- U epicentar nove alijanse postavljena je sila, a ne religija. Američka administracija ocenila je da duhovna snaga pape ima širi spektar delovanja od vojne sile, i da s pragmatičkog stanovišta može ubrzati proces razaranja Istočnog bloka. Posmatran retrospektivno, savez duhovnog i svetovnog centra moći predstavlja kritičnu raskrsnicu u svetskim razmerama, koja će dovesti do najradikalnijih promena u ovom veku. Kroz ovaj savez preoblikovana je geopolitička karta sveta, izmenjen je stil u vođenju politike. Povezivanjem centra rimokatoličanstva sa najmoćnijom vojnom silom, uz već čvrsto povezane bankarske kuće dvaju saveznika, stvoren je novi, agresivni političko-klerikalni blok, kao odlučujući činilac u spoljnoj politici SAD, koji će imati najfatalnije posledice u odnosu na Jugoslaviju. Kada su uspostavljeni diplomatski odnosi između Vatikana i SAD, povodom protesta Protestantske crkve Ministarstvo inostranih poslova SAD izdalo je kratko saopštenje u kome stoji da su tim putem omogućeni "češći kontakti i konsultacije od obostranog značaja".

Katoličkoj crkvi u SAD priznat je privilegovan status, što nije imala ni jedna druga crkva. Predsednik Regan uspostavio je stalne konsultacije sa visokim katoličkim krugovima, a istovremeno pojačao "prikrivene" akcije u svim istočnoevropskim zemljama i pomoć disidentima. Za prvog ambasadora pri Sv. stolici imenovao je svog ličnog prijatelja, kalifornijskog milionera Vilsona (William A. Wilson) koji nije bio katolik po rođenju, nego je prešao u katoličku veru. Iz federalnog fonda obezbeđena su nesrazmerno velika sredstva za "Vatikansku misiju". Vatikan je pak prihvatio da se mreža "Central Intelegence Agency" uključi u njegove kanale. Predsednik Južnobaptističke konvencije otvoreno se suprotstavio politici predsednika Regana, ukazujući da korišćenje od strane vlade religioznih organizacija "za informacije, ako ne i špijunažu, ugrožava, ne samo kredibilitet poruka koje šalje, nego i živote u ratom zahvaćenim zemljama".

Po tvrđenju američkih eksperata za Vatikan, CIA je još ranije ušla u vrh katoličke hijerarhije. Direktor CIA general Vilijam nazvan "Divlji Bil" (William - Wild Bill - Donovan) primljen je u audijenciju kod pape Pija Húú, koji ga je odlikovao velikim krstom "Sv. Silvestra" najstarijeg i najprestižnijeg simbola papskog viteštva, koji je dobilo samo stotinak ljudi u čitavoj istoriji Vatikana. CIA je snabdevala informacijama i tajnu organizaciju Opus Dei i indirektno joj je pružala finansijsku pomoć.

Vatikanu je na osnovu sporazuma između Regana i pape dodeljen satelit, nazvan "Lumen 2000", a krajem 1983. svečano je pušten u rad vatikanski televizijski centar, koji prema zvaničnoj verziji "treba da doprinese planetaranom širenju vere". Religiozne emisije, uz političke poruke upućuju se od tog vremena u svet na jezicima svih kontinenata. Najsavremenija informatika ovladala je srednjovekovnim Vatikanom. Za kratko vreme vatikanski TV centar izrastao je u moćnu industriju kaseta. U milionima primeraka prodaju se kasete širom sveta, npr: "Vera i poznavanje Boga", "Verujem u Isusa Hrista", "Sveto trojstvo i proviđenje" itd.

Da bi tajna alijansa mogla što efikasnije da deluje, dva visoka saveznika činila su uzajamne koncesije, često se sukobljavajući sa svojom sopstvenom okolinom. Tako se, na primer, Akademija nauka Vatikana izjasnila protiv spiralne trke u naoružanju i energično se suprotstavila strateškoj inicijativi koju je predsednik Regan promovisao pod nazivom "Rat zvezda". O tome je sačinjena opširna i dokumentovana studija. Po naređenju pape Jovana Pavla úú studija je spaljena.

Međutim, to je imalo teške posledice, s obzirom na to da su time prekršeni unutrašnji propisi zemlje. Fundamentalističke katoličke organizacije u SAD, svrstale su se uz predsednika i branile njegovu odluku, nasuprot grupama građana koji su zahtevali poštovanje normi unutrašnjeg prava. Sukob dveju struja imao je povremeno dramatičan ishod: ubistva lekara koji su vršili abortuse, podmetanje bombi na klinikama kojima su vršeni abortusi. Američki biskupi, sa svoje strane, primenjivali su duhovne sankcije. Tako je, na primer, 21. januara 1986. godine izvršena ekskomunikacija direktora Ureda za planiranje porodice gospođe Sorentino. I pored svih teškoća na unutrašnjem planu, alijansa Vatikan - Vašington beležila je uspehe na međunarodnom planu. U jednom određenom istorijskom trenutku dva centra moći bila su komplementarna, ne u smislu idejne ili duhovne podudarnosti, nego u ostvarenju praktičnih ciljeva. Nesporazumi su se javili tek po završetku hladnog rata. Drugi pravac politike Sv. stolice bio je usmeren ka Bliskom istoku. Stavovi Vatikana i Vašingtona bili su i u tom pogledu usaglašeni, ali se Vatikan suočio sa dva krupna problema: odnosom prema Jevrejima, i prema islamu.

Rimokatolička crkva posmatrala je od davnina Jevreje kao narod kolektivno odgovoran za Hristovu smrti, što je došlo do izražaja u nizu papskih akata. Tako je, na primer, Jevrejima 29. aprila 1221. bilo zabranjeno obavljanje javnih službi; po odluci od 5. marta 1244. hrišćankama je bilo zabranjeno da služe u jevrejskim porodicama. Prelaz hrišćana u judejizam strogo je kažnjavan na osnovu papske odluke od 1. marta 1274. U Rimu je, po nalogu pape, na trgu "Campo dei Fiori" javno izvršeno spaljivanje Talmuda. Kada je početkom ovog veka postavljeno pitanje jevrejske države i budućnosti jevrejskog naroda, papa je odlučno branio trdicionalnu politiku Rimokatoličke crkve i 1904. izjavio: "Jevreji nisu priznali, niti danas priznaju našeg Gospoda; mi ne možemo priznati jevrejski narod". Taj stav doživeo je fundamentalne promene u okviru procesa osavremenjivanja crkve, koji je pokrenuo papa Jovan 23.

Dr Smilja Avramov