[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 31. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

30. Aug 2000 17:01 (GMT+01:00)

Opus dei

Bratstvo hrišćana i muslimana

Piše: Dr Smilja Avramov

Na Drugom vatikanskom koncilu usvojena je deklaracija o odnosima s nehrišćanskim religijama ("Nostra aetate"), čime je otvoren prostor za diplomatske kontakte. Opozicija organizovana u blok pokrenula je oštru kampanju s ciljem da spreči usvajanje deklaracije ali bez uspeha. Papa Pavle nú primio je 5. januara 1964. predstavnika Izraela Sazara, 6. oktobra 1969. Ebana, 15. januara 1973. Goldu Mejer, 12. januara 1978. Mošu Dajana. Tokom tih susreta papa je izrazio zabrinutost za "Sveti grad Jerusalim", i zalagao se za pravedan mir na tom prostoru između Jevreja i Arapa. Sve je bilo daleko od priznanja Izraela kao samostalne države, na čemu su insistirali jevrejski državnici.

Nepriznavanje Izraela Vatikan je obrazlagao: 1) nerešenim pitanjem granica između Izraela i susednih zemalja, 2) nerešenim pitanjem statusa Izraela i 3) nerešenim pitanjem bezbednosti hrišćanskih zajednica pod vlašću Izraela. Papa Pavle nú učinio je 6. septembra 1978. obrt u pristupu ovom pitanju; on je postavio u centar problema državu Izrael i ukazao na potrebu garantovanja bezbednosti države. Govorio je o Jevrejima kao "Božijem narodu". Smrt ga je sprečila u daljim akcijama.

Dolaskom Jovana Pavla II na papski presto, postupak oko priznanja Izraela je ubrzan. Tome su nesumnjivo doprinele lične veze koje je krakovski biskup Vojtila godinama održavao sa jevrejskim krugovima, ali i nova strategija usklađivanja politike Vatikana sa svojim novim saveznikom SAD.

Prva ličnost koju je Jovan Pavle II primio tokom dana kada je ustoličen na papski presto, bio je Jevrej Kluger, njegov dugogodišnji prijatelj. Prema zvaničnom saopštenju to je bila privatna poseta. Jevrejske lidere oficijelno je primio 12. marta 1979. Februara 1981. papa se sastao sa glavnim rimskim rabinom Tafom, što je bio prvi slučaj u istoriji rimokatoličanstva da dva velikodostojnika, dveju vekovima neprijateljskih religija, vode razgovore "u četiri oka". Posete na raznim nivoima i razmena pisama je učestala između Izraela i Vatikana. Papa je preminuo 7. januara 1982. ministra inostranih poslova Izraela Šamira, po rođenju Poljaka i sa njim vodio sveobuhvatne razgovore o problemima Bliskog istoka. Iste godine 15. septembra primio je i lidera Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jasera Arafata. Međutim, treba reći da je katoličko-islamski dijalog otpočeo ranije, još za vreme pontifikata pape Pavla nú.

U Tripoliju je od 1. do 5. februara 1976. održan seminar na temu odnosa dveju veroispovesti. U t. 20. deklaracije koja je usvojena na tom skupu, dve strane su se saglasile da je "cionizam agresivan, rasistički pokret, opasan za Palestince". Složili su se, nadalje, da Palestinci imaju pravo da se vrate u svoju zemlju, koja je sada pod vlašću Izraela. Ali predstavnici Sv. stolice nisu prihvatili zahtev svojih islamskih sagovornika "o arapskom karakteru Jerusalima", isto onako kao što nisu prihvatili zahtev Izraela da taj grad bude njihova prestonica. Vatikan je zahtevao internacionalizaciju Jerusalima.

Papa Jovan Pavle II nastojao je da približi stavove. Posetio je Tursku 1980. u kojoj je 98 odsto stanovništva islamske veroispovesti; njegova poseta nosila je poruku svim muslimanima da Sv. stolica ne gleda na Islam kao na neprijatelja. Posetio je zatim 1985. Maroko i u Kazablanki služio misu pod devizom "Hrišćani i Muslimani su braća". Pre posete Africi primio je 19. februara premijera Izraela Peresa i izrazio svoje simpatije za Izrael i njegov narod. Sv. stolica izdala je te iste godine (1985) prvi zvanični akt o državi Izrael, ali on je bio namenjen rimokatoličkim vernicima, a ne Izraelu.

Naime, Sv. stolica je pozvala rimokatolike da shvate religioznu važnost Jevreja za državu Izrael, uz naglasak da postojanje države mora biti shvaćeno u okviru međunarodnog prava, a ne u religioznim okvirima. Nije na odmet napomenuti da je papa imao dijametralno različit stav u odnosu na Jugoslaviju. Prilikom posete centralnoj sinagogi u Rimu (1986), što je u javnosti izazvalo pravi šok, Jovan Pavle úú pozdravio je prisutne Jevreje blagim glasom kao "našu stariju braću", i izrazio svoje užasavanje nad holokaustom počinjenim nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Kada je septembra 1987. papa primio jevrejske lidere u svojoj letnjoj rezidenciji, izdato je zvanično saopštenje u kome je naglašeno da nikakvi teološki, nego isključivo politički razlozi nisu prepreka priznanja države Izrael. Bilo je u štampi nagađanja šta treba podvesti pod "političke razloge". Neizvesnost je otklonjena kada je Sv. stolica 25. januara 1991. objavila deklaraciju u kojoj, pored ostalog, stoji: "Jerusalim, sveti grad Jevreja, hrišćana i muslimana i duhovna baština miliona vernika mora imati specifičan status međunarodno garantovan". Drugim rečima, sve tri religije moraju biti podjednako tretirane i moraju im se priznati ista prava u pogledu Jerusalima.


vesti po rubrikama

^feljton

17:01h

Opus dei: Bratstvo hrišćana i muslimana

17:16h

Podmlađivanje organizma: Mumja lek za ljubavnu patnju

     


     


FastCounter by LinkExchange