Početak - rođen je 30. avgusta 1969. u Trebinju. Otac Milovan bio je sveštenik, potom prota Pančevački, majka Milena krojačica. Glogovci korene iz okoline Nikšića, gde su, kako su "markirali" istoričari živeli u 17. veku. Nebojša je stariji sin, ima i sestru Bojanu, mlađu osam godina.

Detinjstvo - kad je imao sedam godina porodica je rekla zbogom kamenu Hercegovačkom i preselila se u ravnije, ali industrijskim napretkom "načetije" Pančevo. Da je to zbogom bilo samo "iz nužde" a da je s rodnom grudom ostala veza koja se ne kida, dokazao je upravo Nebojša glumeći poštenog Bogdana u "Ubistvu s predumišljajem"(uloga zbog koje smo sve "zavidele" Branki Katić, sluđene ljubomorom zbog njega). "Mislim da smo bili najbolji dok smo bili deca, a ako ima nečeg lošeg u nama, to nam je donelo vaspitanje", ubeđen je.

Nacionalnost - Srbin. "Sklon sam da verujem da je ovom narodu planski pomeren prag tolerancije i osetljivosti na bol. Smrt je demistifikovana i postala je normalna. Izjednačila se sa životom", navodi.

Verska opredeljenost - pravoslavna. "Verujem u Boga kao u ravnotežu", kaže on koji nedeljom za ručak čita "Očenaš". Vidi šta nam se dešava, još bolje šta se u nama događa, pa konstatuje: "Srbi ne veruju više ni u šta. Ja to vidim kao kaznu".

Obrazovanje - osnovnu i srednju školu završio je u Pančevu. Još kao klinac recitovao je za Svetog Savu, uradio je to tako da su prisutni, jendoglasno rekli: "Mali protin treba da bude glumac. I tačka.". Ali, kad je prispeo za fakultet, sve ih je iznenadio, izabrao je psihologiju i upisao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dve godine zanosio se "analiziranjem ljudi i onog što ih time čini", a kad je shvatio da je psiholgija ipak nauka, cifra, shvatio je da nema ništa od njegove kancelarije, kauča u sredini i diplome, levo od vrata. Polagao je prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti, položio,(naravno), i tad mu je, kako se seća, otac prvi put čestitao,onako - muški. Na drugoj (opet) godini, "šmeknuo" ga je profesor Dejan Mijač. Inače, studirao je u generaciji koju su odreda činila "deca iz provincije". Kao student dobio je stipendiju JDP-a(sa Sergejom Trifunovićem i Vojinom Ćetkovićem).

Karijera - počeo je u predtsavi "Velika pljačka". Usledile su role na "daskama", u predstavama "Lažni car Šćepan Mali", "Troil i Kresida", "Rođaci iz najboljih dana", "Tamna je noć", "Parabelum", "Bure baruta". Pa uloge u filmovima: "Vukovar, jedna priča", "Ubistvo s predumišljajem" ("Nikad neću zaboraviti aplauz koji sam tada dobio, na premijeri", pamti), "Do koske", "Ranjena zemlja", "Nebeska udica". Kako to radi, najbolje je da se uverite sami.

Postao je tražen, najtraženiji, nagrađen, najgrađivaniji. I ostao tako jednostavan, tako naš, "momak iz komšiluka". Tako bar tvrde oni koji su imali priliku da ih poveze glumac dok stopiraju kod Pančevačkog mosta. "Prst" je bio i njegovo prevozno sredstvo kad je sa drugaricom Ašhen Ataljanc putovao od "kuće do škole". Kad ga pitaju kakav je osećaj biti na sceni nebrojeno puta s istom predstavom, odgovara: "To je kao kad pitate čoveka koji je bio sa 2000 žena kako mu je bilo s 1651." Ako se zanimate da li gradi imidž i kako, uozbilji se dok mu "brk igra" i "prizna": "Da naravno. Svakog dana radim sklekove". A da je slavan, ne može da sakrije, jer mu na ulici kažu: "Gde si ti, glumac".

Stranački angažman - "I sile dobra imaju svoje vojske, pogotovu kad sile zla tako nadvladaju, kad tako muče, sisaju krv, i čak se hrane tom mržnjom koju su izazvale u narodu, kad je bračni par sve deblji i deblji. Ponekad pomišljam da ih možda treba voleti i da bi ih možda uništila ljubav, ali bi to bio strašan salto koji nije lako izvesti na jednom širem nivou", pretpostavlja i zaključuje: "Našim političarima je veliki komplimet kad im se kaže da su velike kurve. Oni to doživljavaju kao da su veliki igrači, jer niko od njih nije na tom položaju zbog neke misije, narodnog idela, zato da bi pomogao ljudima nego zbog svoje guzice".

Zanimljivosti - iako je odmeren i prijatan dok priča, ne libi se da opsuje kad se mora. Zove stvari pravim imenom, pa kud' puklo da puklo. Nekima se čini da to i nije baš pametno, ali on mnogo ne haje. "Nova generacija je nova, ako ni po čemu drugo ono po krštenici i svakako je puna besa, odnosno želje za boljim životom", ističe.

Oženjen je Minom, imaju Gavrila.

ZORICA VULIĆ

ISPRAVKA:
U prethodnom "Ko je ovaj čovek", u portretu g. Dragana Milovanovića nenamernom greškom naveli smo da je poslanički kandidat za Veće građana u Valjevu, a trebalo je u Vranju. Izvinjavamo se g. Milovanoviću i čitaocima.