Minulog vikenda došao mi je do ruku srpski dnevni list u kojem je objavljen izveštaj sa predizbornog skupa levih snaga u unutrašnjosti Srbije. Glavni govornik na tom skupu je, u osnovi, rekao da će svet biti bolji kada levica dođe na vlast u svim, ili skoro svim zemljama na planeti. Dabome da ovakve izjave spadaju u proročanstva koja se ostvaruju kada vrba počne da rađa grožđe, ali ipak ostaje veoma ovozemaljsko i realno pitanje: na kakvu se levicu misli?

Jer evo, ovaj izveštač se mesecima javlja iz zemlje u kojoj je već deset godina na vlasti sasvim jasna levica - stranka PASOK - ali, kao što je poznato, najnoviji razvoj događajima u odnosima Grčke i Jugoslavije pokazuje da grčka vladajuća partija nije po meri i ukusu srpske levice. Zašto?

Vladavinu PASOK-a u Grčkoj - hajde da budemo taksativni - odlikuju sledeće zanimljive pojave:

Apsolutni primat ustava i zakona; apsolutno nezavisno sudstvo; apsolutna sloboda medija; apsolutno nemešanje vojske i policije u politiku; apsolutni slobodni, fer i pošteni izbori i apsolutno poštovanje građanskih prava i sloboda; apsolutno uvažavanje opozicije...

Da sam srpski levičar, rekao bih:
- Čist apsolutizam!

Ali da se vratimo na teren najnovijih događaja na relaciji Grčka-Jugoslavija. Na žalost, čini se da naša javnost nije u punoj meri upoznata sa grčkim reakcijama na nezapamćene skandale tokom boravka ministra Jorgosa Papandreua u Beogradu. Reakcije su žestoke. Najuticajniji atinski list "Te Nea" objavio je onu poternicu. Pre samo nedelju dana to je bilo nezamislivo. Grci ne mogu da shvate da su srpske vlasti teško uvredile grčke zvaničnike i ministra, samo zato što su došli sa uljudnom molbom: da jugoslovenski izbori budu slobodni, fer i korektni, i da se njihovi rezultati poštuju, bez obzira ko pobedi. Ništa više. I ništa manje.

Grci ne razumeju da nivo poštenja i fer pleja na izborima spada u "unutrašnje stvari".

"To nisu unutrašnje stvari. Pošteni izbori su temelj evropske demokratije", piše grčka štampa i bruje grčke TV stanice.

Grci sa jasnom rezignacijom doživljavaju činjenicu da su naši odjednom zaboravili na sve grčke prijateljsko-diplomatske usluge; na svu podršku tokom bombardovanja; na svu grčku pomoć tokom svih naših teških godina. Gotovo da nema komentatora koji ponašanja srpske strane nije ocenio "neshvatljivim i iracionalnim".

Ali, kako piše ugledni "Katimerini", najmanje razumljivo je to što su vlasti u Beogradu odradile vrlo dobar posao protiv samih sebe, odnosno u korist srpske opozicije. Grčki premijer Kostas Simitis se u Solunu založio za promene u Jugoslaviji, nedvosmisleno se stavivši na stranu DOS-a.

"Teško da će prosečan srpski glasač prihvatiti da se - na kraju - posvađa i sa nama, Grcima. Dakle, srpski glasači sigurno znaju šta im je činiti" - izjavio je jedan visoki grčki zvaničnik, a prenose grčke novine.

Ali da završim ovo preporučeno pismo jednim dosta vedrim događajem. A možda i nije vedar. Neka procene čitaoci.

Sedeo sam pre neki dan sa finim gospodinom M. iz Srbije, sad naturalizovanim Nemcem. On mi je ovako opisao jednu svoju nevolju:

- Znate, ja sam u Nemačkoj bio na čelu jednog od odbora za prikupljanje novca za pomoć Srbiji. I, zamislite, napadne me štampa da sam proneverio novac, odnosno da sam kupio novi auto od tih para. A sve pare su, molim vas, išle preko mog zeta.
Vrhunska, poslednja, neprikosnovena instanca pravde i poštenja. Zet.
Kraj priče.

Miroslav Ćosić