Početak - rođen je 1. novembra 1939. u malom francuskom gradu Avinjonu. Iako je o ovom humanitarcu (mnogi bi rekli kobajagi) napisano dosta, nigde nije navedeno ko su mu roditelji. Možda sam Kušner i novinari koji su pisali o njemu, smatraju da to nije ni bitno. Pa, neka im bude.

Detinjstvo - vele da je obožavao Toma Sojera i stripove o hrabrim pustolovima. Topio se od sreće kad ga neko pohvali za dobro obavljen posao, oni koji ga poznaju znaju da njegova potreba za dokazivanjem datira od najranijih dana.

Nacionalnost - Francuz.

Verska opredeljenost - katolik (mada se nekima čini da zbog stalnog pozivanja na se što je uradio za dobrobit čovečanstva, Kušner umišlja da je u najmanju ruku sam Gospod Bog).

Obrazovanje - školovao se u Francuskoj. U zvaničnoj biografiji piše da je završio medicinu, da je lekar specijalista za gastroenterologiju (onaj što leči želudac, iako Srbi dobijaju čir upravo zbog njegovih postupaka).

Karijera - počeo je 1968. kao lekar zaposlen u Međunarodnom Crvenom krstu, prilikom boravka u Nigeriji. Tih godina, ubeđen da nema veze što kao humanitarni radnik na kraju meseca možda i neće dobiti debeo koverat, svestan da mu neće manjkati javnih priznanja i slave, stizao je svuda gde je ljudska vrsta patila. U Bijafri, kad je glad pustošila, tokom "Crnog septembra" u Jordanu, silnih zemljotresa u Peruu i Gavtemali, ratova i sukoba u Libiji, Siriji, Kurdisatnu, Eritreji, Vijetnamu, Kambodži, Urugvaju, Hondurasu, Salvadoru, Čadu, Avganistanu, Bosni, Hrvatskoj, Ruandi. Akcije je obično nazivao imenima prevoznih sredstava, na primer, "Brod za Vijetnam", "Brod za Liban", "Avion za izbeglice iz Salvadora", i "Pirinač za Somaliju". Stvorio je famu o apsolutnoj potrebnosti svog prisustva diljem zemnog šara, gde se puca i umire.

Godine 1971. postao je slavan, osnovao je "Lekare bez granica". Kritičari kažu da se ova organizacija zahvaljujući Kušneru toliko politizovala da je zapostavila razlog svog postojanja - pružanje humanitarne pomoći bez ikakvih predrasuda rasne, političke, verske ili ideološke prirode. Dok je nezadovoljstvo organizacijom i u organizaciji raslo, on se slikao po plažama Sirije kako nosi džak pirinča. Tako je dobio nadimak samoreklamer. Inače, Kušner se samonazvao Bernarom Gridenom, pišući mnogobrojne scenarije za filmove i tv serije. Napisao je desetak knjiga.

Godine 1981. napustio je "Lekare bez granica" i osnovao "Lekare sveta". U međuvremenu, radio je s platom od koje se preživljavalo. Onda je 1988. ušao u Vladu Mišela Rokara, bio je zadužen za socijalna pitanja. Usledilo je mesto ministra za socijalna i humanitarna pitanja u vladi Lionela Žospena.

Jugosloveni su ga upoznali tokom rata u Dubrovniku, gde je dolazio nekoliko puta. Hroničari su zabeležili da nijednom nije uspeo da obezbedi vodu i struju za žitelje grada za koji se, znajući koliku popularnost ima u svetu, zalepio poput pijavice. Činjenica je da ga ni Srbi ni Hrvati nisu hteli za posrednika. Dolazio je i u Sarajevo kad je trebalo da istraži postojanje logora smrti, svedoci vele da je bio besan kao ris kad mu to nije pošlo za rukom u mestu Omarska.

Kad ga je Kofi Anan, početkom jula prošle godine, postavio za šefa Civilne misije UN na Kosovu, Francuzi su likovali, a Ameri su prokomentarisali: "Mogao je Anan i boljeg da izabere, Kušner je često nepredvidiv i prekomerno nezavisan".

Stranački angažman - u Vladu je ušao 1997. kao član radikalne leve partije. Ubrzo je promenio "dres" i pristupio Žospenovoj Socijalističkoj partiji. " Ja jesam u politici. Sve ovo što radim za mene jeste politika", obelodanio je.

Zanimljivosti - zbog ratobornosti, francuski mediji ga nazivaju "general Kušner". "Njegov položaj u vladi bio je veoma komplikovan, nije mu data podrška jer je bio autsajder", navela je Barbara Hendriks, operska pevačica i njegova dobra prijateljica (zajedno vode Udruženje za humanitarne akcije). Srbi sa Kosova pamtiće ga po (ne) delima - uvođenju nemačke marke kao platežnog sredstva, pretvaranja UČK u Kosovski zaštitni korpus... O njihovom stradanju i iseljavanju, od kada je postao dirigent kosovske drame, da ne govorimo.

Oženjen je Kristinom Okrant (nekad novinarkom, sad urednikom) imaju četvoro dece.

ZORICA VULIĆ