[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 19. avgust 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

18. Aug 2000 16:30 (GMT+01:00)

Mladen Markov, književnik, o politici, literaturi, Srbiji

Kriv je ko ćuti

Srbija je jedina zemlja u kojoj dede jedu unuke. Zato ona danas ne postoji. Srbija je podeljena, razbijena, gora od one posle Kosovske bitke

Mladen Markov, autor romana "Isterivanja boga" "Smutno vreme, "Pseće groblje", nekoliko zbirki pripovedaka, od kojih je za "Starce na selu" dobio Andrićevu nagradu, u svoju biografiju neće uneti podatak da ga je "otac tukao štapom za golf" kako je rad na sopstvenoj biografiji srpskih pisaca označio duhovito Vladimir Stojšin.

Stići do Samoša, do stare, verovatno najstarije kuće na kraju ovog tihog sela, čiji unutrašnji zidovi odišu mlečnom belinom i skromnošću, značilo je proći kraj sasušenih polja kukuruza bez ploda, sagorele trave, uvelih suncokreta, močvara iz kojih se povija trska... O ljudima, seljacima, otkupu, njihovoj patnji, stradanjima, vlasti, bahatosti pisao je Mladen Markov... Dvorište pisca "Žabljeg skoka" za koji je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda, nije onako veliko kako dvorišta u banatskoj ravnici mogu biti. Nedaleko od dvorišne česme, mala leja neobične biljke koja raste uz pritku, kao paradajz. Ni to neće ući u biografiju pisca Mladena Markova. Peruanska jagoda raste u tom dvorištu zahvaljujući nečijoj senci, tihoj i diskretnoj...

Svojevremeno ste bili vrlo angažovani u politici?
- Da, na moju nesreću! Samo smem da kažem da sam bio robespjerovski neumoljiv! Bio sam nepotkupljiv! Zato sam nastradao i u opoziciji i u poziciji!

U jednom svom romanu pokazali ste da znate lice i naličje vlasti.. Koliko pisac veruje samom sebi? Da li je politička angažovanost izraz lakomosti, želje za vlašću?
- Ne! Svo vreme sam isticao, a imam i svedoke da nikakvu vlast nisam želeo!

Šta ste želeli?
- Da budem jedan stubić koji bi podupirao jednu ideju...

Ideja za ideju? Koju?
- Opozicionu! Da bi se smenila vlast Slobodana Miloševića!

I da biste vi...
- Ne! Odmah bih se vratio literaturi! Za neke mlade ljude je bilo vreme...

Teško je vratiti se literaturi...
- To je tačno! Politika strahovito izgrebe dušu! Nisam ja imao nameru da imam nekakvu vlast! Čak ni kada sam je u stranci imao...

Da li je onaj koga ste podupirali bio vredan uloge koju ste sebi odredili?
- U početku nismo tako gledali...

Svi tako kažu...
- Bili smo podjednaki. Vuk je bio prvi među jednakima...

A onda "jednakiji među jednakima" kako to kaže Orvel...
- On je lagano sa svojom suprugom počeo da osvaja vlast.. To nisam mogao da trpim! Jednom sam, sećate se glasao protiv partijske direktive! Za obaranje Šainovićeve vlade... Ostao sam sam u Skupštini... Uvek sam smatrao da opozicija mora da ruši postojeću vlast!

Može li čovek sam?
- Čovek ne može sam, za politiku organizacija je izuzetno važna!

Za književnost?
- Za književnost čovek mora biti apsolutno sam! To znam! Kako mi je samo bilo teško da se vratim pisanju...

Zašto se pisci izlažu toj samoubilačkoj pogubnosti?
- Pisac ima moralnu dužnost da reaguje! I da ja Vama kažem, svi oni koji zbog te pogubnosti, neće da se mešaju , greše! Greše i krivi su pred narodom na čijem jeziku pišu!

Ta shvatanje je rasprostranjeno u Srbiji...
- Nije to specifičnost samo Srbije! Ali jedno jeste! Srbija je jedina zemlja u kojoj dede jedu svoje unuke! Napisao sam to u pismu povodom neistinitih tvrdnji predsednika UKS da mi imamo pesnike travare koji primaju nagrade od Slobodana Miloševića, ne pitajući se zašto to rade!

Književne nagrade...
- Pisac mora da kaže "NE"! Najstrašnije je ćutati kad ti đavo zaskoči za vrat! Za mene su oni koji ćute krivlji i od đavola! Znate li vi da je Izet Sarajlić četiri godine trpeo naše bombe, a da moj nekadašnji veliki prijatelj, , i njegov ni reč nije progovorio! Nije podigao svoj glas taj prijatelj!

Mislite da bi vredelo?
- Vredelo? Ma, to je morao da uradi... To ćutanje je posledica želje da se lepo živi! Egoizma, narcisoidnosti...

Kakav ste vi nacionalista?
- Ako se nacionalizam tumači onako kako ga je shvatao Slobodan Jovanović, prihvatljiv je. Tumačim ga u patriotskom smislu. U vreme vladavine komunista stavljen je znak jednakosti između nacionalizma i šovinizma.

Pa, kako doživljavate svoju domovinu?
- Nikako! Srbija ne postoji! Ona je podeljena, razbijena, gora od one posle Kosovske bitke, 1389. godine! Još više će je razbucati! Ja nemam domovinu!

Predvideli ste to u "Stanju svesti"?
- Predvideo sam Srbiju kao bolnicu koja se širi... Svaki dan majstori ruše zidove, a ona se širi, sve više i više. Narod postaje sve bolesniji...

Olivera Đurđević
Foto: Dejan Briza


vesti po rubrikama

^intervju

16:05h Dr Mijat Damjanović, direktor Centra za javnu i lokalnu upravu: Ministarska fotelja prvo radno mesto
16:30h Mladen Markov, književnik, o politici, literaturi, Srbiji: Kriv je ko ćuti
17:04h

Drago Borić, rok-novinar koji vrišti protiv žabokrečine

19:05h Slobodan Petković, osnivač Unije poslodavaca
   


     


FastCounter by LinkExchange