BEOGRAD - U ponedeljak je počelo potpisivanje ugovora o kupoprodaji stanova između bračnih parova i Direkcije za obnovu zemlje iz strateškog programa Vlade Srbije - 100 000 stanova u narednoj deceniji. Direkcija je predvidela da u toku ponedeljka ugovor sklopi 150 bračnih parova s rang-liste.

Prvi ključevi za stanove u Beogradu biće uručeni 15. septembra, ali Direkcija nije mogla da precizira na kojoj lokaciji će stanovi biti završeni u tom roku. U Beogradu se u okviru strateškog programa gradi 8.436 a u Srbiji 16.100 stanova.

		Za kredite još nema novca Bankari kažu da još nije dogovoreno na koji način će biti zaštićeni krediti od inflacije kao i da nisu "nađene" pare za kredite. U narednih mesec dana koliko traje rok za potpisivanje ugovora o kreditu s bankama, bankari se nadaju da će uspeti da se dogovore s Narodnom bankom i Vladom Srbije o obezbeđenju para za stambene kredite.

Nenad i Ognjenka Milić su prvi potpisali ugovor za stan koji će platiti odjednom. Milići kažu da je kvadratni metar stana na Čukaričkoj padini 17 000 dinara plus 5 000 za ostale troškove. "Zadovoljni smo jer je to duplo, ako ne i troduplo jeftinije od cene na tržištu", kaže Nenad.

Savo Savić, radnik "Delte M", ističe da očekuje stan do 1. jula sledeće godine i da je sadašnja cena 25 000 dinara, ali ne veruje da će do isplate ostati fiksna. "Prihvatiću ugovor i ako kredit bude zaštićen od obezvređivanja obračunom crnog kursa. To je najnepovoljnija varijanta, gore nema, a bolja je ako računaju rast cena na malo", kaže Savić.

Miroljub i Ljubica Milinčić imaju troje dece i potpisali su ugovor za stan od 70 kvadrata. Miroljub kaže da je pomalo iznenađen kada mu je rečeno je potpisivanje ugovora sa Direkcijom za obnovu, samo prvi korak, a drugi je sklapanje ugovora sa bankama. "Potpisao sam ugovor o kupovini stana, a da ne znam uslove otplate kredita. Sve što je do sada rečeno već je izmenjeno", kaže, pomalo zabrinut Miroljub Milinčić.

Nakon obelodanjivanja ideje o ekspresnoj gradnji stanova koja je potekla iz glave predsednika Slobodana Miloševića, rečeno je da će stanovi koštati 17.000 dinara ili 700 maraka. Ova osnovna cena pominje se i u ugovorima uz napomenu da su to samo troškovi građenja, ali da postoje i ostali u koje spadaju izdaci za prethodne radove na lokaciji, odnosno za geotehničke radove i fundiranje. Ti troškovi su različiti zavisno od lokacije i iznose od četiri do osam hiljada dinara. Najskuplji su stanovi, koliko se juče moglo čuti u blokovima 29 i 32 gde koštaju 25 000 dinara, na Bežanijskoj kosi staju 21 000 a na Čukaričkoj padini 22 000 dinara.

Izvesnu nedoumicu potencijalnim kupcima stana stvara i član 3. koji reguliše pitanje cena. U njemu se navodi da će se cena stana konačno utvrditi nakon tehničkog pregleda, a prema stvarno izgrađenoj površini stana. Može se, naime dogoditi da izgrađeni stan bude manji ili veći od projektovanog, kako se navodi u ugovoru, pa kupac mora platiti razliku ili Direkcija vratiti novac u roku od tri dana. Na variranja u ceni kupci treba da računaju i zbog toga što se u delu ugovora koji reguliše rokove i način isplate navodi da cena fiksna samo ako kupac isplati stan u roku i odjednom.

U zaštitnim odredbama ugovora navodi se da kupac koji je stan kupio po beneficiranoj ceni "oslobođenoj od troškova lokacije i primarnog i sekundarnog opremanja zemljišta", ne može ga otuđiti ili ustupiti deset godina. Ukoliko postupi suprotno, kupac je dužan da stan vrati u roku od tri dana ili uplati razliku cene do tržišne i odgovarajući porez.

U slučajevima kad se raspadne bračna zajednica ili neko od vlasnika premine, kupac od Direkcije može zatražiti dozvolu za prodaju stana i ukoliko je dobije, dužan je da plati razliku cene do tržišne i odgovarajući porez.

Mirko Marjanović, predsednik vlade koji je prisustvovao potpisivanju prvih ugovora, naglasio je da je ova ideja naišla na veliki odjek i da se neće stati na 16.000 stanova.

L. Mijić
S. Jovičić