Početak - rođen je 13. oktobra 1942. u selu Babin Most, blizu Obilića, kod Prištine. Otac Živojin bio je radnik, majka Ružica (Ristić) domaćica. Živeli su u svetu izobilja, ( šta god da su posadili, rađalo je), pa su i oni izrodili buljuk dece - Živorada i još jednog sina koji je umro od srca u 39-oj i pet kćeri. Tek da se zna, Ružica i Živojin "stekli su" 65 dece, unučadi i praunučadi. Prvi Igići su, kako je zabeleženo u istorijskim spisima "prvu vatru" na sadašnjem ognjištu (onom s kojeg su nedavno oterani) upalili daleke 1455. godine. Malo su radili, malo više ratovali, baš kao i ostali Srbi s ovih prostora. Tako je Živoradov pradeda Svetozar vojevao u Prvom svetskom ratu. Ni danas porodica ne zna gde su mu kosti ostale, samo slute da mu je grob negde u zemlji ćesarovoj - Austriji. Rođaka Nikolu, pravnika iz Beočina, slikar Paja Jovanović "metnuo je" na platno - čuvenu sliku "Seoba Srba" (ona pod Čarnojevićem).

Detinjstvo - odrastao je pored bostana, svog i tuđeg, a onaj tuđi je bio nekako krupniji, imao lepšu 'miru'(miris). Kako Živorad nije mogao da odoli izazovu, posezao je "u više navrata" za komšijskim lubenicama. Bilo (mu) je slatko, sve dok pokojni otac ne izvuče kaiš iz pantalona i ne osuče po turu "bezobraznika".

Nacionalnost - Srbin. "Kosmet je 'krv i meso' svakog Srbina", ubeđen je.

Verska opredeljenost - pravoslavna, slavi Svetog Alimpija Stolpnika.

Obrazovanje - osnovnu školu završio je u Prištini, tu se školovao i za učitelja. Studirao je i završio filozofski fakultet, smer srpski jezik i jugoslovenska književnost. Kako je uveliko radio kao učitelj, a zanimalo ga je novinarstvo, na fakultetu političkih nauka počeo je da izučava masovne komunikacije.

Karijera - počeo je kao učitelj po obližnjim seoskim mestima. Ubrzo je odlučio da mu životni poziv bude vezan za olovku, ali bez sunđera i table. Zaposlio se u informativno-političkom programu u Radio Prištini. Sledi funkcija odgovornog urednika kosmetskog izdanja nekad najpopularnijeg lista takođe popularne partije "Komunista" (vreme kad je za potrebe drugova iz CK-a prevodio tekstove iz albanske "Rilindje"). Potom dolazi u prištinsko "Jedinstvo", opet je "dirigent" u kolektivu, (javnost se seća njegovog sukoba sa Mahmutom Bakalijem, zbog čega je sedamdesetih morao da plaća ceh, mada zlobnici kažu da se radilo o bezazlenim razmiricama). Njegovi saradnici iz ovog perioda, sad "pisci u rasejanju" kažu da je za svakoga imao vremena, drugi ga, pak, prozivaju zbog uvođenja termina "naš čovek" u internoj komunikaciji (vele da je za "našeg čoveka" uvek bilo svega).

Kad (nam) se dogodilo Kosovo prvi put, glasno i jasno klicao je, sa uzavrelom masom, na Gazimestanu: "Ovako više ne ide". Masa je ostala gde je i bila (do prošlog proleća), on je krenuo dalje - u politiku. Bio je član Predsedništva OK SK Prištine, PK SK Kosova, RK SSRN Srbije i SK SSRN Jugoslavije. Predsedavao je Pokrajinskim komitetom "radnog naroda"(bilo je to kad su se SKS i SSRN stopili u jedno). Kad je uvedeno višestranačje, učlanio se u SPS, bio je u Izvršnom odboru Glavnog odbora espeesa (kako to vole da kažu kolege sa RTS-a).

Početkom devedesetih biran je za potpredsednika "Slobine partije" i predsednika njenog, Pokrajinskog, odbora. Ipak, godine 1993. odlazi sa ove funkcije. Dugo se nagađalo šta se, zapravo, desilo, a u opticaju je bila i varijanta prema kojoj je centrala u Beogradu povukla Igića zbog oštrih nastupa za skupštinskom govornicom i teških, uznemiravajućih reči (oni koji ga ne vole pamte kako je posle događaja od 9. marta 1991. isprovocirao poslanike opozicije da kolektivno napuste srpski parlament, rečima: "Vi nas ovde celu noć vijate"). Ipak, kao stari, provereni kadar, vraćen je na ovu funkciju uoči prošlogodišnje NATO agresije na SRJ.

Rat je preživeo nekako, ali umalo da ostane bez glave u Kušnerovom miru. Naime, jula prošle godine napala ga je grupa Albanaca, držali su mu nož pod grlom, pištolj na slepoočnici, srećom neko je viknuo Kfor, pa su se razbojnici razbežali. Igić je, s polomljenim rebrima i unutrašnjim povredama bio na bolničkom lečenju. Taman se nekako oporavio, kad su mu javili da mu je spaljena nedovršena kuća u Babinom Mostu (prethodno su mu opljačkali i stan u Prištini).

Stranački angažman - bio je član SK, sad je u SPS-u.

Zanimljivosti - "Čovek oseća krivicu, pogotovu kad se dogodi ovo što se nama dogodilo. Ali, ako tražim konkretnu krivicu, svoju i političkog rukovodstva, verujte mi da ovo što se trenutno događa nije proizvod našeg eventualno lošeg rada. Niko u Srbiji nije krivac za ovo što se događa na Kosovu... Na Kosovu se konstantno ponavlja istorija, samo se akteri menjaju", tvrdi. Oženjen je Mirjanom, imaju Andriju, Zoricu, Natašu i unučad.

ZORICA VULIĆ