Zid plača u Jerusalimu - svetinja je nad svetinjama svih Jevreja u svetu. Reč je zapravo o jedinom sačuvanom delu potpornog zida Solomonovog hrama na jerusalimskoj steni. Hram je građen i rušen dva puta a u njemu je čuvan starozavetni kovčeg. Sedamdesete godine naše ere do temelja su ga porušili Rimljani i od tada se Jevreji mole na tom mestu žaleći za izgubljenim hramom.

Takođe, njihovi sunarodnici po svetu prilikom molitvi okrenuti su u pravcu Zida i Jerusalima. Inače, ime su mu "nadenuli" Englezi 1948. godine, a danas je to izuzetno čuvano mesto u uvek trusnom Izraelu.

Na samo dvadesetak metara odatle počinje arapski deo Jerusalima, a da bi ste stigli do zida morate da prođete kroz kontrolne punktove kojima je plato okružen sa svih strana. Građevina je dugačka oko 100 metara, visoka petnaestak, a muškarci i žene se mole odvojeno. Obavezni "rekvizit" za muškarce je ona mala jevrejska kapica kojom se pokriva teme i dobija se besplatno na ulazu. Kad pogledate, ljudi stoje pored zida, neki su naslonjeni, ima i onih ultraotrodoksnih Jevreja s "loknicama", vojske, turista, neki ćute, neki plaču, neki čitaju delove iz svetih knjiga.

Običaj je i da se u pukotine između kamenih kocki ubace papirići s tri želje. Toliko je prepuno papira da nam to jedva uspeva, ali kažu isplati se - želje se uglavnom ispunjavaju.

Milan Mijailović
foto: Zoran Mrđa