedska, koja je ponudila da se konjičko takmičenje održi na njenom tlu. Tako je spasen kontinuitet i tako se prvi put u istoriji modernih olimpijskih igara dogodilo da budu ornizovane u dve države i to na dva kontinenta!

Kada je Australija, pre 44 godine, ugostila najbolje sportiste sveta, olimpijski pokret, u odnosu na danas, bio je skroman po broju učesnika i obimu takmičenja. U Melburnu su, recimo, učestvovale 72 države u 17 sportova s 3.342 takmičara. U međuvremenu, program Igara proširen je za 17 novih sportova, a broj takmičara je gotovo učetvorostručen. U Sidneju se očekuje da će borilištima prodefilovati preko 11.500 sportista iz 199 zemalja sveta!

Porast i ekspanzija Olimpijskih igara može se sagledati i kroz mnoge druge odnose... U Melburnu je vladao amaterizam, a danas je sport možda i najprofitabilnija grana u svetskoj industriji. I mnogi drugi parametri ukazuju da su Igre između "dve Australije" doživele potpunu metamorfozu: biznis, marketing, TV i drugi mediji, mere obezbeđenja, komfor... ukazuju da je sport svetski biznis "posebne vrste".

U takvom galimatijasu, spoju neverovatno različitih sfera društvenih delatnosti i međusobnih odnosa, Jugoslavija se dobro snašla... Sa 90 medalja, na 19 Olimpijskih igara, naša zemlja se po uspehu nalazi u prvoj polivini svih dosadašnjih učesnika. U nekim sportovima, Jugoslavija, uz mali broj drugih država, drži svetski primat, koji nije ugrožen. Još od prvih posleratnih Igara u Londonu 1948. godine, naša zemlja predstavlja istinsku olimpijsku velesilu u kolektivnim sportovima.

Prodor u svetski olimpizam prvi su napravili još pre pola veka fudbaleri i vaterpolisti, koji su do sada osvojili 12 medalja, od kojih čak četiri zlatne. Taj uspeh kasnije su nastavili košarkaši i rukometaši, da bi pre četiri godine u Atlanti nisku medalja u kolektivnim sportovima zaokružili odbojkaši bronzanom medaljom. Ta četiri sporta donela su Jugoslaviji u minule 52 godine 25 medalja!

Ne smemo da zaboravimo ni naše predstavnike u individaulnim sportovima, koji su osvojili 65 medalja. Jugoslavija je imala 14 olimpijskih pobednika u individualnim sportovima: od Leona Štukelja, koji je između dva svetska rata dominirao svetskom gimnastikom, pa preko prvog olimpijskog šampiona moderne Jugoslavije Branislava Simića 1964. u Tokiju, na pobedničko postolje stali su još: Miroslav Cerar (gimnastika), Đurđa Bjedov (plivanje), Mate Parlov, Slobodan Kačar i Anton Josipović (boks), Mateja Ljubek i Mirko Nišović (kanu), Momir Petković, Vlado Lisjak i Šaban Trstena (rvanje), Goran Maksimović, Jasna Šekarić i Aleksandra Ivošev (streljaštvo).

Tu je i zlatni četverac bez kormilara, koji je 1952. godine u Helsinkiju "zaveslao" prvu zlatnu medalju za modernu Jugoslaviju. Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić doneli su prvu radost posleratnoj Jugoslaviji.