Dilemu, put oko sveta, ili veselje za nezaborav, mladi bračni par Pavković rešio je na zadovoljstvo roditelja. Razlog što su interkontinentalno putovanje zamenili grand svadbom, je nostalgija za zavičajem u hladnim švajcarskim predelima. Ovo je bila prilika, kao da se pravdaju sve tri generacije Pavkovića, da se okupe svi rođaci, prijatelji, kumovi i komšije. Mladenci će, Bogu hvala, još su mladi, nekom drugom prilikom na daleko putovanje. Zauzeti brojanjem koverti, procenjivanjem poklona i gledanjem kaseta o svetskim čudima i ne razmišljaju.

Kuća Pavkovića u kojoj je priređeno slavlje o kojem priča selo i okrug ceo, samo su jedna od brojne familije Pavkovića iz Pavkovićke male u Velikom Orašju, na korak do Velike Plane. Baba Jovanka i deda Bogoljub, prva su generacija iz ove kuće, koja je pre skoro tri decenije, u potrazi za boljom zaradom, sreću potražila u Švajcarskoj. Novcem stečenim u tuđini, podigli su kuću, štale, ogradili imanje, odnegovali decu i oženili sina koji je zajedno sa ženom, opet u dalekom svetu, potražio sreću za svoju porodicu.

Tamo u Bazelu, Svetlana (41) i Nebojša (38) sanjali su dvadeset godina da sinu Novici, nastavljaču loze, kad vreme dođe, u zavičaju naprave svadbu za nezaborav. San je postao stvarnost ovog leta,priredili su nezaboravno slavlje za svadbu svog Novice i neveste Sanje.

		Kumstvo staro 340 godina Otkad familija Pavković postoji, kumuju im Nikolići iz Krnjeva. Zbog napretka i berićeta, kum Mića je pozvan da nastavi tradiciju. Ovo kumstvo, precizno su izračunali, traje 340 godina. Pre nego što je sa tovarom darova ispraćen kući, poželeo je da za 20 godina oraškim sokacima još jednom kao dični kum prođe kroz selo.

- Puno mi je srce. Ja kao majka, srećna sam i presrećna. Ženim sina kako sam maštala. U mojoj zemlji, u mom zavičaju, s narodom koga u srcu nosim ma gde da se nađem - kaže Svetlana, a otac Nebojša jedino želi da njegov sin Novica jednog dana u istom dvorištu svom sinu napravi još lepšu i još veću svadbu.

Za celo selo i bivši oraški srez, veselje u kući Pavkovića bilo je događaj sezone. Pričalo se o svadbi pre, na sam dan venčanja, nekoliko dana posle, verovatno i dugo potom, sve dok se ne slegne prašina podignuta pod šatorom sa 1.200 duša.

Svadbeno slave funkcionisalo je kao najbolji mehanizam švajcarskog sata. Jedino, i pored velike muke, zbog suše nije nikla za tu priliku specijalno posejana engleska trava nađubrena moravskim muljem, pa je umesto prirodnog zelenog tepiha, igrače u kolu dočekala po koja neravnina i busen pokresanog korova. I pored toga, vilo se kolo od početka do kraja šatora. Preplitalo je noge i mešalo ruke 500 duša u ritmu sledeći korake Moravca. Dizala se prašina i taložila po lepo uglačani cipelama brojnih svatova.

Radost svadbenog veselja sa Pavkovićima podelili su prijatelji iz Bazela i moravskog okruženja. Na prostoru 85 sa 55, omeđenom čvrstom šatorskom konstrukcijom s neonskim osvetljenjem i dekoracijom u skladu sa bojama srpske zastave, bilo je mesta za sve zvane i nezvane. U pomoravski milje skladno se uklopila mladina rodbina preko Drine. Pevali su se hitovi folk muzike koje su muzičari benda "Kameno srce" u skladu sa potrebama prekrajali na svoju ruku, dirajući tačno u srce prisutne gastarbajtere. Hit večeri "Prokleta je Švajcarska i franak što sja" izmamio je uz uzdahe dobre napojnice i buru oduševljenja.

Po srpskoj tradiciji gozba je trajala dok ima jela i pića, od petka do utorka. Kako nalažu običaji, mladoženja se uoči svadbe pred oko 500 svedoka oprostio od raspusnog momačkog života. Treštala je muzika do zore, uhodavala se za veliko finale. Estradna zvezda s one strane Drine, Ćana, sa dva CD u biografiji, prevalila je poduži put da još jednom zabavi domaćine, koje je više puta u Bazelu, sa grupom prijatelja zabavljala do svanuća.

- Veselje me podseća na bosanska slavlja. Tamo se diže šator i veseli zbog svega, kad se žene, udaju, krštavaju, podižu krov na kući. Ali na ovako velikoj svadbi nikad nisam pevala….

Koliko je Ćana inkasirala za angažman, niko se ne usuđuje da proceni, makar od oka. Letele su šarene novčanice svih boja, bilo je svedoka na stotine…

Za svadbu kod Pavkovića bio je angažovan najbolji konobar u kraju, Valter Jožef, koji pažljivo vodeći statistiku ističe da je svadbarima servirano tri tone mesa, 100 kilograma ribljih specijaliteta, na desetine kilograma rakova i lososa, više stotina kilograma roštiljskog mesa, 140 kg sitnih kolača. Potrošeno je 10.000 litara pića i skuvano 10 kilograma kafe. Pila se koka-kola iz originalnih flaša i ostala pića u tom rangu, dobro hlađeno vino iz banatskih podruma i pivo od koga se magli čaša. Vojsku svatova opsluživala je četa konobara, 45 ugostitelja koji su obigrali mnoge šatore u okolini, ali ovakav prvi put. Sa bogatim bakšišom i upalom mišića od na desetina pređenih kilometara Tozina ekipa je u utorak ispraćena kući. Maršruta od podruma do šatora i nazad dugo će im biti u nogama.

Jadranka Kovačević

 

		Venčanica od 4.000 DEM Za svadbu je, nesigurno prebira po glavi domaćin, utrošeno 100 do 120.000 DEM. Za nevestinu haljinu, ponosna je svekrva, u najboljem beogradskom dućanu plaćeno je 4.000 DEM, a za mladoženjino "versaće" odelo u bazelskom butiku izbrojano je 4.000 franaka. Koliko je potrošeno za garderobu mladoženjine sestre Irene računica nije izvedena, ali je zapaženo da je petnaestogodišnje devojče menjalo krpice nebrojano puta. Mlada je, kako priliči, okovana zlatom, biserima i brilijantima. Dok je s mladoženjom pozdravljala goste i pakovala koverte, opsluživali su je deveri i mladoženjini momci pridržavajući joj šlep od 9 metara. - Lepo je, baš kako smo želeli - kaže baba Jovanka, brinući da li će njeni Orašani probati rakove i losose ili će se pre okrenuti pečenju. Deda Bogomir je sam sebi stavio u zadatak da svatovi dobiju komad mesa od bika sa ražnja. Posao je dobro obavio jer se pred ponoć na ražnju mogao videti samo kostur voline, teške preko pola tone i krompir dobro natopljen masnoćom.